BLAGOSLOV ČUVA IDENTITET CRKVE: Zoran Ranković, dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta

PRAVOSLAVNO bogoslovlje izučava se življenjem, postupanjem i studiranjem - u veri, ne "o njoj".

Foto M. Anđela

O veri i moralu, svih nas, profesora jedino može da prosudi Crkva, kroz instituciju blagoslova. Naš fakultet ima presudni uticaj na razvoj bogoslovlja u SPC, dakle presudno utiče na njen verski identitet. Zakon o crkvama i verskim zajednicama garantuje slobodu i autonomnost crkava u određivanju svog verskog identiteta. Blagoslov je zato neophodan da zaštiti SPC od eventualnog uticaja koji bi država i Univerzitet preko Bogoslovskog fakulteta mogli da pokušaju da vrše na identitet Crkve.

Značaj mehanizma "blagoslova" - saglasnosti SPC za rad i studije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF), ovako, za "Novosti", objašnjava njegov dekan prof. dr Zoran Ranković. Ovaj specifični uslov poslednjih meseci kamen je spoticanja između ovog fakulteta i njegove kuće - Univerziteta u Beogradu (UB).

- Paradoks je da aktuelni spor najbolje pokazuje neophodnost blagoslova, ali i koliko su i danas mogući koordinisani pokušaji ukidanja Bogoslovskog fakulteta - kaže on.

Na čemu se temelji ova vrsta crkvene saglasnosti, neophodna za status nastavnika na PBF?

- Blagoslov postoji u Zakonu o SPC iz 1929. godine. Mnoge institucije našeg savremenog državno-crkvenog prava datiraju iz Kraljevine Jugoslavije - poslednjeg perioda u kome država nije imala ideološki uslovljen odnos progona prema Crkvi. Nažalost, mnogi predstavnici Univerziteta danas šire neistinu da blagoslov pre Drugog svetskog rata nije postojao. Nakon vraćanja PBF u sastav Univerziteta 2004. godine, PBF je doneo statut kojim je takođe predviđen.

Zahteva li se ovakva saglasnost na sličnim fakultetima u svetu?

- To je standard na konfesionalnim bogoslovskim fakultetima i Rimokatoličke i Pravoslavne crkve. Postoji u Nemačkoj, kao i na jedinom francuskom bogoslovskom fakultetu u okviru državnog univerziteta - u Strazburu. Isto je tako i u Rumuniji. O privatnim univerzitetima Rimokatoličke crkve u Italiji, Španiji, ili Ruske pravoslavne crkve, ne bi trebalo trošiti reči.

Kako objašnjavate pozive dela akademske javnosti da se on imperativno ukine?

- Osporavanje mehanizma blagoslova počelo je kada je uskraćen trojici bivših nastavnika. Određeni interesi pokušavaju da zloupotrebe te slučajeve, da prikažu te ljude kao žrtve navodnog "progona" Crkve, kako je to sebi dopustio da kaže prof. Aleksandar Popović, predsednik Saveta Univerziteta. Obim i dubina neistina koje šire predstavnici Univerziteta najjasnije ukazuju da se ne radi o legitimnoj brizi za te ljude, već o nečemu sasvim drugom.

Foto M. Anđela

Šta je cilj, kako kažete, kampanje usmerene na PBF?

- Teško mi je da poverujem da rektor Ivanka Popović i profesor Aleksandar Popović žele da u Srbiji nametnu više autonomije univerziteta nego što su to standardi u kolevci sekulariteta, Francuskoj, ili u Nemačkoj. Njihova navodna briga prenebregava da načelo autonomije važi i za fakultet. PBF je autonoman da donese svoj statut, a zakonske mogućnosti da UB taj statut preispituje su ograničene na trenutak njegovog donošenja, odnosno izmene.

Usaglašenost Statuta PBF sa univerzitetskim bila je do sada više puta na proveri?

- Naš Statut u upotrebi je već skoro dve decenije, pri čemu odgovarajuće odredbe Zakona o visokom obrazovanju i Statuta UB nisu menjane. Više puta, a poslednji put 2018, Odbori za statutarna pitanja UB potvrđivali su naš statut. Zašto je, posle tri potvrde, i pri istim činjenicama, krajem 2019. on osporen nikada nije obrazloženo. Očigledno je da razlozi leže u nekim interesima ili ubeđenjima, a ne u pravu i činjenicama. Hvala Bogu, to poslednje mišljenje Odbora za statutarna pitanja UB na svojoj poslednjoj sednici Senat nije usvojio, tako da ono nije zvanični stav Univerziteta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije