Društvo

JOŠ TRAGAM ZA MOJIM BRATOM ILIJOM: Jelena Buhač Radojičić ne zaboravlja užase i stradanje svoje porodice i naroda od ustaša

M. Marković

25. 02. 2021. u 10:44

RANE dece koja su preživela jasenovački logor nisu zarastale. One su rasle sa tom decom.

ЈОШ ТРАГАМ ЗА МОЈИМ БРАТОМ ИЛИЈОМ: Јелена Бухач Радојичић не заборавља ужасе и страдање своје породице и народа од усташа

Foto M. M.

Užasom koji ih je savijao i koji ih je pridizao. Jelenu Buhač Radojičić (87) su ojačale. Ona i u ovim godinama istrajava na dva puta: traga za bratom Ilijom i živi da svedoči o zločinima zloglasnog ustaškog logora u koji je, iz rodnog Jablanca u Potkozarju, deportovana cela njena porodica. A, imala je sedam godina i koji mesec, taman toliko da upamti sve užase. Oni je prate. Oni je bude.

- U meni pulsira ta nesreća i svi ti zločini upisani u memoriju jednog deteta - svedoči, za "Novosti", Jelena Buhač Radojičić.

- Nema trenutka, sata, dana, a da preda mnom nije slika kada su nas razdvojili od majke. Nju su deportovali u Nemačku, u radni logor i kada se vratila posle rata, nisam joj oprostila što je dozvolila da nas razdvoje. Tako sam tada mislila... Nema trenutka da i danas ne čujem taj naš vrisak. I vapaje umirućih.

Srpske porodice iz Jablanca su među prvima odvedene u logor, među njima i Jelenine najbliži: majka Ana, otac Boža, braća Živko, Dušan i Ilija, baba i deda.

- Oca su nam ustaše ubile maljem i mene ta slika stalno prati. Dušana su zaklali. Da, zaklali...(ovde su Jeleni krenule suze) Živko je preživeo, a Iliji, srce moje, imao je samo devet meseci, gubi se svaki trag. I ja, dok u meni postoji i trunka života, tragaću za njim.

SIPALI NAM SODU U HRANU

KAD smo stigli u logor, iscrpljeni i izmučeni, dugo nismo dobijali hranu - seća se Jelena.

- Kasnije smo dobili tek poneki obrok. Deca izgladnela, gušila su se, jedući. Za mnoge je to bio poslednji obrok, jer su u porcije ustaše sipale i živu sodu. Sećam se da sam tada bila uglavnom gladna. Preživela sam, nećete verovati, uz mrvice iz majčinih džepova.

Sve mislim da je njega, možda, negde udomila Dijana Budisavljević, koja je mene i Živka izbavila iz pakla i poslala u hrvatsku hraniteljsku porodicu u Slokovac kod Ludberga. Moj najmlađi brat Ilija je ostao, bio je bolešljiv i njega niko nije hteo. Domobrani su ga nekuda odneli, možda u neku bolnicu. Pamtim ga po belegu na slepoočnici. Njegovo bledo lice. Iscrpljeno, maleno telo. Preda mnom je slika stepenica u prihvatilištu, niz koje su ga spustili i odneli. Sve pamtim. Sve me boli. I, to je neopisiov bol.

Foto arhiva

Diana Budisavljević

Sa slikama užasa, Jelena Buhač Radojičić krenula je da traga za bratom. Nema adrese na koju se nije obratila. Nema vrata na koja nije zakucala. Pretresla je arhive u Zagrebu. Našla, tamo, i jednu fotografiju na kojoj dečačić liči na njenog Iliju.

- Dok živim, tražiću ga. Moram - kaže nam.

- Pokreće me nada da je i njega, kao mene i Dušana spasla Diana Budisavljević.

Kako vreme odmiče, ova jaka žena, a ona, sedmogodišnja devojčica iz logora užasa u Jasenovcu sve više snage ima da traga za bratom, a istovremeno da svedoči o grozotama ustaša u logoru koji je žigosao čitav njen život.
 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice