Poljoprivreda

PČELARSTVO JE VIŠE OD TEGLE MEDA: Evo koliko evra “nevidljivog” rada godišnje

K. Despotović

09. 02. 2026. u 16:18

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

PČELARSTVO je jedna od najozbiljnijih poljoprivrednih grana i ne treba ga posmatrati samo kroz proizvodnju meda, već pre svega kroz servis oprašivanja, čija se godišnja vrednost procenjuje na oko 566 miliona evra, izjavio je za RTS Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

ПЧЕЛАРСТВО ЈЕ ВИШЕ ОД ТЕГЛЕ МЕДА: Ево колико евра “невидљивог” рада годишње

Foto: R. Šegrt

Ova cifra predstavlja direktnu ekonomsku korist koju pčele donose državi kroz veći i kvalitetniji rod voća, povrća i žitarica – što je servis koji pčelari pružaju prirodi i društvu, uprkos ogromnim troškovima koje sami snose.

Ipak, Živadinović upozorava da je sektor u ozbiljnoj krizi zbog falsifikata meda, koji su, kako tvrdi, oborili otkupne cene pravog meda do nivoa na kome mnogi pčelari ne mogu da pokriju ni osnovne troškove. Prema njegovim rečima, proizvodna cena meda u Srbiji je najmanje oko 3,5 evra po kilogramu, dok bagremov med često dostiže proizvodnu cenu od oko 4,5 evra – ali, dodaje, sve je individualno i zavisi od uslova proizvodnje i lokacije.

Živadinović ističe da su troškovi proizvodnje meda od 2011. do kraja 2023. godine porasli za 43 odsto, uz dodatno poskupljenje od oko 12 odsto, dok otkupna cena ostaje uglavnom ista.

- Sve poskupljuje, a otkupna cena meda ostaje na mestu - navodi on, uz ocenu da je to glavni razlog zbog kojeg deo proizvođača napušta pčelarstvo.

Kao posebno zabrinjavajuće, Živadinović izdvaja to što je tržište, pored domaćih, sada preplavljeno i uvoznim falsifikatima, čija se cena, prema njegovim navodima, kreće i oko 1,3 evra po kilogramu - što je višestruko ispod realnih troškova proizvodnje. On tvrdi da su falsifikatori poslednjih godina angažovali stručnjake kako bi se prilagodili kontrolama i pokušali da zaobiđu savremene metode utvrđivanja autentičnosti meda, zbog čega, kako kaže, borba postaje sve teža i zahteva širu, evropsku koordinaciju.

U tom kontekstu, Živadinović navodi da se problem pokušava sistemski rešiti na nivou Evropske unije kroz radnu grupu „Honey platform“, koja bi, prema njegovim očekivanjima, do kraja godine trebalo da doprinese razvoju pouzdanije metode ispitivanja, kako bi se sa velikom sigurnošću moglo potvrditi da je med autentičan. Podseća i da je ranije u Srbiji postojala laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane koja je, prema njegovim rečima, na samom početku rada za kratko vreme doprinela zaustavljanju većih količina sumnjivog meda na granici, ali je kasnije prestala sa radom. Razlog za to, tvrdi, vidi u „nečijem strahu“, uz ocenu da bi šira kontrola mogla da otkrije falsifikate i u drugim kategorijama proizvoda, poput rakije i vina.

Živadinović poručuje da su zaštita potrošača i opstanak domaćih pčelara direktno povezani sa efikasnijom kontrolom tržišta i jasnim razlikovanjem pravog meda od falsifikata, jer bez toga, upozorava, pčelarstvo kao važna grana poljoprivrede i čuvar biodiverziteta ostaje pod ozbiljnim pritiskom.

(Agronews)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
INDI PRIZNALA: Bila sam sa čovekom koji je stariji od mog oca - prijalo mi je

INDI PRIZNALA: "Bila sam sa čovekom koji je stariji od mog oca - prijalo mi je"