ROK JE 60 DANA, DVA DOKUMENTA SU KLJUČNA: Važni detalji novog zakona o legalizaciji

PRIJAVLjIVANjE građana po usvojenom Zakonu o upisu prava na nepokretnosti će početi oko 8. decembra.

Foto: Novosti

Zakon donosi dobrobit i državi i privredi, ali pre svega štiti porodice. Podseća da građani koji su lošijeg materijalnog stanja, primaoci socijalne pomoći, porodice sa troje i više dece, invalidi i ratni borci ništa ne plaćaju.

Za seoska domaćinstva cene su fiksne i iznose 100 evra uključujući i pomoćne i ekonomske objekte. Najavljena je i nulta tolerancija za bespravnu gradnju.

Na ovu temu za Kurir televiziju u emisiji "Redakcija" govorila je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević.

- Zakon je veoma precizan i naši građani počinju da se prijavljuju od 8. decembra do 8. februara. Prijave su elektronske. Rok za prijave je 60 dana, Naši građani će moći, iako nisu e-građani, da očekuju pomoć svoje države - kaže Sofronijević.

Sofronijević objašnjava da će građani moći da izvrše elektronske prijave i u jedinicama lokalne samouprave, pa dodaje i da pošto se radi o digitalnoj platformi koja je jedinstvena za čitavu Srbiju, prijave će se izvršavati nezavisno od grada.

- Na primer, ukoliko imate vikendicu u Nišu, moći ćete da izvršite prijavu i u Beogradu. Moći ćete da prijavite nepokretnosti na drugoj jedinici lokalne samouprave. Pre par dana je ugovoreno da će i pošte Srbije pružiti podršku, pa će građani moći da izvrše prijavu i na ovim lokacijama - kaže ona.

Foto N. Skenderija

Sofronijević dalje objašnjava da je uspostavljen i kol centar koji će se vremenom nadograđivati, a građanima će ovde biti obezbeđeni odgovori na sve nedoumice. 

- Najčešća pitanja su kada i gde mogu da se prijave, ali i šta je potrebno od dokumentacije koju je neophodno pripremiti do 8. decembra. Oni dobijaju odgovore od svojih opština koje su spremne dočekale ovaj zakon - izjavila je ona.

Šta je potrebno od dokumentacije?

Sofronijević kaže da je proces olakšan i pojednostavljen.

- Građani treba da, ukoliko nisu istovremeno i investitori svojih objekata, da pripreme osnov sticanja, da li je to ugovor o kupovini ili ostavinsko rešenje, treba poneti to i ličnu kartu, što pokazuje da je dokumentacija zaista minimalna - kaže ona.

Sofronijević ističe i da je motiv ove akcije upravo u njenom motou, da građani konačno budu svoj na svome. 

- Zakon je predvideo rok od 60 dana, ali spomenuću i dodatnih 30 dana u kom periodu se mogu podnositi prigovori, ali je dat i rok od godinu dana za sve one koji iz objektivnih razloga nisu do sada podneli prijavu. to može biti boravak u inostranstvu, ili bolest, ali mora se doneti i dokaz o tome - kaže Sofronijević.

Koliko će legalizacija koštati?
Sofronijević kaže da je opšte načelo da svi plaćaju naknadu za upis prava svojine, koja je u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

- Isti iznos se naplaćuje ljudima koji su sada gradili bez dozvole, kao da su gradili sa dozvolom. Izuzeci važe za dve kategorije lica, vlasnici porodičnih stambenih objekata, kuće do 400 metara kvadratnih sa najviše dva stana, i za kupce stanova koje su gradili investitori koji sada nisu dostupni državi - kaže ona.

Sofronijević kaže da se ova cena kreće od 100 do 1000 evra, u zavisnosti od veličine objekta.

- Najveći broj jedinica lokalnih samouprava su gradovi ispod 50.000 stanovnika, za njih ne važi zona i cena je identična, fiksna i ja bih rekla simbolična, a iznosi 100 evra. Ovo važi i za objekte na selu, bez obzira koji deo Srbije je u pitanju. Postoji kategorija lica koja uopšte ne plaća jer postoji izraženi socijalni aspekt. Prvenstveno je cilj ovog zakona zaštita doma i porodice. Mi smo se trudili da ljudi koji su se našli u specifičnim situacijama, poput samohranih roditelja, ili onih sa troje i više dece, kao i borci, invalidi i primaoci socijalne pomoći. Ta lica treba da pripreme dokumentaciju koja svedoči o njihovom statusu - kaže Sofronijević, objašnjavajući da će ove kategorije ljudi biti oslobođene od plaćanja.

Ona dodaje i da se dokumentacija treba doneti prilikom prijavljivanja, a pošte i opštine će biti u obavezi da dokumente pretvore u elektronski skeniranjem, pa i pridruže prijavi.

- Ukoliko građani ne podnesu prijave, država će to učiniti za njih. Bolje je da sami to učine - kaže Sofronijević.

Šta se sve gradi u Srbiji?

Istakla je da se u Srbiji sada "gradi na sve strane":

- U Vojvodini se gradi Fruškogorski koridor, Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Radi se obilaznica oko Kragujevca, 21 kilometar, kao i Moravski i Dunavski koridor. Na sve strane se gradi, ima dosta kilometara koji su pušteni u saobraćaj, a do kraja godine će na Moravskom koridoru biti otvorena nova deonica od Vrnjačke Banje do Vrbe, oko 14 i po kilometara, kao i još jedna deonica od oko 20 kilometara na Dunavskom koridoru prema Brzoj Palanci i Kladovu. Ipak, ne grade se samo putevi, već i pruge. 

Za tri sata do Budimpešte
Ministarka kaže da su železnice bile decenijama zapostavljane u Srbiji, a sada je puštena pruga od Beograda do Kelebije, odnosno Subotice, pa se očekuje i da Mađarska završi 150 kilometara svoje deonice, pa će teretni saobraćaj na mađarskoj strani biti pušten u saobraćaj u decembru ove godine.

- Na proleće će biti pušten i putnički saobračaj, naši građani moći će za manje od tri sata da stižu do Beograda do Budimpešte, sigurnim i brzim prugama.
Od Beograda do Niša za 100 minuta
Između Beograda i Niša biće rekonstruisana pruga u dužini od 230 kilometara, a ministarka je navela:

- Cena izgradnje je visoka ali imali smo veliku pomoć od strane EU i grant od 600 miliona evra. Prva deonica će početi da se radi, a od iduće godine na trećoj deonici, od Paraćina do Trupala, očekujemo početak radova. Sada se do Niša vozi satima vozom, a kada pruga bude rekonstruisana i modernizovana, putovaće se za 100 minuta. To je jako dobra vest, ali i zahtevan projekat koji će potrajati - kaže Sofronijević.

Ministarka dodaje da je logičan sledeći korak i to da nam Solun bude bliže, putem jako zahtevne deonice Niš - Dimitrovgrad, koja prolazi kroz Grdeličku klisuru. 

- U tom kratkom delu kroz Grdelicu brzina će biti 80 kilometara na sat, a u ostatku će brzina biti 160 kilometara na sat.

Sofronijević kaže da nakon godina bez posvećivanja prugama, Srbija sada pokušava da se umreži i poštuje evropske koridore.

- Ova gradnja znači regionalno i državno povezivanje Srbije sa svim zemljama. Ne dobija se samo turizam, podiže se lokalni razvoj, ovo znači i nova zaposlenja, jer mogu da živim u Beogradu, a radim u Novom Sadu - kaže Sofronijević.

(Kurir)

Preporučujemo

Ekonomija

0 17

DO LEGALIZACIJE NEKRETNINE ZA 100 EVRA: Ovo su detalji važni za građane - Do kraja nedelje obrazac sa spiskom neophodne dokumentacije

29. 10. 2025. u 08:56

Politika

0 1

SOFRONIJEVIĆ: Radimo projekte širom Srbije jer je važno da se zemlja ravnomerno razvija (FOTO)

20. 10. 2025. u 14:29

Ekonomija

0 140

POČEO DA RADI KONTAKT CENTAR ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA: Ovo je broj telefona

07. 10. 2025. u 17:52

Društvo

0 21

VELIKE PROMENE: Poznato koliko će tačno iznositi naknade za legalizaciju

04. 10. 2025. u 15:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije