KAD KORONA U TRENU OTME ŽIVOT IZ RUKU: Medicinske sestre na kovid respiratornog odeljenja šabačke bolnice bore se za svakog pacijenta

NA prvoj liniji odbrane od virusa korona vreme odbrojavaju uređaji za održavanje života.

Foto: V. Mitrić

Mehanika je granica između dva sveta, slamka spasa za one koji ne mogu sami da dišu. Monitori. Pište, kao da otkucavaju, ima ih previše, sve se sjedinjuje u sablasni zvuk, haotičan, u kojem jedino red uočavaju i pronalaze sestre i lekari angažovani u respiratornoj jedinici Opšte bolnice "Dr Laza K. Lazarević" u Šapcu, gde su smešteni najteže oboleli od kovida 19. Za njih je to, kažu, zvuk nade, "jedina muzika koju tokom radnog vremena čuju".

- Dok su priključeni na respirator, pacijenti se nalaze u veštačkoj komi. Danima su u tom stanju. Često se toliko izobliče, da ako se desi da ih neka od nas ne vidi dva dana, ne može da ih prepozna kada se vrati u smenu. Tako to stvarno izgleda. Ljudi ne shvataju koliko je ovo teška bolest. Ni nama nije sasvim jasno. A ima nas ovde koje smo i po dve decenije radile na intenzivnoj nezi. Nije ovo prvi put da se srećemo sa smrću. A opet, bolest koju izaziva ovaj opaki virus i dalje nam je nepoznanica - pričaju nam gotovo u dahu šabačke medicinske sestre, koje sa kolegama, angažovanim širom zemlje predstavljaju istinske heroje u borbi protiv korone.

Kovid je podmukao i nepredvidiv, jednoglasni su u respiratornoj jedinici. I kada počne oporavak, kada sve ukaže na to da je najgore prošlo - usledi udarac. Svaku smrt dožive lično. Da li je sve učinjeno, pitaju se, iako su svesne da su ponekad nemoćne pred virusom. Jer, niko ne zna kako kovid odlučuje koga će da poštedi. Pacijenti koji su po svim parametrima bili "otpisani", uspešno su se oporavljali. A opet, često se dešava da kada sve krene dobro, u nekoliko minuta usledi pogoršanje.

- Kao da nam ih neko otima iz ruku! Imamo sve, i opremu i lekove i vrhunske lekare, sestre, tehničare, a opet smo svi nemoćni. Gledaš im u oči, vidiš koliko su preplašeni jer postaju svesni šta se dešava. Vidiš kako život ističe iz tih očiju, nestaje. I pored svega što imamo, često se sve svodi na to da im olakšamo poslednje trenutke. Jeziv je to udar na psihu - ističu sestre.

Foto: V. Mitrić

Tugu zbog još jednog izgubljenog života nije moguće odbaciti sa iskorišćenim skafanderima, rukavicama, vizirima, maskama. Sve one imaju svoje porodice. Nečije su majke, ćerke, sestre, bake, unuke i supruge. Za Sandru Pavlović vreme sa porodicom mesecima unazad svodi se na unutrašnju borbu da niko od njih ne primeti kakav joj je bio dan na poslu. Jer, kako kaže, njeno dete je dočekalo kući svoju majku, a ne medicinsku sestru iz crvene zone.

- Baš nedavno potresao me je slučaj jedne pacijentkinje. Bilo joj je bolje. Razgovarale smo o deci jer su sličnog uzrasta, o kolačima. Rekla sam joj da požuri sa ozdravljenjem, da naručim da mi napravi medenjake. Dolazim to jutro na posao, vidim, krevet prazan. Obradujem se, pomislim da je prebačena na odeljenje. Koleginica odmahuje glavom. Sinoć kod kuće, odem u kuhinju da pijem vodu i setim se da mi je, pre nego što je preminuo jedan pacijent, tražio vodu. Stegne mi se grlo, ostavim čašu i sve gledam da moj mali sin ne uđe i vidi me uplakanu - priča nam Sandra.

Ipak, iako je ponekad veoma teško, kaže sestra Pavlović, njen posao ima toliko čari da ga ne bi menjala ni za šta na svetu. Radost joj pričinjavaju izlečeni pacijenti i svaki put kada ih sretne, podsete je zašto je tu. Motivišu je da nastavi da pomaže bolesnima koje put dovede u respiratornu jedinicu šabačke bolnice.

Foto: V. Mitrić

- Idem ulicom, a u susret mi prilaze nepoznati ljudi, šire ruke, grle me. Pacijenti, izvukli se, ozdravili. Ili neki dan, čujem pesmu o kojoj sam pričala sa pacijentima rodom iz Bosne. Bili su u teškom stanju i ja da ih malo oraspoložim počnem da pričam o sevdalinkama. Prošlo je neko vreme, kad čujem hodnikom odzvanja poznata pesma. Jedan je ozdravio, prepoznao me i pustio na telefon. Kaže mi da sam mu davala snagu tokom lečenja. Koliko sam se isplakala, ovoga puta od sreće. To mi je dalo vetar u leđa da ne posustajem - priča ova požrtvovana žena.

Medicinske sestre iz respiratorne jedinice šabačke bolnice su uigran tim, u vojsci bi bile "elitna jedinica":

- Te žene, sestre i doktorke, sa ponosom mogu da kažem da su superžene, zmajevi. Toliko požrtvovane, sve do jedne, da knjige mogu da se ispišu. Dvadeset godina radim na intenzivnoj nezi, nisu mi strani aparati koje sada koristimo. Međutim, moje koleginice instrumentarke ili sestre sa hirurgije nisu imale dodira sa respiratorima. Ipak, i one sada rade kao da su na ovom odeljenju provele ceo radni vek. Svaka im čast - naglašava Sandra Pavlović.

Preporučujemo

Srbija

0 1

NA PRVOJ LINIJI ODBRANE: Sestre iz respiratorne jedinice svedoče o izazovima lečenja obolelih od virusa korona

18. 04. 2021. u 11:04

Svet

0 0

OBJAVLjENI NOVI PODACI: U svetu dato više od milijardu doza vakcina

24. 04. 2021. u 23:29

Društvo

3 14

DOBRA VEST: Građani Srbije mogu bez testova u Crnu Goru!

24. 04. 2021. u 23:10

Svet

0 2

JAPAN ODOBRIO LEK ZA KORONU: Uvedeno vanredno stanje do 11. maja

24. 04. 2021. u 23:05

Svet

0 0

SKANDAL TOKOM VAKCINACIJE U FRANCUSKOJ: Umesto cepiva, 140 ljudi dobilo fiziološki rastvor

24. 04. 2021. u 22:27

Kultura

0 8

POSLEDNjA PORUKA MU JE BILA - BORIM SE: Ugasio se život velikog slikara Miloša Šobajića, nije uspeo da obraduje majku za 100. rođendan (FOTO)

24. 04. 2021. u 20:44 >> 09:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije