Društvo

SJAJNE VESTI ZA SRBIJU: Prvi smo u regionu po "prilivu mozgova", u našu zemlju se vratilo više mladih i visokoobrazovanih nego što je otišlo!

19. 03. 2021. u 18:00

NOVO istraživanje Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, pronašlo je da je u periodu od 2010 do 2019. godine Srbija zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi, što se kosi sa uobičajenim navodima o „odlivu mozgova” iz Srbije.

СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Први смо у региону по приливу мозгова, у нашу земљу се вратило више младих и високообразованих него што је отишло!

Foto Tanjug-AP

Kako je objašnjeno u sažetku izveštaja, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja.

Kako je za Biznis.rs naglasio prof. Mihail Arandarenko, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za ovaj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja: deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju; drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju; a treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019 je oko 90 hiljada:

- To znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90 hiljada više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

Među njima prednjače oni koji su bili u starosnoj grupi 15-19 godina 2010. u Srbiji, a danas imaju između 24-29, što govori u prilog tezi o povratku svršenih studenata. Po svemu sudeći, samo u ovoj grupi ima preko 40 hiljada visokoobrazovanih.

Postoji, međutim, i jedna važna razlika — prema kategorizaciji studije, različite vrste medicinskih radnika klasifikovani su pod više, tj. vokaciono obrazovanje, i ne računaju se u neto razliku vezanu za visokoobrazovane.

Važno je napomenuti da je potreba za ovakvim istraživanjem nastala upravo zbog „nedovoljno razrađenih podataka” u regionu, i da je za potrebe analize populacija grupisana u starosne grupe, i sortirana po visini obrazovanja (niže, srednje, srednje-vokaciono/više, tercijarno), te da su onda praćeni prema dostupnim podacima u periodu od 2010 do 2019. godine.

Za analizu je korišćena kombinacija zvaničnih podataka o zaposlenosti (verovatno godišnji izveštaji NZS, u slučaju Srbije), kao i izveštaji o obrazovanju iz nacionalnih biroa za statistiku, što povlači niz pitanja. Najpre, zbog promene u statistici koja se u Srbiji dogodila tokom 2014. godine, kada je metodologija izmenjena radi usaglašavanja sa evropskim standardima, koriste se NZS izveštaji samo od 2014-2019. godine.

Kako su istakli i pojedini komentari na Tviteru, postavljaju se i pitanja ažurnosti podataka nacionalnih službi, kao i, recimo, broj mladih koji emigrira, ali se nikada ne odjavi, kao i efekat fenomena studentske razmene na dobijene rezultate.

Ipak, rezultati istraživanja pokazuju da je situacija sa „odlivom mozgova” u najmanju ruku složenija nego što se obično misli, kao i da nam je potrebna znatno robustnija statistika.

(Biznis.rs)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN PLANETE ZEMLJE: Put održivog razvoja

SVETSKI DAN PLANETE ZEMLjE: Put održivog razvoja