UPOZORENJE ZA PRAZNIKE: Krpelji su izmileli, 20 odsto ih je zaraženo lajmskom bolešću!

PREDSTOJEĆI praznici, Vaskrs i Prvi maj i ovog proleća će izmamiti veliki broj naših sugrađana u prirodu, u kojoj moramo biti obazrivi i čuvati se uboda krpelja.

Foto: Arhiva

Doktor Ivan Aleksić, pomoćnik direktora za Službu za biocide i programe medicinske ekologije u Zavodu za biocide i medicinsku onkologiju podseća da na pojedinim lokacijama stalno ima i zaraženih krpelja koji prenose Lajmsku bolest, počev od Ade Cignalije, Topčidera, Bojčinske i Lipovačke šume. Zaraženost krpelja bude od 10 do 50 odsto, a ove godine ih je zaraženo 20 odsto.

- Krpelji su paukoliki zglavkari, široko rasprostranjeni na celoj planeti. Opstaju u svim klimatskim zonama. Naročito dobro su prilagođeni vlažnim klimatskim oblastima, a ako postoji mogućnost nalaženja plena, lako se prilagođavaju i pustinjskoj klimi.

Najviše borave u travnatim, žbunastim zajednicama (šume, stepe, savane, parkovi) i ruderalnim staništima. Lako se prilagođavaju različitim uslovima sredine, tako da neke vrste mogu da žive u objektima za smeštaj i boravak životinja, kao i u stambenim objektima. Česti su na mestima gde je velika fluktuacija životinja.

Ove krvopije su aktivne čim spoljašnja temperatura bude iznad 4 stepena, što znači da se mogu pojaviti i u zimskim mesecima kada je napolju toplo.

Foto: V. N.

- U našim krajevima krpelji se aktiviraju u proleće i aktivni su do početka jeseni. Njihova brojnost je najveća tokom aprila i maja (kada ima i najviše padavina), zatim opada u toku letnjih meseci. Drugi vrhunac brojnosti se beleži obično u septembru, ali je brojnost tada znatno manja nego na proleće.

Hidrometeorološki uslovi tokom proleća nisu bili povoljni za masovniju pojavu krpelja. Porast brojnosti krpelja se očekuje u narednom periodu, usled povećane vlage i najavljenog toplijeg vremena - kaže dr Aleksić.

ČUVAJTE SE RICINUSA

Kod nas je, prema njegovim rečima, najčešći običan ili šumski krpelj Ixodes ricinus. To je tvrdi krpelj koji najčešće parazitira na stoci, jelenima, psima i ostalim životinjama, kao i na ljudima. Ova vrsta nosi naziv ricinus zato što ženka, kada se napije krvi postane velika poput zrna graška a oblikom i bojom podseća na plod biljke ricinus.

- Staništa ovih krpelja su najčešće listopadne šume, travnate površine i predeli pokriveni žbunastom vegetacijom. Na vrhovima vlati trave ili listova čekaju svoj plen na koji se kače, te tragaju za pogodnim mestom na telu na kome će se pričvrstiti i isisati potrebnu količinu krvi za dalji razvoj.

U Beogradu ih najviše ima u šumama, koja su istovremeno i izletišta, kao što su Bojčinska, Manastirska i Lipovička šuma, Košutnjak, Banjička šuma, Avala, zatim na Adi Ciganliji i Adi Huji.

- Procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest varira od godine do godine kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Ovog proleća prosečna zaraženost je oko 20 odsto, što je nešto manje nego proteklih nekoliko sezona - kaže dr Aleksić a dodaje da zbog toga što u mnogim slučajevima ubod krpelja i prvi znaci Lajmske bolesti prođu neopaženo, potrebno je svakog izvađenog krpelja iz tela analizirati na prisustvo bakterije koja izaziva Lajmsku bolest.

(Alo.rs)

Preporučujemo

Srbija

0 0

PRVO ČISTE PRIOBALjA REKA: U Pirotu počinje sezona uništavanja larvi krpelja

29. 03. 2021. u 14:30

Društvo

2 2

GDE ĆE SRBI ZA USKRS I PRVI MAJ? Smeštaji na planinama i u banjama skoro puni, putuje se i u – Egipat

28. 04. 2021. u 18:55

Društvo

0 7

VAŽNO OBAVEŠTENjE ZA GRAĐANE: Šta da rade oni kojima je termin za drugu dozu vakcine za praznike?

28. 04. 2021. u 15:42

Beograd

0 1

RADNO VREME ZA PRAZNIKE: Evo šta će sve raditi u narednim danima

28. 04. 2021. u 16:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije