Društvo

PROTEIN OTKRIVA KORONU: Naučnici Hemijskog fakulteta u Beogradu sve bliže domaćem testu na novi virus

Љ.Бегенисић

25. 07. 2020. u 08:30

TRI tima Hemijskog fakulteta u Beogradu rade na razvoju proizvodnje rekombinantnih proteinskih antigena za potrebe domaćih imunoloških testova na virus korona, koji bi bili jednostavniji, brži i jeftiniji od postojećeg PCR testa.

ПРОТЕИН ОТКРИВА КОРОНУ: Научници Хемијског факултета у Београду све ближе домаћем тесту на нови вирус

Foto P. Milošević

Glavnu ulogu u istraživanju ima tim sa Katedre za biohemiju, a šefica ove katedre prof. dr Marija Gavrović Jankulović navodi da se projekat bavi proizvodnjom proteinskih antigena virusa korona koji bi se koristili za otkrivanje i merenje količine specifičnih antitela, nastalih usled infekcije ovim virusom.

- U pitanju su strukturni proteini virusa koje naš imunološki sistem prepoznaje kao opasnost i započinje odbranu organizma. Tokom trajanja infekcije, razvijaju se specifična antitela koja imaju zadatak da pomognu organizmu da se virus uništi - pojašnjava naša sagovornica. - Prisustvo specifičnih antitela na antigene SARS-CoV-2 je pokazatelj da je imunološki sistem aktivirao adaptivnu imunost. Za razliku od testa na prisustvo specifičnih antitela u serumu, koji daje odgovor na pitanje da li je pokrenut imunološki odgovor, pozitivan rezultat PCR testa nam ukazuje na činjenicu da je ovaj virus prisutan u organizmu. Sa duge strane, cena PCR testa je znatno viša od cene testa na prisustvo specifičnih antitela - pojašnjava naša sagovornica.

Foto P. Milošević

Profesorka Gavrović Jankulović kaže da će u saradnji sa istraživačima iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) proizvedeni proteinski antigeni biti ispitani za primenu u testu za detekciju specifičnih antitela na virus korona.

TRI TIMA ISTRAŽIVAČA

PROFESORKA Gavrović Jankulović ističe da na projektu proizvodnje proteinskih antigena SARS-CoV-2 za potrebe razvoja i proizvodnje domaćih imunoloških testova rade tri tima istraživača sa Katedre za biohemiju. Jedan tim predvodi dr Tanja Ćirković Veličković, koja je koordinator projekta, drugi je tim prof. dr Radivoja Prodanovića i treći je njen tim.

- U okviru ove saradnje, proteinski antigeni proizvedeni na Katedri za biohemiju mogli bi da budu dobar osnov za razvoj testa, za koji bi sve komponente bile proizvedene u Srbiji. Ipak, da bi se navedeni proteinski antigeni proizveli u dovoljnoj količini potrebno je proširiti proizvodne kapacitete na Hemijskom fakultetu, i u vezi s tim očekujemo da će nam država pomoći. U perspektivi, različiti proteinski antigeni dobijeni rekombinantnom DNK tehnologijom bi mogli da se ponude na domaćem, ali i inostranom tržištu.
Govoreći o virusu korona i njegovim karakteristikama, naša sagovornica naglašava da se na strukturnom nivou dosta saznalo o ovom virusu. Pojašnjava da je očitan genom, koji se nalazi deponovan u bazama podataka i dostupan je naučnoj zajednici za analizu.

Foto P. Milošević

- Na osnovu genoma očitan je i proteom, ali je virus podložan mutacijama koje nekada utiču na strukturu proteina. Ono što ne može da se očita iz genoma jeste prisustvo šećernih komponenti koje su prisutne na proteinskim antigenima, i koje virusi često vrlo vešto koriste da nadmudre imunološki sistem - pojašnjava profesorka Gavrović Jankulović.

Odgovarajući na pitanje kada očekuje da će se pojaviti vakcina protiv virusa korona i ko bi mogao prvi da je pronađe, profesorka Gavrović Jankulović ističe da je na to pitanje teško dati odgovor i podseća da prestižne institucije u celom svetu rade na pronalasku vakcine.

Foto P. Milošević

- Kao što postoje različiti terapijski pristupi za snižavanje povišene telesne temperature, tako postoje različiti pristupi u dizajnu, a zatim i proizvodnji virusne vakcine - ističe ona. - Za očekivati je da će se u dogledno vreme na svetskom tržištu pojaviti nekoliko vakcina na SARS-CoV-2. Nezavisno od dizajna i načina proizvodnje, ono što je najvažnije za vakcinu jeste to da je efikasna i bezbedna za osobu koja je prima.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 18

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (4)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Solaxy skočio 127% za 24 sata nakon što je obezbedio MEXC i više CEX listiranja

Solaxy skočio 127% za 24 sata nakon što je obezbedio MEXC i više CEX listiranja