BRAT SPREČIO DA GA SAHRANE U "PLAVOJ GROBNICI": Čudnovati i mukotrpni životopis Predraga Carevića iz sela Velereč

SUDBINA se često okrutno poigravala sa životom Predraga Carevića zvanog Dragi, iz sela Velereč kod Gornjeg Milanovca.

Foto M. Bošnjak

Od ranjavanja na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu, golgote povlačenja delova Srpske vojske, čiji je bio podoficir, u Grčku, proglašavanjem njega za mrtvog na ostrvu Vidu i zamalo bačenog u more, iako je bio poluživ (!), preko zarobljavanja od Hitlerove armade 1941, pa odvođenja u ropstvo u Nemačku, gde je ispisao dragocen arhivski fond, sve do povratka na rodnu grudu... I posle.

Čudnovati i mukotrpni životopis Predraga, nosioca Albanske spomenice, prepričava nam njegov unuk Dejan Carević.

- Predrag je posinio svog sinovca, mog oca Slobodana, od milošte zvanog Dane - pripoveda naš sagovornik.

DOKUMENT Predragovo pismo Milanu Nediću, Foto Arhiv porodice

- Predrag je rođen 1892. godine, na Vidu ga je, u hrpi leševa srpskih vojnika određenih za sahranu u "plavoj grobnici", skoro mrtvog pronašao rođeni brat Blagoje...! Zatim je izlečen. I druga dva rođena brata, borci Velikog rata i solunci, vratili su se živi. Oženio se Zorkom Mišović, iz Velereči.

U PRVOM svetskom ratu, Predrag Carević se borio kao kaplar II čete II bataljona X puka prvog poziva. U osvit Drugog svetskog rata, mobilisan je kao trećepozivac u Jagodinu, Vermaht zarobljava tu jedinicu, mnoge odvozi u Nemačku. Tu će, u koncentracionom Stalagu, oznake II A 39 gepruft, nastajati zanimljiva arhivska građa, koju sada čuva njegov unuk Dejan.

- Predrag je u Nemačkoj operisan. Izvađen mu je geler, kojeg je u telu nosio od ranjavanja na Mačkovom kamenu, u borbi upravo protiv Nemaca. Zatim je vraćen u logor. Verovatno zato što su i nacistički oficiri morali da poštuju Ženevsku konvenciju o zarobljenicima, i što je bio podoficir regularne vojske, Predrag je operisan, a dozvoljeno mu je povremeno slanje pisama u Srbiju i prijem pisama iz nje preko Crvenog krsta - nastavlja Dejan.

Iz pisama familiji i njenih njemu, vidi se obaveštavanje (koliko je mogao, zbog cenzure i između redaka) o zbivanjima u kazamatu, te interesovanje o događanjima u Srbiji. Istorija, naročito zavičajna, ta pisma će sigurno znati vrednovati.

(I)STORIJA Predrag Carević sa suprugom Zorkom, pre rata , Foto Arhiv porodice

GENERALU Milanu Nediću, predsedniku Vlade nacionalnog spasa, na adresu Nemanjina 35, Predrag piše iz kazamata, obraća mu se sa "ratni druže" (u Velikom ratu), javlja da se u Stalagu nalazi sa 200 bolesnih drugova. Podseća ga na obećanje koje je Nedić dao - da će spasavati živote srpskih zarobljenika u Nemačkoj...

"Nadamo se Vašem obećanju kao prvom prolećnom Sunčevom zraku da nas ogreje, kao što je ogrejao naše drugove koji su bili sa nama, a sada su sa svojim milim i dragim kod svojih kuća na lečenju!", doslovno citiramo taj deo Predragove korespodencije.

- Dosad sam sakupio 50 pisama, koje je Predrag pisao u Srbiju i dobijao iz nje. Prvih deset je pisao na nemačkom jeziku, valjda je to bilo strogo pravilo - kaže Dejan.

MALO ko je tada verovao u Predragov povratak u Srbiju. Ipak, obreo se na kućnom pragu 13. decembra 1942. godine! Usput je zapisao imena svih gradova, kroz koje je prošao vozom Crvenog krsta. Evo samo poznatijih, bez međustanica: Nojbraunderberg, Drezden, Prag, Beč, Grac, Zagreb, Sisak, Vinkovci, Mitrovica, Zemun. Nekako je dospeo u Čačak.

- Išao je na konak kod rođake Desanke Carević, udate u Prijevor, kod Čačka. Zaustave ga Nemci, pitaju kuda će, iz objave vide da je otpušteni zarobljenik, a jedan folksdojčer će na srpskom: "Ja toj rođaki moram kazati muštuluk!"...

I kaže joj, zaista. Mnogo kasnije, išla nemačka formacija kroz Velereč, uđu i u našu kuću, u njoj visi Predragov šinjel, žena Zorka objasni da joj je muž došao iz ropstva, a jedan Švaba će: "Ima li on sestru u Prijevoru?" Bio je to onaj kazivač muštuluka - prepričava Dejan. Po povratku u Velereč, Predrag je izabran za člana mesnog Ravnogorskog odbora!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije