DIANA SPASLA SRPSKU DECU I IZ STARE GRADIŠKE: Hrvatska istoričarka Nataša Mataušić o poduhvatu heroine

ČIM je u Hrvatskoj najavljeno da će u septembru biti promovisana knjiga istoričarke dr Nataše Mataušić o životu Diane Budisavljević, usledile su brojne reakcije, iako rukopis još niko nije video.

Foto Glas Srpske

Svoj doktorat o životu velike humanitarke o kojem se ni danas ne znaju svi detalji, dr Mataušić pripremila je u knjizi "Prešućena heroina Drugog svetskog rata", a sama kaže da je često plakala dok je istraživala strašnu sudbinu srpske dece u ustaškim logorima i prihvatilištima u NDH.

* Šta novo i do sada nepoznato donosi vaša knjiga o Diani Budisavljević?

- Istraživanje je bilo dugotrajno i mukotrpno i trajalo je sa prekidima skoro 20 godina. O Diani i njenoj akciji upućenima je bilo poznato mnogo toga godinama, samo je to u javnosti bilo interpretirano na način koji je zadovoljavao posleratnu vladajuću strukturu prema kojoj su sve zasluge za spas srpske dece iz logorapripadale Partiji i njoj pripadajućim organizacijama.

* Koju decu je Diana prvo spasla?

- Dianina akcija ne odnosi se samo na spasavanje kozaračke dece. Diana je prvo spasla jedanaestoro srpske dece iz logora Loborgrad, zatim oko 280 dece koja su zajedno sa majkama bila transportovana iz logora Stara Gradiška na prisilni rad u zemlje Trećeg rajha, a pre kozaračke ofanzive.Prva deca koju Diana dovodi u Zagreb iz logora Stara Gradiška takođe nisu bila kozaračka, već deca iz "dignutih" srpskih sela Mlaka, Jasenovca, Uštica na Baniji, Kordunu, u Slavoniji. Treba već jednom ispraviti i tu zabludu da je Diana spasavala samo decu sa Kozare.

* Znamo li danas i gde su sve bili dečji logori u NDH?

- Dečji dom u Jastrebarskom nije bio nikakav dečji logor, za razliku od dečjeg logora u Sisku. Jedino što su na ta dva mesta dopremljena deca iz ustaškog logora Stara Gradiška, odnosno sabirnih logora u Mlaci, Jablancu i Košutarici. Različit je bio i tretman prema deci.

* Koji su onda bili pravi dečji logori?

- Pravi su logori u doslovnom smislu te reči bili "Prihvatilište za decu izbeglica" u Sisku i "Dečji dom" u Gornjoj Rijeci, koje je uostalom i bilo pod zapovedništvom Ustaške nadzorne službe nadležne za sve logore u NDH.

* U vašoj knjizi otkrivate šta je sve trebalo uraditi da se dobiju dozvole za preuzimanje srpske dece iz logora?

- Morale su postojati dve, a ne jedna dozvola. Svi logori u NDH bili su u nadležnosti Ustaške nadzorne službe i njenog poverenika Eugena Dide Kvaternika i jedino je on mogao dati dozvolu za preuzimanje dece iz logora. O tome je on zasigurno morao obavestiti šefa države Antu Pavelića i od njega dobiti saglasnost. Inicijativa za izdavanje dozvole za preuzimanje dece iz ustaškog logora Stara Gradiška bila je neosporno Dianina.

* Kada je Diana dobila prvu dozvolu za preuzimanje dece iz Stare Gradiške?

- Prva dozvola stigla je 7. jula 1942. u Ministarstvo udružbe i izvorni dokument nije do sada evidentiran. Na osnovu ove dozvole Diana će tri puta otići u Staru Gradišku i preuzeti decu sa Banije i Korduna i iz okolnih sela oko Jasenovca. Od 16. jula 1942. kreće nova bitka za dobijanje dozvole za preuzimanje dece koja su ostala u logoru Stara Gradiška. Tada Diana još nije ni slutila koliko je žena sa decom u to vreme dopremljeno sa Kozare i potkozarskih sela u sabirne logore Mlaka, Uštica, Jablanac i Košutarica. Dobila je putni nalog centrale Crvenog krsta u Zagrebu za odlazak po decu u sabirne logore u okolini Jasenovca i Stare Gradiške i ovog puta bila su to kozaračka deca iz sela i zaselaka Kozare i Potkozarja.

* Kako je došlo do toga da se potvrdi autentičnost rukopisa Diane Budisavljević iz dnevnika i albuma slika kozaračke dece?

- Autentičnost rukopisa nije trebalo utvrđivati, jer je nesporno Dianin. Autentičnost albuma utvrdila sam spletom neobičnih okolnosti i sopstvenog angažmana na obradi muzejske građe. Presudan je bio dolazak Dianine unuke Silvije Sabo u Muzej sa primercima nekoliko stranica albuma, iste veličine,iste strukture i boje, istih veličina fotografija i istog rukopisa na poleđini fotografija.

Dokumentarna scena iz filma "Dnevnik Diane Budisavljević" / Foto IMDb

* Kakav je bio odnos Diane i Alojzija Stepinca?

- Stepinac je isprva bio nezainteresovan za bilo kakvu pomoć Diani i njenoj akciji i potpuno neosetljiv na njene molbe i moralne pridike, zatim je davao obećanja koja nije ispunjavao, da bi joj od avgusta 1942, a naročito od januara 1943. pružio pomoć u spasavanju i obezbeđenju smeštaja za decu. Stepinčev biograf Benigar stavlja u isključivo njegovu zaslugu udomljavanje dece preko "Karitasa" što će kasnije mnogi koristiti kao floskulu da je upravo Stepinac spasao 7.000 srpske dece. No, čak i tada kada joj pomaže, Diana nema lepe reči za njega ili takav stav u svom dnevniku ne iskazuje.

* Koliko je kozaračke dece stradalo nakon što ih je ustaška vlast deportovala u logore?

- Podaci o broju prihvaćene dece i njihovoj smrtnosti razlikuju se od izvora do izvora. Prema svim dostupnim izvorima, najveća je smrtnost dece bila u Domu na Josipovcu i Zaraznoj bolnici u Zagrebu gde su primana najmanja, odnosno najbolesnija deca, te državnim dečjim prihvatilištima u Sisku i Gornjoj Rijeci, u doslovnom smislu logora za decu, a najmanja u Jastrebarskom i Zavodu za odgoj gluvoneme dece u Zagrebu.

* Koliko se i danas te istorijske teme i događaji politizuju i je li to prepreka naučnicima kao što ste vi da nastave s istraživanjima?

- Nažalost, od te činjenice ne može se pobeći. Objava vesti da će izaći moja knjiga izazvala je toliko odvratnih komentara da se mogu samo pitati u kakvoj ja to državi živim. No, to me sigurno neće sprečiti u daljim istraživanjima. Jer istina je najvažnija, sviđala se ona nekome ili ne.n

PONOSNA NA DANIN FILM

- Veoma sam ponosna na Danu Budisavljević i na sve nagrade koje je dobila. Svojim filmom o Diani, divnom humanom pričom obrađenoj i na mlađoj generaciji primeren način, uspela jeda ostvari ono što je trebalo biti davno učinjeno - kaže Nataša Mataušić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije