SPAS U ŠPANSKOM MODELU? Treba podstaći instaliranje sistema za zaštitu od grada i mraza i antifrost programa

ŠTETE od mraza, grada, suše, olujnih vetrova i svih nepogoda izazvanih klimatskim promenama svake godine u srpskom agraru mere se milijardama evra. Dugoročne posledice su još dramatičnije, poljoprivrednici uništavaju zasade i dižu ruke od proizvodnje jer gube bitku sa prirodom.

Foto: Profimedia

Stručnjaci smatraju da su promene neophodne da bi poljoprivreda opstala, ali da je potrebna sinergija i struke i države. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da bi država morala u naredonom periodu da pojača podsticajna sredstva za tehnologije prilagođene klimatskim promenama.

- Našim kreatorima agrarne politike bi preporučio da daju podsticaje za jako stočarstvo, navodnjavanje, izbor biljnih kultura, vrste i sorte za odgovarajuće agroekološke uslove - naglašava prof. Keserović. - Treba podstaći i instaliranje sistema za zaštitu od grada i mraza - takozvane SPAG sisteme, kao i antifrost programa. Neko bi trebalo da sedne i izračuna kolike su ukupne štete u poljoprivredi zbog suša, grada i mraza. Posledica ovih nepogoda u voćarstvu je 300.000 tona manje u odnosu na prosečne prinose.

Naglašava da s obzirom na klimatske promene, u savremenom voćarstvu treba birati voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u odgovarajućim agroekološkim uslovima, podizati protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i antifrost sisteme kao obavezne mere u većini regiona Srbije.

- Iako je cena visoka, isplati se već nakon jedne kritične godine - smatra Keserović. - Uz odgovarajuće subvencije države i lokalne samouprave, proizvođači bi se mnogo lakše opredelili za ovo dugoročno isplativo ulaganje.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da iskoristi i iskustva i drugih zemalja koji imaju znatno nepovoljnije uslove za poljoprivredu, ali su uspeli da je postave na noge i izbore se sa klimatskim promenama.

- Dobar primer bi bila Španija koja je peta zemlja po poljoprovrednoj proizvodnji u Evropi i deseta u svetu. Španija nema osicilacije u proizvodnji jer su svaki rizik otklonili - kaže prof. Keserović. - Nedavno je grupa naših voćara i ratara posetila region Kalande, koji je centar trougla Barselona - Valensija - Saragosa, negde na 100 kilometara od mora. Region je vrlo nepovoljan za poljoprivrednu proizvodnju sa dosta stena, aluvijalnih nanosa a i zemljište je dosta teško za obradu. Fascinantno je kako je malo ali raspoloživo zemljište iskorišćeno za intenzivnu voćarsku i ratarsku proizvodnju koju prati i jako stočarstvo.

Tvrdi da je jedan od osnovnih preduslova za razvoj poljoprivrede infrastruktura koja je u ovom delu Španije izuzetno dobro urađena:

- Putevi, elektrifikacije i sve je pod sistemima za navodnjavanje. Region pokriva jako mnogo protivgradnih topova i sistema zašatite od mraza SPAG. U ratarstvu se koriste stacionarni sistemi, odnosno cevi iznad zemljišta, a na oko dva metra su rasprskivači. Imaju po dve kulture godišnje, na primer, ječam i kukuruz ili pšenicu i soju, a mi ni u semenskoj proizvodnji nemamo sistem za zalivanje ili retko gde. U voćarstvu navodnjavaju kap po kap sa dve laterale sa jedne i druge strane voćki i one se nalaze na zemlji.
Španci su, kako kaže naš sagovornik, u voćarstvu izabrali tri voćne vrste koje u tom pojasu daju najbolje rezultate - to su breskva, badem i maslina. Standardizovali su i tehnologiju proizvodnje.

- Kod breskve su izabarali sortiment od najranijeg do najkasnijeg i pet meseci beru plodove - naglašava prof. Keserović. - Uzgojni oblik je redukovana baza ili španski grm sa jako kratkim deblom od 60 do 80 centimetara, odakle se formiraju tri primarne grane i na svakoj se nalazi četiri do šest sekundarnih grana pod otvorenim uglom tako da sve može da se radi sa zemlje. I rezidba, proređivanje i berba i druge pomotehničke mere. Visina krune je najviše do dva metra. Svi plodovi se nalaze u specijalnim kesama koje su porozne i samorazgradive i one se zatvaraju lepljivom trakom ili heftalicom. Samo u tom delu Kalanda imaju oko 1.680 hektara pod breskvom i svi plodovi su umotani u kese. Sve je pod sistemom za navodnjavanje i imaju prinos od 30 do 35 tona. U starijim zasadima između redova je do šest metara, a u novim je rastojanje do 4,5 metara.

Samo u ovom regionu imaju 34 protivgradna topa i 36 sistema zaštite od mraza.

pecijalne kese štite od insekata, ptica, ožegotina i drugih oštećenja, čak i od grada. Na taj način, kako kaže profesor, oni mogu da rade integralnu i organsku proizvodnju:

- Posetili smo kooperativu La calandina koja ima 160 kooperanata i oko 2.000 hektara pod breskvom, maslinom i bademom. Takvu rodnost masline, a pogotovu badema nisam nigde do sada video. U kooperativi imaju najsavremenije komore za čuvanje plodova breskve, linije za doradu badema i kompletnu liniju za proizvodnju maslinovog ulja. Breskva je sa geografskim poreklom, na svakom plodu nalazi se markica. Kutiju breskve od šest kilograma prodaju za 22 evra, što je 3,66 evra po kilogramu. Proizvođač dobija jedan evro, a troškovi su oko 60 do 65 evrocenti i sve mora da se isplati do kraja godine. Proizvođači kod prinosa od 30 do 35 tona zarade oko 10.000 evra.

SUTRA: Zaštita od mraza i grada

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije