ZA GODINU OTKRIVEN IDENTITET 163 ŽRTVE: Četvrt veka posle ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ se još traga za nastradalima

ČETVRT veka posle ratnih sukoba u BiH i Hrvatskoj, i nešto manje na prostoru KiM, porodice u regionu i dalje tragaju, prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, za 10.004 nestalih.

Foto arhiva

Od toga, oko 4.000 su srpske nacionalnosti. Prošle godine, kako je tada rekao Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestale, tragalo se za 10.167 osoba, što znači da je sudbina njih 163 ipak rasvetljena.

Najviše ih je identifikovano u Bosni i Hercegovini, a četiri tela ili delovi tela osoba srpske nacionalnosti data su vladinoj Komisiji za nestala lica iz Instituta za nestale osobe BiH, 15. oktobra, na prelazu Sremska Rača. Dvoje je već identifikovano i biće predati porodicama radi sahrane, dok će identifikacije ostalih dvoje biti naknadno izvršene na VMA. Istovremeno, Srbija je BiH predala jedno nekompletno telo, koje je bilo sahranjeno na beogradskom groblju Lešće, pošto je devedesetih doneto sa ratom zahvaćenog područja.

Foto Z. Jovanović

U BiH se kao nestali i dalje vodi 6.387 ljudi, što je apsolutno najviše u regionu.

- Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz septembra, na KiM se kao nestali vodi 1.643 ljudi, a u Hrvatskoj 1.974 - kaže Ljiljana Krstić iz Komisije za nestala lica. - Ove godine značajnijih aktivnosti u okviru multilateralne saradnje nije bilo, samo su održavani onlajn sastanci.

Bilateralni sastanak uživo između predstavnika nadležnih vladinih tela za traženje nestalih Srbije i Hrvatske, održan je 23. oktobra, u Beogradu. Jedna od tema bila je 36 registrovanih grobnica u Hrvatskoj, u kojima su sahranjeni Srbi posle akcija "Bljesak" i "Oluja", iz kojih se uporno ne vrše ekshumacije, niti identifikuju žrtve. U tom smislu, od Zagreba je više puta traženo, pa i sada, da obavesti našu Komisiju kada predaje tela nastradalih Srba, čije porodice žive u Hrvatskoj, kako bi ažurirala službene evidencije.

Foto I. Marinković

Tema je takođe bila ranija, pa opet ponovljena, molba naših predstavnika da Zagreb pomogne u rešavanju nestalih pripadnika bivše JNA, stradalih u kasarnama u Bjelovaru, Karlovcu i logoru Lora kod Splita.

Poslednja ekshumacija posmrtnih ostataka Srba stradalih u akciji "Oluja" iz registrovanih grobnica bila je 23. oktobra 2018, na području Karlovačke županije. Tada su ekshumirani posmrtni ostaci 15 osoba na mesnim grobljima u Ličkoj Jasenici, Dugoj Resi, Malom Kozincu, Gornjem Sjeničku, Božiću, Podgorju Krnjačkom i Tušiloviću.

Prošlo je tačno godinu dana otkad je izvršena i poslednja identifikacija srpskih žrtava, u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Tada su identifikovani ostaci 13 tela nađenih u Šašu, Glini, Ličkoj Jasenici, Malom Kozincu, Tušilovcu, Gornjem Senjaku i Poljanama. Pre toga, u junu 2019, predata su porodicama tela 11 srpskih žrtava, nađenih u masovnim grobnicama u Šibeniku, Gornjem Selištu, Petrinji, Glini, Vrbovljanima, Vodoteču, Gračacu i Vukovaru.

Ljiljana Krstić, Foto Fejsbuk

S obzirom na takvu identifikaciju i primopredaju "na kašičicu", u mrtvačnici u Zagrebu i dalje na DNK analizu čekaju posmrtni ostaci 898 ljudi!

Takođe, više od 2.000 čeka u Federaciji BiH, 660 u Banjaluci i oko 300 u Prištini.

- Veoma je važno da se otvore sve dostupne arhive, kako domaćih tako i međunarodnih organizacija, koje su u okviru svojih mandata bile na ovim prostorima, u toku ratova devedesetih godina, kao i da svi koji imaju bilo kakvu informaciju podele to sa Komisijom - rekla je Ljiljana Krstić, i najavila da se donošenje Zakona o nestalim licima očekuje sledeće godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije