DA LI ĆE ZIMA BITI NAJHLADNIJA U PRETHODNIH 10 GODINA? Meteorolog RHMZ-a otkriva šta nas čeka i koji će mesec biti najhladniji

PREDSTOJEĆA zima za naše područje biće toplija i prosečno vlažna sa verovatnoćama 50 odsto za topliju, 40 za umerenu i 10 za hladniju zimu.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović/Profimedia/Ilustracija

Danas tokom jutra u Vojvodini, po kotlinama i dolinama reka magla, u severnim, zapadnim i centralnim predelima mestimično i slab prizemni mraz. Tokom dana pretežno sunčano, osim na istoku i jugu Srbije gde će biti umereno i potpuno oblačno.

Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 1 do 7 stepeni, najviša dnevna od 12 do 16 stepeni. Krajem dana i tokom noći ponovo formiranje magle ili niske oblačnosti.

Iako mnogi najavljuju ledene talase i najhladniju zimu poslednje decenije meteorolozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda najavljuju da je pred nama još jedna topla zima sa snežnim naletima krajem januara i početkom februara.

Prema rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora sektora Nacionalnog klimatskog centra RHMZ-a klimatski izgledi pokazuju da će temperatura vazduha u toku predstojeće zime biti oko jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka.

- Očekuju se vrednosti srednje zimske temperature vazduha u intervalu od jedan do četiri stepena u nižim predelima, a od -3 do nule u planinskim. Izgledi su da će tokom decembra, januara i februara u većem delu Srbije broj mraznih dana, sa minimalnom temperaturom vazduha nižom od nule, biti od 30 do 55 dana, a na planinama od 60 do 75 dana - navodi Pejanović i dodaje:

Biće i ledenih dana 

- Očekuje od pet do 15 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom nižom od nule, a na planinama od 25 do 40 ledenih dana.

Što se tiče padavina, prognozira se prosečna suma od 110 mm do 160 u nižim predelima i 170 do 220 mm u višim. Broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm tokom zimske sezone u nižim krajevima je u intervalu od 32 do 40, a na planinama do 50.

Meteorolog sumira da će predstojeća zima za naše područje biti toplija i prosečno vlažna sa verovatnoćama 50 odsto za topliju, 40 za umerenu i 10 za hladniju zimu. Precizira i da se za decembar i februar očekuje temperatura vazduha iznad proseka i prosečna količina padavina.

Foto: D. Balšić

- Prvi mesec naredne godine bi bio nešto hladniji, ali opet za polovinu stepena topliji od proseka. Prognozira se srednja temperatura vazduha od nule do dva stepena Celzijusa, a u planinskim predelima od -5 do -2. Prognozirani broj mraznih dana je u intervalu od 17 do 25 u nižim predelima, a na planinama od 25 do 30. Očekuje se da će tokom januara broj ledenih dana u nižim predelima biti od pet do osam, a na planinama od 11 do 17 dana.

Januar najhladniji mesec

Pošto će januar biti i najhladniji zimski mesec prognozira se prosečna količina padavina u većem delu zemlje i to u nižim predelima od 35 do 50 mm, a na planinama od 50 do 70 mm. Meteorolozi najavljuju i da će u tom periodu biti od 11 do 15 dana sa padavinama u nižim predelima, dok će u brdsko-planinskim mestima biti za dva više.

- Moguće su količine padavina iznad prosečnih vrednosti u drugoj polovini januara, što znači više snežnih padavina u odnosu na prethodnih nekoliko zima. Kako smo u jeku globalnog zagrevanja i kako hladni periodi bivaju sve kraći i manje intenzivni, očekujemo da u nekom dužem periodu ekstremnih talasa hladnoće bude sve manje.

Foto: Tanjug

- U Srbiji, od 10 najtoplijih zima čak osam su zabeležene posle 2000. godine, dok od 10 najhladnijih samo je jedna zabeležena posle 2000. godine i to 2003, kao i dva hladna meseca februar 2012. i januar 2017. godine - podseća Pejanović i naglašava da se u narednih deset dana ne očekuju snežne padavine, dok su najveće šanse za veće količine snega krajem januara i početkom februara.

Faktori koji utiču na zimu

Pejanović je objasnio i da je temperatura mora u ekvatorijalnim vodama Pacifika, Indijskog i Atlantskog okeana glavni faktor za sezonsku prognozu.

- Ove godine njihove temperature su u domenu prosečnog ili nešto toplije, pa je to jedan od razloga što očekujemo blažu zimu. Pre dve godine imali smo jak El Ninjo (Pacifik) i tada su temperature vode bile za ekstremnih dva stepena više od prosečnih. Slično je bilo i u Indijskom i Atlantskom okeanu, a za posledicu smo imali najtopliju zimu na ovim prostorima otkad postoje moderna merenja temperature. Ustanovljuju se i veze temeratura mora i globalne atmosferske cirkulacije - navodi Pejanović i dodaje:

- Pozitivna faza istočnog atlantskog atmosferskog obrazca (EA), sa višim pritiskom iznad našeg područja i nižim zapadno od Britanskih ostrva, dominira više od trideset godina i utiče na toplije zime i leta kod nas. Ove godine, za razliku od prethodnih, očekuje se njegova neutralna faza. Slabljenje polarnog vrtloga, a time i izlivanje hladnog arktičkog vazduha ka umerenim geografskim širinama, vezano je za negativnu fazu severnoatlantske cirkulacije (NAO).

- Ove godine prognozira se smanjena aktivnost ove negativne faze NAO. Ipak, za sledeću zimu globalni klimatski modeli najavljuju češću pojavu blokiranja atmosferskog strujanja iznad umerenoširinskog Atlantika i Skandinavije, a to bi donelo i nešto više padavina iznad Mediterana.

(kurir)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije