Društvo

GEJ ZAJEDNICE U ZAKONU: Evo šta će rešiti novi propisi

DA najave ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordane Čomić o donošenju Zakona o istopolnom partnerstvu nisu samo "pucanj u prazno", pokazao je javni poziv organizacijama civilnog društva, koje do 1. februara mogu da predlože svoje kandidate u radnu grupu koja će pisati najavljeni propis.

ГЕЈ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЗАКОНУ: Ево шта ће решити нови прописи

Foto P. Mitić

Ministarka Čomić je u decembru izjavila da bi zakon mogao biti gotov do proleća, ali u organizacijama civilnog društva misle da je realnije da će biti gotovv do leta, eventualno jeseni. Nadaju se samo da će se do kraja godine naći pred poslanicima, jer se pred izbore, najavljene za april 2022, kako kaže Goran Miletić iz Civil right defenders, ovakavim propisom niko neće baviti.

- U konsultaciji sa organizacijama sa kojima smo udruženi u borbi protiv diskriminacije, sigurno ćemo odrediti predstavnika i za ovu i za radnu grupu za izmene Zakona o zabrani diskriminacije, koje priprema isto ministarstvo - kaže Miletić.

Gordana Čomić, Foto Tanjug

On naglašava da novi propis neće legalizovati ni brak, a pogotovo ne usvajanje dece, već će samo rešiti praktične probleme istopolnih partnera u vezi sa nasleđivanjem, posetama u zatvoru ili bolnici i drugim pravima.

- Dobro je da već postoji model zakona koji je 2010. predložilo civilno društvo i koji je, nešto dorađen, ponovo predat pre godinu dana. To bi moglo da ubrza proces. Zakon bi trebalo da omogući da dve osobe istog pola mogu da registruju zajednicu kod matičara, da preko partnera koji je zaposlen dobiju zdravstveno osiguranje ili prebivalište, ako su došli iz okruženja - objašnjava Miletić.

"Beograd prajd" je u septembru podneo peticiju kojom se tražilo da zajednica istopolnih partnera bude priznata zakonom: da se na partnere istog pola primenjuju propisi o podeli imovine ako zajednica prestane da postoji, da se omogući uzajamno nasleđivanje imovine i penzije, kao i da u slučaju smrti bude moguće preuzmanje tela partnera i sahranjivanje.

REGISTROVALI SE U HRVATSKOJ

NAŠI ljudi su do sada išli u Hrvatsku, koja omogućava i stranim državljanima registrovanje ovakve zajednice, odnosno braka. To im je koristilo kada jedno od njih dobije posao u inostranstvu, da drugo može lakše da reši problem prebivališta, kaže Miletić.

Goran Miletić, Foto Tanjug

Srbija je, kao članica Saveta Evrope, obavezna da donese ovakav propis, jer po presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Olijari i drugi protiv Italije", iz 2005. godine, svaka članica SE mora pravno da reguliše zajednicu istog pola.

- Drago nam je da postoji politička volja da se propis donese, a verujemo da i u društvu postoji povoljna klima. Sa "Ipsosom" smo u decembru radili istraživanje koje je pokazalo da 73 odsto ispitanika podržava pravo osobe istog pola da poseti partnera u bolnici, dok je pre pet godina taj postotak bio 45 odsto. Što se tiče ostalih prava, procenat onih koji se sa tim slažu je veći od 65 - rekao je Miletić.

Smanjuje se i procenat onih koji misle da je homoseksualnost bolest. U 2008. godini je iznosio 70 odsto, a u decembru 56.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
PUN ZNANJA, ŽELEO NEŠTO DRUGO: Lomio je noge, zube, ruke - tragaču roditelji nisu dali da se bavi OVIM

PUN ZNANjA, ŽELEO NEŠTO DRUGO: Lomio je noge, zube, ruke - tragaču roditelji nisu dali da se bavi OVIM