MOŽE LI POLJOPRIVREDA SPASITI PLANETU: Jedan film je dao odgovor

FILM "Ono čemu pripadamo" prati poljoprivrednike i naučnike iz različitih delova sveta koji su odlučili da odustanu od tradicionalnih konvencionalnih metoda, koje više nisu profitabilne ni održive, te su umesto njih prihvatili pristupe koji rade s prirodom, a ne protiv nje.

Foto: Profimedia

Jedan od najvećih britanskih viktorijanskih pisaca, Tomas Hardi, krajem 19. veka napisao je roman "Daleko od razuzdane gomile", u kojem prati život glavne junakinje Betšebe Everdin i trojice muškaraca koji ulaze u njen život. U romanu je poljoprivreda u središtu priče - detaljno se opisuje ritam sezona, žetva, branje i rad na farmi, pokazujući kako zemlja i stočarstvo oblikuju svakodnevni život engleskog sela. Kroz svoje likove Hardi verno prikazuje tradicionalne običaje, društvene hijerarhije i međuljudske odnose unutar poljoprivredne zajednice.

Skoro 150 godina kasnije, još jedan naslov - "Žetva" (Harvest, 2013) Džima Krejsa - bavio se sličnom temom. Prikazuje malu britansku provinciju pred dolazak industrijalizacije, kada zajednica još živi u skladu sa sezonama i prirodnim ciklusima.

Odbacivanje konvencionalnih metoda

Gledajući dokumentarni film "Ono čemu pripadamo", čije su autorke Pamela Taner Bol i Lindzi Ričardson, nekoliko puta sam se prisetio pomenutih romana. Akteri filma često su me podsećali na likove iz tih priča - idealiste spremne da se bore za očuvanje svog načina života, po svaku cenu.

No dok kod Hardija i Krokea njihova želja za očuvanjem tradicije krene, naravno, u (ne)očekivanim smerovima, jer ipak je to fikcija, pa provincijalizam i ksenofobija krenu izbijati kroz sve pore, u "To Which We Belong" njegovi "junaci" nude zdravorazumska rešenja koja istodobno mogu koristiti životnu sredinu i pothranjenoj svetskoj populaciji na gotovo na čudesan način.

Film prati poljoprivrednike i naučnike iz različitih delova sveta koji su odlučili da odustanu od tradicionalnih konvencionalnih metoda, koje više nisu profitabilne niti održive, i da umesto njih prihvate pristupe koji rade sa prirodom, a ne protiv nje.

Oni koji primenjuju holističko upravljanje pašnjacima kako bi poboljšali strukturu tla, obnovili biodiverzitet i povećali produktivnost bez upotrebe štetnih hemijskih sredstava, pioniri koji rade sa algama, školjkama i drugim morskim vrstama kako bi obnovili životnu sredinu uz minimalan ekološki uticaj.

U filmu se pojavljuje niz stručnjaka za regenerativnu poljoprivredu čiji se rad prati kroz stvarne primere na terenu. Među središnjim figurama je Alan Sejvori, zimbabveanski ekolog i osnivač Savory Institutea, poznat po konceptu holističkog upravljanja ispašom, koji zagovara pravilno vođeno stočarstvo kao alat za obnovu degradiranih travnjaka i zemljišta.

U filmu učestvuje i Nikole Masters, stručnjakinja za zdravlje tla koja sarađuje sa farmerima na obnovi mikrobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta, zatim Dejvid Peri, koji se bavi održivim upravljanjem prirodnim resursima, kao i Džudit Švarc, zagovornica regenerativnih praksi, koja povezuje naučne uvide sa iskustvima farmera na terenu.

Osim pojedinaca, film prati i konkretne farme i projekte poput Anderson Ranča i Barni Krik Lajvstoka u Montani, Rančo Las Damas u Meksiku, te Enonkišu Konservansi u Keniji, gde se regenerativne metode primenjuju u praksi. Kroz njihove priče gledalac dobija uvid u svakodnevni rad ljudi koji nastoje da obnove zemljište, povećaju biodiverzitet i učine poljoprivredu dugoročno održivom.

Regenerativna poljoprivreda

Glavno pitanje koje film postavlja jeste: možemo li preokrenuti klimatske promene ako promenimo način na koji uzgajamo hranu? Odgovor filma je potvrdan. Kroz koncept obnovljive poljoprivrede i uzgoja u okeanima, autorke pokazuju kako vraćanje ugljenika iz atmosfere u zemljište može smanjiti nivo ugljen-dioksida na vrednosti pre industrijske revolucije.

Rešenja već postoje i donose konkretne rezultate; pitanje je samo kome odgovara da se ona ne primenjuju. Film istražuje jednostavnu, ali duboku ideju: rešenje za klimatsku krizu ne nalazi se u složenoj tehnologiji, već nam je doslovno pod nogama - u zemljištu.

(Agroklub)

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

MNOGO KOŠTA: Ovo je najveća greška pri renoviranju stana za koju dajete hiljade evra

14. 04. 2026. u 06:30

Ekonomija

0 1

GLOBALNA KRIZA PRETI POLjOPRIVREDI UN upozoravaju na posledice blokade Ormuza

13. 04. 2026. u 21:18

Ekonomija

0 25

VUČIĆ O NIS: MOL želi nastavak razgovora, očekujem povoljne vesti o produženju licence

13. 04. 2026. u 19:46

Ekonomija

0 0

U PROSEKU ZARADE OKO 4.600 EVRA MESEČNO: Ovi stručnjaci su sve potrebniji u Srbiji

13. 04. 2026. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije