MOJ RADENKO JEDINI GLASAO PROTIV CEPANJA SRBIJE: Milutin Mandić o malo poznatim detaljima iz života svog oca - narodnog heroja

"PROTIV Ustava Srbije je glasao samo jedan poslanik". - Nije jedan poslanik nego Radenko Mandić. Da to uđe u zapisnik.

Radenko Mandić / Foto Privatna arhiva

Ovakva scena odvijala se u Skupštini Srbije, krajem februara 1974. godine prilikom usvajanja najvišeg pravnog akta, kojim su pokrajine Vojvodina i Kosovo i Metohija dobile maltene republička ovlašćenja, i čime je praktično najavljen raspad Jugoslavije.

A, samo jedan među poslanicima, Radenko Mandić iz Čačka, bio je smeo da digne glas. I dalekovid.

U arhivama je decenijama bilo "zatureno" da je narodni heroj, dugogodišnji član Ozne, podsekretar Ministarstva unutrašnjih poslova (kao današnji šef državne bezbednosti), čovek koji je hapsio Dražu Mihailovića, odbio da bude upravnik Golog otoka i nije hteo da primi zlatni "šafhauzen" sat sa Titovim imenom povodom odlaska u penziju, imao snage da glasa protiv Ustava iz 1974.

Njegov sin Milutin Mandić, gotovo pola veka kasnije, govori, za "Novosti", o životu oca, komuniste i patriote, o kojem se malo zna. Manje slučajno, a više namerno. Priča nam detalje o dešavanjima u Skupštini, po sećanju iz razgovora sa ocem. Kaže, Radenko je uspeo da se prijavi za reč i predsedavajućeg Mirka Popovića pitao:

- Za šta mi danas glasamo? Šta je ovo?

MIHAILOVIĆA IZDAO KALABIĆ

Jedinica koja je hvatala Dražu Mihailovića / Foto privatna arhiva

ČESTO ga je sin pitao o hapšenju Draže Mihailovića.

- Rekao mi je da nema sumnje da ga je izdao Nikola Kalabić. Moj otac je u grupi od 12 oficira Ozne sa Kalabićem otišao kod Mihailovića i postao njegov posilni. Nosio ga je preko potoka. Kada je bio uhapšen, viđao ga je još dvadesetak dana. Mihailović je, između ostalog, napisao i karakteristike o oficirima Ozne koji su ga uhapsili. Za Mandića stoji: "Da sam imao pet ili deset ovakvih kao što je bio Mandić ja bih lovio vas, a ne vi mene." Zanimljivo je da je on tražio da moj otac bude ubijen tokom rata, ali nije znao kako izgleda - objašnjava Milutin.

- Pismen si, pa čitaj - odgovorio mu je predsedavajući.

- Pročitao sam 14 puta. Čiji su ovo amandmani koji ne mogu da se menjaju? - uzratio je Mandić.

- Josipa Broza Tita - rekao je Popović.

- Za šta će Josipu Brozu ustav koji Srbiju rastura na tri dela i veća prava daje nacionalnim manjinama nego srpskoj većini? - rekao je Mandić.

Na to se jedan poslanik iz prvog reda nasmejao. Radenko ga je pitao šta je smešno i dodao da je Njegoš za ponašanje poput njegovog govorio "gleda majmun sebe u zrcalo" i nastavio:

- Drugovi poslanici! Ne glasamo danas za nas i naše dedove nego za našu decu! Neće proći mnogo vremena, a Albanci će tražiti otcepljenje - izgovorio je Mandić.

Dan kada je u Skupštini Srbije usvojen ustav iz 1974. / Foto Dokumentacija "Borbe"

Posle ovog događaja tražen je njegov opoziv. Ali, mandat, koji je isticao 1974. izgurao je do kraja i više nije bio poslanik. Kada su predsedniku Skupštine Dragoslavu Markoviću rekli da je jedan poslanik bio protiv, odgovorio je:

- Znao sam da je Mandić.

I Tito je često prozivao srpsko rukovodstvo pitanjem - dokle će Mandić da vam rovari po Srbiji?

Radenko je rođen u Viljuši kod Čačka. Početak Drugog svetskog rata zatekao ga je u vojsci. Nadređeni su im rekli da se predaju, pa će ih Nemci pustiti. Nije hteo. Izvadio je bombu i rekao da ih u kraljevoj vojsci nisu učili da se predaju neprijatelju. Još nekoliko vojnika ga je podržalo, pa su komandanti odlučili da ih puste. Kasnije se pridružio partizanima...

Od njegovog sina saznajemo da je degradiran nekoliko puta. Kada za vreme rata nije hteo da se oženi po partijskoj naredbi Milicom Vučetić, koja je takođe bila narodni heroj. Zatim 1949. kada je pocepao rešenje kojim su ga rasporedili na mesto upravnika Golog otoka, rekavši da neće da bude gestapovski oficir u zatvoru.

- Tamo je hteo da ga skloni Milorad Milatović, visoki funkcioner, rekavši mu da je to naređenje Slobodana Penezića Krcuna, ministra unutrašnjih poslova. Otac je opsovao majku Milatoviću, partiji, a i Krcunu "ako on stoji iza prekomande". Ispostavilo se da Krcun nije imao veze sa tim. Za njega mi je govorio da je uradio najviše za Srbe u Jugoslaviji - ispričao nam je Milutin.

Narednu epizodu za "žuti karton" Mandić je imao na Brionima, 1966. na plenumu gde se raspravljalo o navodnom prisluškivanju Tita, zbog čega je ostavku podneo Aleksandar Ranković. Kategorično je tvrdio da prisluškivanja nije bilo, te da ovim plenumom počinje da se rastura zemlja za koju se borio. Smenjen je i penzionisan sa 49 godina.

Svi "prekršaji" koje je pravio došli su na naplatu, kada su mu presekli kočnice i pokušali da ga likvidiraju. Zamerili su mu što se kandidovao za poslanika. Rekao je da su ga "izneverili partija i Udba, pa hoće da vidi da li ga je izneverio i narod".

LUKIĆ: GLAVA MU BILA UCENjENA, NIJE GA HTEO METAK

Bole Lukić

O RATNOM životu Mandića govorio nam je Bole Lukić, predsednik čačanskog gradskog odbora SUBNOR. O uglavnom ovom periodu njegovog života postoji i knjiga "Komandant Mandić" Ratka Tripkovića, Radisava Nedovića i Miluna Mandića, iz 2000. Mandić je nosilac Partizanske spomenice 1941. dva Ordena za hrabrost, ordenja Republike sa zlatnim vencem...

- Bio je borac, pa komandant odreda "Dr Dragiša Mišović" i obaveštajni oficir Prve šumadijske brigade. Padom slobodne teritorije Užičke republike nastao je teror nad partizanskim borcima. U tome su pored okupatora najviše učestvovali četnici, nedićevci, ljotićevci... Radenko se krio kod rodbine. Jednu od kuća opkoljavaju četnici i traže da se preda, što je i učinio da spase ukućane. Četnicima je kasnije uspeo da pobegne. Ubio je u borbi komandira trnavske četničke čete, a zbog toga su mu streljali oca Radisava, na čiju sahranu nije smeo da ode. U ratu su mu poginula tri rođena brata, majka, stric i strina. Za Radenkovu glavu ponuđen je novac - priča Lukić i navodi da "ga metak nije hteo".

Mandić je umro u Beogradu 1988. u 71. godini. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja, u blizini Krcuna i Rankovića.

- Pravo je otrčao u Ministarstvo unutrašnjih poslova. Rekao im je: "Moram da podižem dvoje male dece. Ako ovo još jednom pokušate, makar jednog od vas ću stići." Postao je i poslanik, velikom većinom glasova u čačanskom kraju. Izabrao ga je narod - seća se Milutin i dodaje da im je kuća bila ozvučena, a otac stalno "pred hapšenjem".

Radenko je tako jednog dana došao kući i rekao ženi da mu spremi odelo, jer će uskoro u zatvor. Zgrešio je jer na jednoj boračkoj proslavi nije dozvolio Draži Markoviću da sedne za isti sto.

- Ipak ga nisu uhapsili. Govorio mi je da je u dosijeima službe pisalo da Draža nije moralan ni za jednu funkciju, sve dok ga Broz nije postavio za predsednika Skupštine.

Glas protiv Ustava iz 1974. pokazao je da je video mnogo dalje od većine. Sinu nije dao da 1979. proda vikendicu u Šušnju iako bi dobio više imovine u Istri, jer "kad Tito umre, rat će ubrzo i ne da nećeš moći u Hrvatsku, nego ćeš biti srećan ako budeš mogao da roniš u Crnoj Gori".

U Skupštini Srbije nedostaju stenobeleške baš od januara do marta 1974. Aprilske su tu. Prema rečima njegovog sina, odnela ih je Udba. U bogatoj dokumentaciji "Borbe" postoji samo jedna vest o Mandiću, objavljena posle njegove smrti u kojoj se za njega traži odlikovanje, jer je smogao snage da digne glas protiv Ustava. Dokaze da je Radenko bio u pravu, do sada je dala istorija. U nekoliko navrata...

PURIŠA

- SRETNEMO otac i ja jednom Purišu Đorđevića i sednemo da popijemo kafu. Puriša ga je nagovarao da snime film. Meni je čuveni režiser rekao: "Znaš li mali onaj film o Džejms Bondu? E, to nije ništa, kakva bi bila priča o tvom ocu" - seća se Milutin Mandić.

Radoje Radojević Cigo, Danica Mandić, Radenko Mandić, Draga Subotić i Miša Brkić / Foto privatna arhiva

SPOMEN-SOBA

U ČAČKU postoji jedna ulica koja nosi ime Radenkovog brata, Milutina Mandića. Porodična kuća i dalje je u Viljuši. Nije Milutinova, ali razmišlja da možda može da postane spomen-soba svih Mandića.

Preporučujemo

Politika

13 15

DUH USTAVA IZ 1974. SRUŠIO DRŽAVU: Ekonomski razvoj zemlje zasenili su nacionalni programi republičkih i pokrajinskih elita

06. 09. 2020. u 14:00

Politika

5 4

KAKO JE BRISANA "CRVENA PETOKRAKA": Pokušaj članova Komisije za predlog Ustava SFRJ da promene državne simbole Jugoslavije

05. 09. 2020. u 14:00

Politika

4 4

JEZIČKIM KONSTRUKCIJAMA DELILI SRBIJU: Pokrajine su po Ustavu iz 1974. samo formalno pripadale najvećoj republici

04. 09. 2020. u 14:00

Politika

11 2

STVARANjE GUBITNIČKE I NESPOSOBNE DRŽAVE: Osnovna načela novog Ustava su bila slabljenje federacije, jačanje republika, i osamostaljenje pokrajina

02. 09. 2020. u 14:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije