RAZDOBLjE od sedmog do 10. veka, najzamagljenija su stoleća istorije Srba. To je sam početak srednjeg veka, vreme kada se stari antički svet konačno srušio, a počeli su da se rađaju temelji nove Evrope kakvu danas poznajemo.
Скоро два века су Срби морали да уче своју историју по кљигама написаним у Бечу и Берлину. Два века су Аустријанци и Немци испирали мозгове младих Срба и Србкиња лажном историјом, која је служила Бечу и Берлину да колонијло покоре све словенске народе а посебно Србе, као најстарији народ Европе. Најзад, мачићи су прогледали и видели да је све дебела лаж. Време је дошло да Срби почну писати своју историју онаква какве је била а служећи се писаним и археолошким доказима.
Књига Марка Алексића могла би добити високу оцену да у њој не постоји и неколико непотребних, тачније, нетачних реченица о Хрватима; чак и ново тумачење о "доласку Хрвата" (шесто по реду, мада Горан Шарић тврди да су Хрвати аутохтони у Далмацији, што је нонсенс, чиме лукаво, рачковски, Србима подмеће винчанску и старчевачку старину, не би ли их трајно елиминисао из Далмације, где их у периоду о коме пише Алексић као Србе или Србе-Далмате познају сви најстарији византијски извори. Шта ће уопште Хрвати у овој књизи, где се спомиње српски кнез Древан, а познато је да у повесним врелима где први пут срећемо његово име о Хрватима на Јадрану нема ни трага. У средњем веку њих нема на простору Српске земље, између Саве и Адриатика. То знамо из најстаријег преписа "Списа о народима (који су живели унутар и изван граница Византије)" К. Порфирогенита (грчки текст као целина, без поглавља, Париски корпус). Ту се додуше два пута спомињу Хрвати, али као суседи Бугара и Мађара у Поткарпатљу. Латинске верзије "Списа...(DAI), имају интерпполирано читаво поглавље "О Хрватима", као и две реченице са њима уметнуте у поглавље "О Далмацији" (17. и 18 в). Други недостатак је пренаглашавање "франачког освајања и покоравања Словена". Тачно је да је у једном моменту, на кратко, К. Велики стигао до ушћа Саве и Дунава, али линија разграничења са Византијом између Саве и Јадрана протезала се источном обалом Истре (река Раша). Источно од те границе налазили су се "Срби који држе велики део Далмације" (потомак кнеза Древана и Вишеслава, кнез Властимир), а са западне франачки вазал, али Србин, кнез Борна, кога је ту Карло Велики довео из Браничева... И на крају, откриће "палате кнеза Вишеслава, па још и текст исписан "рунама", је најновија бајка која би ставила тачку на "готску Босну", иако се зна да је кнез Вишеслав управо први познати потомак српског кнеза Древана, а он није био ни Гет, ни Гот, већ - Лужички Србин.
MINISTAR odbrane Bratislav Gašić i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski uručili su večeras Boračke spomenice ratnim vojnim invalidima i porodicama palih boraca sa teritorije Kruševca, u Gradskoj kući tog grada.
PREMA informacijama Uprave granične policije u 17.15 sati, zadržavanje za teretna motorna vozila na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz zemlje je pet sati, dok se na prelazu Šid čeka četiri sata, takođe na izlazu iz Srbije.
KORIDORI Srbije obaveštavaju javnost da će u sredu 15.10.2025. , u 12:00 časova, u redovan režim saobraćaja biti puštena denivelisana raskrsnica “Koševi”, na km 28+950 Moravskog koridora, na Deonici autoputa Kruševac (Koševi)-Adrani.
Miro Markov
01.01.2021. 08:29
Скоро два века су Срби морали да уче своју историју по кљигама написаним у Бечу и Берлину. Два века су Аустријанци и Немци испирали мозгове младих Срба и Србкиња лажном историјом, која је служила Бечу и Берлину да колонијло покоре све словенске народе а посебно Србе, као најстарији народ Европе. Најзад, мачићи су прогледали и видели да је све дебела лаж. Време је дошло да Срби почну писати своју историју онаква какве је била а служећи се писаним и археолошким доказима.
dr Milan Lekić
01.01.2021. 13:59
Књига Марка Алексића могла би добити високу оцену да у њој не постоји и неколико непотребних, тачније, нетачних реченица о Хрватима; чак и ново тумачење о "доласку Хрвата" (шесто по реду, мада Горан Шарић тврди да су Хрвати аутохтони у Далмацији, што је нонсенс, чиме лукаво, рачковски, Србима подмеће винчанску и старчевачку старину, не би ли их трајно елиминисао из Далмације, где их у периоду о коме пише Алексић као Србе или Србе-Далмате познају сви најстарији византијски извори. Шта ће уопште Хрвати у овој књизи, где се спомиње српски кнез Древан, а познато је да у повесним врелима где први пут срећемо његово име о Хрватима на Јадрану нема ни трага. У средњем веку њих нема на простору Српске земље, између Саве и Адриатика. То знамо из најстаријег преписа "Списа о народима (који су живели унутар и изван граница Византије)" К. Порфирогенита (грчки текст као целина, без поглавља, Париски корпус). Ту се додуше два пута спомињу Хрвати, али као суседи Бугара и Мађара у Поткарпатљу. Латинске верзије "Списа...(DAI), имају интерпполирано читаво поглавље "О Хрватима", као и две реченице са њима уметнуте у поглавље "О Далмацији" (17. и 18 в). Други недостатак је пренаглашавање "франачког освајања и покоравања Словена". Тачно је да је у једном моменту, на кратко, К. Велики стигао до ушћа Саве и Дунава, али линија разграничења са Византијом између Саве и Јадрана протезала се источном обалом Истре (река Раша). Источно од те границе налазили су се "Срби који држе велики део Далмације" (потомак кнеза Древана и Вишеслава, кнез Властимир), а са западне франачки вазал, али Србин, кнез Борна, кога је ту Карло Велики довео из Браничева... И на крају, откриће "палате кнеза Вишеслава, па још и текст исписан "рунама", је најновија бајка која би ставила тачку на "готску Босну", иако се зна да је кнез Вишеслав управо први познати потомак српског кнеза Древана, а он није био ни Гет, ни Гот, већ - Лужички Србин.