TITO NAREDIO: Kardelja izbaciti iz Partije - Josip Broz početkom šezdesetih godina prošlog veka nije bio za konfederaciju

RANKOVIĆEVO razjašnjavanje uzroka njegovog pada imalo je neku vremensku postepenost, kao da je bila državna i policijsko-obaveštajna tajna, a koju je on, kršeći zakone konspiracije i stičući poverenje u mene, otkrivao deo po deo, primoran bolom svog poraza i stidom zbog svojih zabluda.

Foto arhiva

On je bio čovek retkog pamćenja, pa u prepričavanju nikad nije menjao suštinu zbivanja. Kao savremeniku koji je bio dosta obavešten, njegova ispoved se usklađivala sa saznanjima koja sam imao od drugih protagonista tih događaja.

I sam sam, ličnim iskustvom i razumevanjem procesa i promena u Titovoj politici, stečenim i u razgovorima s njim, Rankovićevim svedočenjima samo utvrđivao svoju uverenost u neminovnu propast Jugoslavije, zasnovanu u razdoblju od 1958. do 1962. godine, i dalje potvrđivanu razvojem događaja. Evo nekih Rankovićevih iskaza o tim zbivanjima:

"Prvi veliki koncepcijski sukob između mene i Kardelja dogodio se 1962. godine, kada sam dobio nacrt ustava po Kardeljevom projektu, koji smo doneli 1963. godine. U tom Kardeljevom projektu garantovan je pun suverenitet republika. Šta to znači, pitam se.

Odem Titu i kažem: "Stari, dobio sam projekat ustava. Iznenađen sam koncepcijom".

"Kako ti izgleda? Šta misliš o projektu?" "Ne mogu da prihvatim neke stavove."

"Kako je tekla diskusija u Komisiji?"

"Nisam član Ustavne komisije. Kardelj to vodi." Prepričam mu stavove o suverenitetu republika, a on mi kaže: "To tako ne može. Daj mi svoj primerak ustavnog projekta."

Sutradan, Tito mi se javlja telefonom, bilo je rano proleće 1962, i kaže:

"Ako stvari ovako idu, ja dajem ostavku!" Ti ne treba da daješ ostavku. Sazvaćemo plenum CK i raspraviti te stvari."

I zakazali smo taj tzv. krnji plenum CK, održan početkom marta meseca. Tada Tito nije bio za konfederaciju...

TITO je s Kardeljem bio u Moskvi, te 1962. godine. Po povratku iz Moskve, Tito me pozove i kaže: "Davno nisam bio na Oplencu. Ajdmo zajedno i tamo da ručamo." Kad smo stigli na Oplenac, on me pozove da prošetamo šumom i kaže: "Ja s Kardeljem više ne mogu da radim. Dezavuiše me na svakom koraku. Sa mnom se ni o čemu ne dogovara. Napada Ruse. Tera svoju politiku prema Rusima. A Pepica intrigira protiv mene i Jovanke. Da sazovemo plenum CK. Iz Partije van on ili ja. Ja ću da držim referat."

"Stari, mi smo imali mnogo potresa u Partiji. Tu je Đilas. Stvar je sveža. Ako Kardeljevo pitanje postaviš na plenumu, razlaz je neminovan. Treba taj problem s Kardeljem drukčije da rešimo." Nastavio sam da branim Kardelja.

Posle Đilasa, ne možemo Kardelja da teramo. To nikako ne bi bilo dobro za jedinstvo Partije i zemlje. Pozovi ga i kaži mu sve šta misliš o njegovim stavovima. Ja ću da budem tu. I ja ću da mu kažem šta mislim o njegovom nacionalizmu." Ti si oportunist u tim stvarima. Očekivao sam da ćeš tako da nastupiš."

"Stari, mi se ni u kom slučaju ne smemo razići s Kardeljem."

"3ar ti, Marko, meni ne daješ iodršku?" "Ja, Stari, odanost tebi ne treba da dokazujem. Ali u ovom, Kardeljevom slučaju, ne mogu da ti dam podršku. Razbićemo Partiju i zemlju..."

Tita je strašno uvredila moja odbrana Kardelja. Bio je toliko ljut da nije hteo ni da ruča. Popili smo kafu i vratili se u Beograd. Tako je propao naš prvi izlet na Oplenac. Ne znam da li je razgovarao s Kardeljem o tome šta mu zamera. Meni više nikad nije govorio o tome, a ja sam ćutao. Kardelju sam rekao da skrene pažnju Pepici da se više ne meša u politiku CK.

NA APRILSKOJ sednici (1962) skraćenog plenuma CK, posle žestoke Titove i Gošnjakove kritike, još neki drugovi su ga kritikovali. Niko mu nije dao javnu podršku. Kardelj se zaplakao, nije mogao da završi svoj govor... Ja nisam neposredno sudelovao, namerno, da mi se ne prebaci srpski nacionalizam. Kardelj se povukao da "boluje". Otišao je s Pepicom u London. Tamo se "lečio" i spremao da se iz Beograda povuče u Ljubljanu.

Pominjao je da će postati profesor marksizma na Ljubljanskom univerzitetu.

Onda je kod Tita došla slovenačka delegacija: Marinko, Leskovšek, Vida Tomšič i Maček, i saopštila mu da slovenačko rukovodstvo ne pirihvata Kardeljevo povlačenje iz partijskog vrha. Po Titovom pričanju, Slovenci su bili rezolutni u odbrani Kardelja.

Tito je popustio i pozvao Kardelja da se vrati na svoju dužnost, što je on odmah prihvatio. Nisam hteo da se mešam u Kardeljev slučaj, iako sam bio odlučno protiv njegove likvidacije, što sam Titu i rekao. Doduše, tada me Tito nije ni konsultovao o stavu prema Kardelju.

Tito je 1964. godine deset meseci proveo van Beograda: na Brionima, na Brdu kod Kranja, po Hrvatskoj i Sloveniji... Podizali mu lovačke kuće, vodili ga u lov, priređivali mu zabave... . Slovenci su svoju politiku koordinirali sa Hrvatima. Opkolili su ga Stevo Krajačić, Krleža, Bakarić. Tada je Tito izbegavao sve drugove u Beogradu... U tom vremenu Tito je bio potpuno podlegao slovenačkom, a naročito hrvatskom uticaju. Okrenuo je ćurak naopako. Nije se više ni kamuflirao, zaokrenuo je nacionalnu i državnu politiku ka konfederaciji... i da se Srbija razbije... Najveća prepreka bio sam ja. Trebalo je odlučno i bespovratno da me uklone.

( Dobrica Ćosić "Piščevi zapisi")

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije