KORENI PAKTA ZAGREBA, TIRANE I PRIŠTINE SEŽU DALEKO : Saradnja hrvatske i albanske emigracije dobila zvaničnu formu 1982. u SAD, u Detroitu

VOJNI pakt Zagreb-Priština-Tirana je dugovečan, samo se pokrovitelji menjaju.

foto: Fejsbuk

Nastao je saradnjom u Drugom svetskom ratu pod pokroviteljstvom Sila osovine, a posle rata ga je preuzeo NATO, smatrajući ustaše i baliste korisnim saveznicima u borbi protiv Sovjetskog saveza. Oni su pak imali sopstvene ciljeve za koje su dobijali sve veću podršku.

- Saradnja hrvatske i albanske emigracije dobila i institucionalnu formu, kada je septembra 1982. godine u Detroitu osnovan Albansko-hrvatski savez, koji su činili Bali kombetar, Hrvatski narodni otpor i Hrvatska republikanska stranka. Cilj ove alijanse bio je realizovanje ideje o "slobodnoj etničkoj Albaniji" i "nezavisnoj Hrvatskoj". Ilustrativan pokazatelj nivoa koordinacije albanske emigracije sa hrvatskim emigrantima predstavljao je zajednički protest u Detroitu septembra 1986. kada su uzvikivali i nosili parole kojima se tražila "likvidacija SFRJ" i tražili stvaranje "nezavisne Hrvatske" i "etničke Albanije". Pokazatelj odlične organizacije bio je angažovanje dva aviona, koji su nadletali Detroit, noseći transparente sa parolama "Oslobodite albanske političke zatvorenike u Jugoslaviji" i "Sada je vreme za slobodnu Hrvatsku" - navodi istoričar dr Petar Dragišić iz Instituta za noviju istoriju Srbije u knjizi "Albanska emigracija i kosovsko pitanje 1981-1989." u izdanju kuće "Stela polare".

FOTO: Privatna arhiva

Reč je o "istoriji iza zatvorenih vrata" napisanoj na osnovu dosad nepoznatih dokumenata jugoslovenskih tajnih službi i najviših državnih tela koje su nosila pečat "državna tajna". To je i svedočanstvo o jugoslovenskom rukovodstvo koje je imobilisano titoističkom ideologijom bilo nesposobno da se uhvati u koštac sa problemom. Knjiga razbija i mit o "svemoćnoj i sveznajućoj Udbi" iz čijih dokumenata prenosi činjenicu da je najveći broj saradnika u albanskoj emigraciji Služba državna bezbednosti počela da angažuje tek 1983, dve godine posle sveopšte pobune Albanaca na KiM.

- Broj saradnika SDB-a koji su pratili albansku emigraciju bio više nego dvostruko manji od broja saradnika SDB-a koji su pokrivali tada već gotovo sasvim klonulu srpsku emigraciju. U dokumentu SSUP-a iz 1986. navedeno je nekoliko emigrantskih organizacija, koje su, kako je navedeno, bile "potpunije operativno pokrivene saradničkim pozicijama i operativnim vezama" ali među njima nije bilo nijedne albanske emigrantske organizacije - navodi dr Dragišić.

Autor naglašava da je "albansko pitanje" iznad svega geopolitičko i da se već dva veka tako i rešava. To dokazuje i stenogram sednice Predsedništva Centralnog komiteta Saveza Komunista Jugoslavije iz juna 1981. koje je zatečeno obimom i nsagom albanske pobune, a general Nikola Ljubičić kaže: "Ne raspolažemo podacima kojima bi ukazali na direktnu umešanost blokova, posebno SAD i Sovjetskog Saveza, u sadašnje događaje na Kosovu. Vi svi znate da Istok tvrdi da je tu umešan Zapad, a zapadne službe i zapadni rukovodioci tvrde obrnuto. Međutim, prema nekim podacima, vidi se da je veoma izražen njihov interes kako za Albaniju, tako i za Kosovo. I jedni i drugi procenjuju da će Albanija posle Envera Hodže morati da se opredeli i u tom smislu poduzimaju mere da ojačaju svoje pozicije kako bi na taj način ostvarili svoj uticaj na dalju orijentaciju i tok događaja".

foto: Fejsbuk

- Već krajem 19. veka prostor Kosova i Metohije ulazi u svetsku istoriju. Na interes velikih sila za ovo malo parče Balkana ukazuje, pored ostalog, prisustvo austrougarskih i ruskih konzula na Kosovu. U narednim decenijama ovaj prostor pohodile su i druge velike sile: Italija, Treći rajh, a krajem 20. veka i SAD. Ne treba zaboraviti ni prisustvo kineskog uticaja u Albaniji tokom jedne faze Hladnog rata. Ključnu dinamiku albanskom, odnosno kosovskom pitanju, davala je težnja zapadnih sila da onemoguće rusko pozicioniranje na tom malom, ali strateški važnom delu Balkana između moravsko-vardarske doline i Otrantskih vrata. Otuda je kosovsko pitanje samo delimično lokalno, odnosno srpsko-albansko, a znatno više globalno, kao deo složenog nadmetanja velikih igrača na Mediteranu. To objašnjava tako dugo trajanje ove krize i njen visok konfliktni kapacitet - kaže dr Dragišić.

On ukazuje da su albanske i hrvatske političke emigrantske pokrete povezivali zajednički ciljevi: razbijanje Jugoslavije i suzbijanje srpskog faktora.

- Dok je hrvatska emigracija za cilj imala obnovu Nezavisne Države Hrvatske, Albanci u egzilu su težili izdvajanju Kosova iz sastava Srbije i Jugoslavije, odnosno stvaranju "velike Albanije". Dostupna dokumenta sugerišu da su prvi ozbiljniji kontakti albanskih i hrvatskih emigranata uspostavljeni sredinom šezdesetih godina. U tome je tada sa albanske strane učestvovala organizacija Prizrenska liga. Te veze ojačale su i postale vidljivije osamdesetih godina. Ispoljavale su se i u organizovanju zajedničkih antijugoslovenskih protesta u Zapadnoj Evropi i SAD, ali jugoslovenski bezbednosni aparat raspolagao je i informacijama o pripremama zajedničkih nasilnih operacija - navodi dr Dragišić.

foto: Fejsbuk

Intenziviranje aktivnosti albanske političke emigracije, koja je osamdesetih godina snažno promovisala separatističku ideju, uznemiravala je državno-partijsko rukovodstvo.

- Najviša tela jugoslovenskog sistema, poput predsedništava SFRJ i CK Saveza komunista Jugoslavije, često su se bavila pitanjem Kosova, pa i delovanjem albanske emigracije. Stenogrami i zapisnici sa njihovih sednica i druga arhivska dokumenta, otkrivaju da je rukovodstvo u Beogradu naslućivalo da problem Kosova ima znatno širu pozadinu. Naslućivan je interes SSSR da preko Bugarske ojača pozicije u Albaniji, dok je sa druge strane detektovano oprezno približavanje Zapada režimu Envera Hodže. Već početkom osamdesetih su se javljala strahovanja da bi Hodža, povezujući se sa Zapadom, mogao da dobije podršku za albanske ciljeve na Kosovu. U jugoslovenskom vrhu bio je već tada prisutan izražen pesimizam u pogledu perspektive ishoda kosovskog pitanja. Uočavano je da je albanski faktor bio u usponu, dok je težina Jugoslavije u svetskim konstelacijama ubrzano padala - kaže dr Dragišić.

foto: B.Subašić

On u monografiji navodi brojne albanske emigrantske organizacije koje pokrivaju ceo politički spektar, ali da njihovo delovanje potvrđuje staru tezu da je "jedina religija Albanaca - albanstvo".

- Albanska emigracija nije predstavljala nekakav ideološki monolitni entitet. Nju su činile stare desničarske organizacije, poput Prizrenske lige, Bali kombetara, ili Legaliteta, ali je od početka osamdesetih ubrzano jačao levi, marksističko-lenjinistički pol, koji je, smatralo se u Beogradu, bio vođen iz Tirane. Uprkos dubokom ideološkom rovu između ove dve grupacije, nije bilo njihovog razmimoilaženja u pogledu ciljeva velikoalbanskog nacionalnog projekta, koji je podrazumevao odvajanje Kosova od Srbije kao početnom fazom ovog algoritma - kaže dr Dragišić.

Albanska emigracija se naglo aktivirala posle albanske pobune na Kosovu 1981. pre svega kroz političko-propagandne kampanje, organizovanje demonstracija u zapadnoj Evropi i SAD, pokušaje povezivanja sa političkom klasom na Zapadu i povremene nasilne akcije.

- Za razliku od hrvatske emigracije, koja je znatno češće posezala za terorističkim metodama borbe, Albanci su akcenat stavljali na političko delovanje, odnosno pokušaje internacionalizacije kosovskog pitanja. Važan aspekt aktivnosti, posebno u SAD, bilo je tesno povezivanje sa grupom proalbanski orijentisanih senatora i kongresmena. Najistaknutiji pripadnici ovog neformalnog kruga bili su Džozef Diogardi, Vilijem Brumfild, Bob Dol, Džejms Trafikant, Alfonso Damato i Tom Lantoš. Albanska emigracija učvršćivala je veze sa ovim političarima i novčanim donacijama.

foto: Fejsbuk

Zapad je u ključnim godinama Hladnog rata nastojao da ojača svoje geopolitičke pozicije u Albaniji, što je podrazumevalo otvorenost prema "albanskim vizijama rešenja kosovskog pitanja".

- Takav spoljnopolitički kontekst išao je naruku albanskoj emigraciji, čije su aktivnosti u određenoj meri bile tolerisane, pa i podržavane od različitih krugova, pre svega u SAD. Godine 1981. i 1989. su prekretnice u istoriji kosovsko-metohijskog prostora. Albanska pobuna na KiM 1981. označila je početak eskalacije albanskog separatističkog projekta, dok je 1988/1989. godine ovaj pokret bio obuzdan energičnim akcijama srpskog rukovodstva. Ali od 1981. do 1989. albanska emigracija je na Zapadu razvila simpatije prema "albanskoj stvari", naročito u američkoj administraciji, čime je najavljeno još radikalnije zaoštravanje odnosa Beograda i Zapada oko kosovskog pitanja, što se i desilo u narednoj deceniji.

FOTO: Privatna arhiva

NEMOĆNI BEZBEDNjACI SA KOSOVA

KLjUČNI instrument obuzdavanja albanske emigracije trebale su da budu jugoslovenske bezbednosne službe, ali značajnijih uspeha nije bilo, navodi dr Dragišić:

- S obzirom na svojevrsnu podelu rada u delovanju jugoslovenskih obaveštajnih službi, gde je svaka republika pratila "svoju" emigraciju, ključni zadatak u suzbijanju albanske emigracije pripao je Službi državne bezbednosti SAP Kosovo! Ova agencija tom izazovu nije bila dorasla. Osim toga, postavlja se pitanje sa koliko entuzijazma su kosovski bezbednjaci, većinom Albanci, ulazili u borbu sa "svojom" emigracijom. U policijskim dokumentima podvlačen je neuspeh SDB da prodre u njena žarišta.

FOTO: Privatna arhiva

TESNE VEZE SA AMERIKANCIMA

DIPLOMATSKA služba SID prenela je 1987. informaciju da se uprkos formalnoj američkoj podršci Jugoslaviji, potpredsednik SAD tajno sastao sa njenim neprijateljima, navodi dr Dragišić:

- Maja 1987. albanska emigrantska organizacija Bali kombetar priredila je večeru u čast kongresmena Brumfilda koji je u obraćanju prisutnima najavio svoju kampanju za otvaranje američkog konzulata u Prištini. U dokumentu SSIP iz juna 1987. navedeno je da se albanski emigranti u SAD nisu sastajali samo sa kongresmenima i senatorima, već i sa visokim predstavnicima američke administracije, između ostalih i sa potpredsednikom, Džordžom Bušom. Tome je, međutim, dodat komentar da je američka Ambasada u Beogradu negirala susret Buša i Albanaca.

Preporučujemo

Društvo

0 1

STIŽE PREOKRET VREMENA: Ova pojava biće dominantna od nedelje - naročito u jednom delu Srbije

05. 03. 2026. u 14:59

Društvo

0 0

DRONOVI UNIŠTAVAJU KOROV: Srbija i Hrvatska pokrenule zajednički projekat vredan gotovo pola miliona evera

05. 03. 2026. u 14:58

Društvo

0 2

KAKO SAČUVATI ZDRAVLjE SRCA? Ekskluzivno na Balkan Tripu saznajte od prof. dr Milovana Bojića u serijalu "Zdrava nacija"

05. 03. 2026. u 13:23

Društvo

0 0

SPEKTAKULARNO BOJEVO GAĐANjE: Treća brigada pokazala snagu (VIDEO)

05. 03. 2026. u 13:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije