BLAGOSLOV ČUVA IDENTITET CRKVE: Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta
PRAVOSLAVNO bogoslovlje izučava se življenjem, postupanjem i studiranjem - u veri, ne "o njoj".
Foto M. Anđela
O veri i moralu, svih nas, profesora jedino može da prosudi Crkva, kroz instituciju blagoslova. Naš fakultet ima presudni uticaj na razvoj bogoslovlja u SPC, dakle presudno utiče na njen verski identitet. Zakon o crkvama i verskim zajednicama garantuje slobodu i autonomnost crkava u određivanju svog verskog identiteta. Blagoslov je zato neophodan da zaštiti SPC od eventualnog uticaja koji bi država i Univerzitet preko Bogoslovskog fakulteta mogli da pokušaju da vrše na identitet Crkve.
Značaj mehanizma "blagoslova" - saglasnosti SPC za rad i studije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF), ovako, za "Novosti", objašnjava njegov dekan prof. dr Zoran Ranković. Ovaj specifični uslov poslednjih meseci kamen je spoticanja između ovog fakulteta i njegove kuće - Univerziteta u Beogradu (UB).
- Paradoks je da aktuelni spor najbolje pokazuje neophodnost blagoslova, ali i koliko su i danas mogući koordinisani pokušaji ukidanja Bogoslovskog fakulteta - kaže on.
Na čemu se temelji ova vrsta crkvene saglasnosti, neophodna za status nastavnika na PBF?
- Blagoslov postoji u Zakonu o SPC iz 1929. godine. Mnoge institucije našeg savremenog državno-crkvenog prava datiraju iz Kraljevine Jugoslavije - poslednjeg perioda u kome država nije imala ideološki uslovljen odnos progona prema Crkvi. Nažalost, mnogi predstavnici Univerziteta danas šire neistinu da blagoslov pre Drugog svetskog rata nije postojao. Nakon vraćanja PBF u sastav Univerziteta 2004. godine, PBF je doneo statut kojim je takođe predviđen.
Zahteva li se ovakva saglasnost na sličnim fakultetima u svetu?
- To je standard na konfesionalnim bogoslovskim fakultetima i Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Postoji u Nemačkoj, kao i na jedinom francuskom bogoslovskom fakultetu u okviru državnog univerziteta - u Strazburu. Isto je tako i u Rumuniji. O privatnim univerzitetima Rimokatoličke crkve u Italiji, Španiji, ili Ruske pravoslavne crkve, ne bi trebalo trošiti reči.
Kako objašnjavate pozive dela akademske javnosti da se on imperativno ukine?
- Osporavanje mehanizma blagoslova počelo je kada je uskraćen trojici bivših nastavnika. Određeni interesi pokušavaju da zloupotrebe te slučajeve, da prikažu te ljude kao žrtve navodnog "progona" Crkve, kako je to sebi dopustio da kaže prof. Aleksandar Popović, predsednik Saveta Univerziteta. Obim i dubina neistina koje šire predstavnici Univerziteta najjasnije ukazuju da se ne radi o legitimnoj brizi za te ljude, već o nečemu sasvim drugom.
Foto M. Anđela
Šta je cilj, kako kažete, kampanje usmerene na PBF?
- Teško mi je da poverujem da rektor Ivanka Popović i profesor Aleksandar Popović žele da u Srbiji nametnu više autonomije univerziteta nego što su to standardi u kolevci sekulariteta, Francuskoj, ili u Nemačkoj. Njihova navodna briga prenebregava da načelo autonomije važi i za fakultet. PBF je autonoman da donese svoj statut, a zakonske mogućnosti da UB taj statut preispituje su ograničene na trenutak njegovog donošenja, odnosno izmene.
GRČKA NIJE ZA POREĐENjE
ČESTO se čuje da bogoslovski fakulteti u Grčkoj ne poznaju institut blagoslova?
- Oni koji navode grčki primer obično prećutkuju dve bitne činjenice. Pravoslavna crkva je tamo državna crkva, tako da su načini na koji se ona štiti od eventualnog nelegitimnog uticaja države potpuno različiti od onih koji su na raspolaganju SPC u Srbiji. Drugo, bogoslovski fakulteti u Solunu i Atini po svojoj formi nisu konfesionalni fakulteti, za razliku od PBF, koji to jeste.
Usaglašenost Statuta PBF sa univerzitetskim bila je do sada više puta na proveri?
- Naš Statut u upotrebi je već skoro dve decenije, pri čemu odgovarajuće odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Statuta UB nisu menjane. Više puta, a poslednji put 2018, Odbori za statutarna pitanja UB potvrđivali su naš statut. Zašto je, posle tri potvrde, i pri istim činjenicama, krajem 2019. on osporen nikada nije obrazloženo. Očigledno je da razlozi leže u nekim interesima ili ubeđenjima, a ne u pravu i činjenicama. Hvala Bogu, to poslednje mišljenje Odbora za statutarna pitanja UB na svojoj poslednjoj sednici Senat nije usvojio, tako da ono nije zvanični stav Univerziteta.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ZAPAD OSTAO ZATEČEN: Pustili Ruse na Svetsko prvenstvo, a evo šta se onda tamo dogodilo
Rusija je, otkako je počeo rat u Ukrajini, ili "Specijalna vojna operacija" kako to zove Ruska Federacije, uglavnom skrajnuta kada se o sportu radi, zbog brojnih međunarodnih sankcija. Ipak, one polako popuštaju, a na tim nadmetanjima - dešavaju se prilično zanimljive stvari.
29. 12. 2024. u 12:36
TUGA OKOVALA ČIZMU: Preminuo jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji odbojke
Jako tužne vesti stigle su iz Italije, gde su mediji preneli da je jedan od najuspešnijih odbojkaških trenera, Danijele Banjoli preminuo u 71. godini.
28. 12. 2024. u 13:00
SMUČIO MU SE HAOS Božović posle raspada Juge na četiri godine pobegao na planinu: "Bio sam sa umnim ljudima"
GLUMAC Petar Božović tokom devedesetih godina napravio je pauzu u svojoj karijeri, ali ne samo to - on se potpuno povukao iz svakodnevice, napustio Beograd i otišao u crnogorske planine.
29. 12. 2024. u 12:29
"KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA": Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu
Ruski teniser Danil Medvedev je verovatno jedini u istoriji koji je izgubio dva finala gren slema u kojima je vodio sa 2:0 u setovima. I to isto, na Australijan openu u razmaku od samo dve godine.
28. 12. 2024. u 11:57
"ZALjUBILA SAM SE U DRUGOG" Zašto su raskinuli Rada i Milan?: "Bilo je užasno, neko mu je javio"
RADA neretko govori o odnosu sa Milanom, a jednom prilikom ispričala je detalje njihovog raskida.
28. 12. 2024. u 12:46
ZABRINUTI NAVIJAČI AL HILALA: Mitroviću preti duže odsustvo
Srpski fudbaler Aleksandar Mitrović je doživeo povredu koja nije ozbiljnije prirode, iako se to u prvi mah činilo.
28. 12. 2024. u 16:00
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
MNOGI ĆE SE IZNENADITI: Znate li koliko je visoka Lepa Lukić?
DA li ste znali ovaj podatak?
29. 12. 2024. u 10:36
Najnovije iz rubrike
POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA BRZA SAOBRAĆAJNICA ŠABAC - LOZNICA: Otvaranje predviđeno za 13 časova (FOTO)
BRZA saobraćajnice Šabac - Loznica, duga 54,5 kilometara, biće otvorena danas, u prisustvu predsednika Vlade Srbije i izaslanika predsednika Republike Miloša Vučevića.
29. 12. 2024. u 12:36
VUČIĆ DAROVAO JOŠ DECE NA KOSMETU: Deci iz PU "Kolibri" u uručeni novogodišnji paketići koje je poslao predsednik Srbije
UOČI novogodišnjih i božićnih praznika mališanima koji pohađaju PU "Kolibri" u AP Kosovo i Metohija uručeni su novogodišnji i božićni paketići, dar predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
29. 12. 2024. u 11:35
VOJSKA SRBIJE PRATI TRENDOVE U SVETU: "Komarac" - Novi dronovi za nadmoć na savremenom bojištu (FOTO)
PRATEĆI svetske trendove u naoružavanju i savremene bezbednosne izazove, Vojnotehnički institut je tokom 2024. godine intenzivno radio na razvoju i stvaranju uslova za proizvodnju u fabrikama obrambene industrije različitih varijanti bespilotnih vazduhoplova među kojima značajno mesto zauzimaju dronovi samoubice „Komarac“. Navedeni dronovi su 2024. godine razvijeni i započeto je opremanje jedinica Vojske Srbije sa istim.
29. 12. 2024. u 10:53
ATELJE VINA „ŠAPAT“, U NOVOM SLANKAMENU, TOKOM 2024. USPEŠNO IZGRADIO MESTO NA INTERNACIONALNOJ GASTRONOMSKOJ SCENI
„MIŠLENOVA“ zvezda kruna uspeha. Vredi putovati 60 kilometara od Beograda do restorana Fleur de Sel koji nudi vrhunsku kuhinju i odlična vina - preporuka je svetskog gastronomskog vodiča.
29. 12. 2024. u 10:00
ALTA banka - Spektakularna korporativna proslava 2024. godine – Zajedno kreiramo budućnost koja više vredi!
ALTA Grupa i ALTA banka obeležile su godinu izuzetno uspešnog poslovanja i rasta velikom korporativnom proslavom u prestižnom prestoničkom kongresnom centru.
29. 12. 2024. u 10:00
Komentari (0)