Društvo

ISPOVEST TRUDNICE KOJA JE POBEDILA KORONU: Bila sam u sobi sa Brankicom, nikad neću zaboraviti strah u njenim očima

Д. АЛИХОЏИЋ

29. 07. 2020. u 07:00 >> 06:54

ŽELjA za životom, da ponovo vidim svoju decu i upoznam nov život koji nosim dala mi je neku natprirodnu volju da se borim.

ИСПОВЕСТ ТРУДНИЦЕ КОЈА ЈЕ ПОБЕДИЛА КОРОНУ: Била сам у соби са Бранкицом, никад нећу заборавити страх у њеним очима

Depozit

Od trenutka kada sam saznala da sam pozitivna, dobila sam snagu da tog "uljeza" isteram iz svog tela. Ovako za "Novosti" počinje svoju ispovest trudnica iz topličkog kraja (identitet poznat redakciji), koja je u petom mesecu trudnoće pobedila koronu i preksinoć, iz niškog Kliničkog centra, puštena na kućno lečenje.

Poslednji rezultat testiranja pokazuje da je negativna i da spokojna može da čeka 15. decembar, kada joj je termin da na svet donese svoje treće dete.

Radost zbog ponovnog susreta sa svojom decom, posle 12 dana bolničkog lečenja, pomutila je strašna vest koju je saznala juče pre podne. Njena cimerka iz sobe Brankica iz Vranja preminula je nakon porođaja.

NISAM IMALA SNAGE DA STOJIM

Ona je prve simptome osetila 6. jula, testirana je 10. jula, a rezultat je dobila tek 16, kada je stanje počelo da joj se pogoršava.

- Prvo sam osetila grebuckanje u grlu i odmah sam se javila lekaru koji mi rekao da je malo upaljeno, ali da nije čak ni za antibiotik. Međutim, grebanje se pojačavalo, javila se blaga temperatura, izgubila sam čulo mirisa, bila malaksala, imala gušenje i dijareju. U jednom trenutku više nisam imala snage da stojim. Ponovo su me testirali 16. jula i za nekoliko sati dobila sam pozitivan rezultat, pa su me transportovali u nišku Kliniku za plućne bolesti. Potom sam prebačena u Intenzivnu jedinicu u novom KC.

- Bile smo u istoj sobi i nikada neću zaboraviti taj strah u njenim očima. Nismo smele da pričamo da bi se ona odmarala što više, jer je bila u teškom stanju. Stalno sam joj prilazila da je pitam kako je, treba li joj nešto. I ona je bila hrabra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno - opisuje svoje bolničke dane sa preminulom cimerkom. - Te noći kada je trebalo da je stave na respirator i ja sam se uplašila kao nikada pre toga. Ali jedna doktorka prišla je i umirila me rečima da se meni to neće desiti. Nadalje sam svakog dana pitala za Brankicu, verovala da će i ona uspeti da ode svojoj kući, zajedno sa bebom.

Naša sagovornica priznaje da se strah ponovo javio kada su joj rekli da će da ide kući.

- Bolničko okruženje nije lepo, ali daje sigurnost. Bilo šta da primetim da nije kako treba, odmah sam zvala lekare. Još imam tahikardiju i bolove u bubrezima, nije mi se vratilo čulo mirisa, ali su mi svi ostali parametri dobro i, što je najvažnije, nisam više pozitivna - kaže i dodaje da joj je velika briga bilo to što su ona i njena deca astmatičari.

- Brinula sam za ovo u stomaku, ali i da nisu pozitivne moje ćerkice koje su ostale sa mojom sestrom, jer je suprug bio poslovno odsutan. One su dobro i sada smo konačno zajedno.

Svim trudnicama ona poručuje da paze. Kaže, ni sama ne zna gde se zarazila, jer se nije rizično ponašala.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu

"NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU": Sabalenka progovorila o dopingu