SRPSKI HEGEMONIZAM PUNIO HRVATSKE BANKE: U Kraljevini SHS gotovo sedamdeset odsto kapitala nalazilo se u Zagrebu

DECENIJAMA su nam istoričari, novinari, karijeristi i kojekakvi ideološki zanesenjaci, koje činjenice nisu mnogo interesovale, govorili da smo nešto drugo od onog što smo bili, da nam se dešavala neka druga prošlost od one koju smo imali. Zato ne čudi što nam se svetla budućnost često pretvarala u mračnu prošlost.

Foto Dokumentacija "Novosti"

U stotinama, verovatno i hiljadama, novinskih stubaca i knjiga, i u prvoj, a naročito u drugoj Jugoslaviji, ispisane su tvrdnje da su Srbija, i Srbi kao narod, između dva svetska rata, eksploatisali sve druge narode u zajedničkoj državi, a naročito hrvatski narod. I po ko zna koji put se pokazala kao tačna Geringova rečenica, Hitlerovog "gospodara laži i istine" - ako neku laž ponavljate dovoljno puta, ljudi će je prihvatiti kao istinu.

To što se u bivšim ju-republikama i dalje kidiše na Srbiju i što se ona optužuje za hegemoniju, za izrabljivanje svih i svačega, u Kraljevini, nimalo ne iznenađuje. Zbunjujuće je što domaći istoriografi i javni delatnici u svojim nastupima kao glavni razlog raspada jugoslovenske ideje vide upravo u "toj hegemoniji". Doduše, i među onima koji su uspeli da rekonstruišu mozaik ukupnih odnosa u novoj državi, počesto sva odgovornost za teoriju o Srbima kao izrabljivačima, pripisuje se Kominterni i Komunističkoj partiji Jugoslavije.

OPTUŽNICA Rudolf Bićanić, Foto arhiva

JEDNA od prvih optužbi bila je vezana za valutnu reformu, odnosno zamenu austrougarskih kruna za dinare. Kako promena nije izvršena po kursu 1:1, već četiri krune za jedan dinar, došlo je do velikih protesta kako u Sloveniji i Hrvatskoj, ali i u Bosni i Hercegovini i Vojvodini. Stvoreno je krupno političko pitanje i pošto-poto je htelo da se dokaže da je Srbija "napunila džepove", što je bilo daleko od svake istine. U Zagrebu se čak i pevalo "Dok je bio Franja - svako je im`o prava; kad je doš`o Karla - svako j` im`o para: a kad dođe MORE BRE, taj odnese pare sve".

Ova fama je i danas živa, pre svega u hrvatskoj i slovenačkoj istoriografiji, i navodi se kao primer "prevarantske" i "eksploatatorske" politike Srbije u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. A šta se zapravo desilo: zemlja je posle ujedinjenja bila preplavljena novčanicama bivše Austrougarske, koji je nekontrolisano štampan i u Beču i u Budimpešti i ilegalno ubacivan u Jugoslaviju. Da bi se uspostavila kakva-takva kontrola, 25. decembra 1918. naređeno je žigosanje svih kruna sa rokom 31. januar 1919. Kad se to pokazalo neefikasnim, jer su žigosanje vršili najrazličitiji upravni i državni organi, primenjeno je lepljenje markica na već žigosane krune. Prilikom zamene kruna, primenjen je princip iz Čehoslovačke, čak po povoljnijem kursu, jer ta zemlja nije bila opterećena ilegalnim prilivom novčanica, iz pragmatičnih razloga, da se ne bi izazivalo nezadovoljstvo kod stanovnika sa teritorija bivše Austrougarske.

PAMFLET Knjiga Rudolfa Bićanića, Foto arhiva

I najrevolucionarnija državna mera u Kraljevini SHS - agrarna reforma, dočekana je na nož u Zagrebu. Na sve strane slate su optužbe da su zemlju dobijali samo Srbi. Arhivska građa o podeli zemlje dostupna je danas svima, od Ljubljane do Skoplja. I dokumenta govore sasvim drugačije. Po formiranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ukinuto je 369 veleposeda, sa 592.000 hektara obradive površine, koji su većinom pripadali velikoposednicima Austrijancima i Mađarima. Hrvati, dojučerašnji najamnici, a neku deceniju ranije kmetovi, tako su postali vlasnici zemlje koju su obrađivali. U pojedinim delovima Bosne i Hercegovine, zemlju oduzetu od veleposedničkih begova, pretežno su dobili muslimani i Hrvati.

I dok je Srbija optuživana za zloupotrebe tokom sprovođenja agrarne reforme, u njih su, zapravo, bili umešani Hrvati. Tako je ministar pravde, dr Edo Lukinić, izuzeo iz reforme imanje grofa Turn-Taksisa, od 72.000 katastarskih jutara obradive zemlje. Istovremeno se ćutalo da su svi ministri za agrarnu reformu bili Hrvati, kao Franjo Poljak, Hinko Krizman...

REFORMA Austrougarska kruna sa markicom i žigom, Foto arhiva

OPLjAČKANA do gole kože, i sva u ranama, Srbija je ušla u novu državu. U Ustavotvornoj skupštini, na redovnom zasedanju, 31. maja i 1. juna 1921. godine, Života Milojković, inače poslanik Komunističke partije, izneo je podatak da je Srbija u vreme ujedinjenja bila bez tri petine svog narodnog bogatstva. U novonastaloj državi od tog trenutka i u naredne dve decenije 70 odsto kapitala se nalazilo u Zagrebu.

O kakvom hegemonizamu i eksploataciji Hrvata može da se govori kada je u Hrvatskoj u to vreme bila koncentrisana i glavnina privatnog kapitala. Po podacima s kraja prve decenije prošlog veka, od 2,5 milijardi dinara, koliko se procenjuje da je bilo u zemlji, u zagrebačkim bankama, nalazilo se čak dve milijarde.

Iz ovih podataka sledi pitanje o ravnopravnosti; tačno je da su u toj državi postojali srpska dinastija i vojska kao dominantni, međutim, jedna strana je "uložila" žrtve, napravila infrastrukturu, odredila granice koje je sačuvala vojskom, a na drugoj strani se nalazi 70 odsto ekonomske moći? U tom rasporedu snaga ko je bio čija kolonija?

ZLOUPOTREBA Ministar Edo Lukinić, Foto arhiva

U godinama kada su statistički podaci neumoljivo pokazivali da je na hiljadu stanovnika u Srbiji, ulagano u industriju 247.000 ondašnjih dinara, a Hrvatskoj i u Sloveniji - 697.000, i da su se one gotovo tri puta brže razvijale od "eksploatatora" i obezbedile apsolutnu ekonomsku prevlast u državi, u Zagrebu je objavljena studija "Ekonomska podloga hrvatskog pitanja". Izdavač je bio dr Vlatko Maček, vođa Hrvatske seljačke stranke, a autor dr Rudolf Bićanić, visoki funkcioner u ministarstvu spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije.
Ova studija iz 1936. je u stvari bila nova optužnica protiv Srbije. Bićanić, ne navodeći izvore za podatke koje je iznosio, piše o eksploatisanju Hrvatske od strane Srbije, tvrdeći da se industrija u Srbiji, zahvaljujući "velikosrpskoj dominaciji", brže razvijala nego u Hrvatskoj!

KOMUNISTIČKA partija imala je nekoliko faza u odnosu prema Jugoslaviji. U vreme osnivanja bili su za opstanak nove države. Ali, početkom dvadesetih godina kada su zaplovili punim jedrima Kominterne, Jugoslavija se proglašava veštačkom versajskom tvorevinom, "tamnicom naroda" u kojoj je velikosrpska buržoazija okupirala i eksploatisala pripadnike ostalih nacija. U svojim ocenama na Trećem i Četvrtom kongresu u Beču i Drezdenu, čak su i srpski seljaci, pa i proleterijat, svrstani u produženu ruku kapitalista sa "velikodržavnim predrasudama". Njen osnovni programski zadatak je bio rušenje Kraljevine SHS i stvaranje samostalnih država. Pokušano je posle proglašenja diktature da se digne ustanak, pokrene masovni bunt, izolovanim uličnim gerilskim akcijama.

U tom periodu rukovodstvo nije biralo saveznike u pokušajima da ostvare svoje ciljeve.

Sarađivali su sa svim antijugoslovenskim organizacijama, pa i sa onima koji su bili fašističko-terorističke orijentacije, sa ustašama Ante Pavelića, vmrovcima, albanskim separatistima... To će trajati sve do VII kongresa Kominterne 1935. na kome je jasno rečeno da se svet deli na fašizam i antifašizam i da u tom kontekstu Jugoslavija treba kao celina da bude uključena u antifašistički blok. Formiran je Narodni front u većini evropskih država gde postoje komunistički pokreti, čija je ideologija odbrana zemlje. Delegat na Kongresu je bio i Josip Broz. Tu je prvi put video Staljina, sedeo u 28. redu u sali sindikata u Moskvi, i slušao kako njegov imenjak Josip Visarionovič na bini peva "Internacionalu".

Posle Moskovskog kongresa KPJ menja se odnos prema Jugoslaviji kao jedinstvenoj državi, ali u njenom arsenalu stavova i parola o Srbiji, Srbima, velikosrpstvu i srpskoj hegemoniji ništa se nije promenilo. Srpska hegemonija je za Partiju i dalje bila jedina opasnost za jedinstvo jugoslovenskih naroda i državu. Takav stav je zagovaran za vreme borbe protiv okupatora, svejedno što su tu borbu, uglavnom vodili Srbi...

Preporučujemo

Društvo

0 1

CENZURA JE UMESTO STRAHA RAĐALE OTPOR: Skica za hronologiju zabrana knjiga, časopisa, listova, filmova

19. 12. 2020. u 17:03

Društvo

1 4

TAJNA TREĆEG METKA I DRUGOG ATENTATORA: Novi prilozi o ubistvu kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju

06. 12. 2020. u 18:00

Društvo

0 5

TAJNA TITOVOG DNEVNIKA: Lične spise Broza nisu spominjali ni biografi, a evo šta piše u njima (FOTO)

29. 11. 2020. u 19:00

Društvo

4 11

TRAGIČAN ŽIVOT POSLEDNjEG KRALjA JUGOSLAVIJE: Pre pola veka u manastiru Sveti Sava u Libertivilu sahranjen Petar II Karađorđević

15. 11. 2020. u 19:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije