Pšenica u solidnom stanju: Evo šta je najveći izazov

IAKO je stanje pšenice trenutno stabilno zahvaljujući padavinama, visoki troškovi i neizvesne otkupne cene i dalje predstavljaju veliki problem za poljoprivrednike.

Foto: Gilles Larbi, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Uprkos promenljivim vremenskim uslovima tokom zime i ranog proleća, stanje pšenice u Kolubarskom okrugu trenutno se ocenjuje kao stabilno, uz primetno poboljšanje nakon obilnih padavina koje su u pojedinim delovima regiona dostigle između 70 i 100 litara po kvadratnom metru.

Naglo krenula posle kiše

Razvoj pšenice i drugih strnih žita tokom zime bio je usporen zbog niskih temperatura i nedostatka vlage. Noćne temperature su u pojedinim periodima padale i do oko 2°C, što je dodatno uslovilo stagnaciju useva. Tek sa porastom temperatura i dolaskom obilnijih padavina došlo je do naglog oporavka vegetacije.

- Pšenica je naglo krenula nakon kiše. Trenutno se nalazi u različitim fazama razvoja, u zavisnosti od lokaliteta i vremena setve. Na pojedinim parcelama još uvek nije razvijen list zastavičar, dok su druge već ušle u intenzivnije faze porasta. U okviru strnih žita, ječam je završio svoj razvojni ciklus ranije, dok pšenica sada ulazi u ključne faze formiranja prinosa - kaže Milutin Đokić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Đubrenje obavljeno na vreme

Poseban problem u prethodnom periodu bio je u iskorišćenju azotne prihrane. Iako je u mnogim slučajevima đubrenje obavljeno na vreme, bez padavina azot nije mogao da dospe u zonu korenovog sistema.

- Tek posle ovih kiša azot se aktivirao i sada se jasno vidi efekat prihrane. Čim se i dnevne temperature budu podigle, videće se efekti i kako pšenica raste.

Stručnjaci preporučuju i korektivne agrotehničke mere, zaštitu od bolesti, kao i upotrebu aminokiselina u uslovima stresa.

- Aminokiseline deluju kao podrška biljci, pomažu joj da se oporavi i stabilizuje rast, kao i da se dodatno prihrani - navodi se u preporukama sa terena.

Klimatske promene pomeraju optimalne rokove setve i žetve

Ključni period za konačan prinos tek predstoji, jer će sve zavisiti od vremenskih uslova u fazi nalivanja zrna. Dovoljna količina padavina u tom periodu može značajno doprineti prinosu, dok visoke temperature mogu imati negativan efekat. Ukoliko uslovi budu povoljni, žetva strnih žita mogla bi da počne početkom jula.

- Poželjno bi bilo da padavina bude u periodu nalivanja zrna, ali bi bilo optimalno i da tada ne bude visokih temperatura. Imali smo pre nekoliko godina situaciju kada je početkom maja bilo preko 30 stepeni, što nikako nije bilo dobro ni za pšenicu, ali ni za ostala strna žita. Kako sada stvari stoje, žetva bi mogla biti početkom jula - kaže Đokić.

Ove godine je, prema procenama, zasejano oko 30 procenata više strnih žita nego ranije.

- Više ni rokovi, ni optimalni rokovi za setvu pšenice i kukuruza nisu kao što su bili. Prošle godine su više stradali hibridi kasnijih grupa zrenja i sve zavisi od toga u kojoj fazi razvoja nastupi sušni period. Možda je bolje sejati sorte koje ranije završavaju vegetaciju. Na primer, ječam završava svoju vegetaciju početkom juna i gotovo uvek ima dobar prinos - navodi on, dodajući da su klimatske promene i promenljiv raspored padavina doveli do toga da se setva često odvija van uobičajenih termina.

Velika ulaganja, minimalna zarada

I ove godine najveća stavka u setvi je đubrivo, a kako ocenjuje Đokić, semenski materijal ima najmanji udeo u troškovima.

- Nafta i đubrivo su najviše poskupeli, ali kada se ukalkulišu troškovi od pripreme zemljišta do vršidbe, cena pšenice u otkupu trebalo bi da bude 45 dinara, kukuruza 40 dinara, soje 60 dinara, suncokreta 70 dinara, a mleka 75 dinara. U tom slučaju poljoprivrednik, koji radi 365 dana, može imati zaradu.

Subvencije su, prema mišljenju stručnjaka, tu da pomognu, ali ono što je potrebno jeste sigurna cena na period od bar pet do 10 godina. U tom slučaju poljoprivrednici bi znali na čemu su i mogli bi da planiraju. Nekontrolisani uvoz poljoprivrednih proizvoda obara cene, što na duži rok može biti veliki problem za poljoprivrednike.

(Agroklub)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

Koji dodatni poslovi se najviše isplate? Uvek traže radnike, a zarada stiže brzo

27. 04. 2026. u 19:43

Ekonomija

0 0

Mnogi lako nasednu na ovo: Evo zašto su polovni automobili sa malom kilometražom često zamka

27. 04. 2026. u 18:59

Ekonomija

0 0

Gutereš poručio: Blokade Ormuskog moreuza su rizik za izbijanje svetske prehrambene krize

27. 04. 2026. u 18:24

Ekonomija

0 0

Papiri odlaze u prošlost: Registracija vozila na lizing sada bez ijednog dokumenta

27. 04. 2026. u 17:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije