I OD OTPADA DOBAR BIZNIS: Šta sve može da se reciklira u Srbiji
TRI puta se uvećalo stvaranje komunalnog i industrijskog otpada od osamdesetih godina do danas zbog povećanog konzumerizma i prekomerne potrošnje.
Danas je moguće reciklirati gotovo sve, od aluminijumskih limenki, stakla, PET ambalaže, kartona, do plastike, gvožđa, hemijskih sredstava...
Da bi širili biznis u ovom sektoru, privrednici se nadaju izmenama zakona, subvencijama za reciklažu i formiranju namenskih fondova u tu svrhu. U borbi za održivi razvoj u narednom periodu važnu ulogu će odigrati upravljanje otpadom. Cirkularna ekonomija je razvojna šansa koju je Srbija počela da primenjuje. U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja može opet da se upotrebi. Razvoj industrije reciklaže otpada mogao bi da donese novih 30.000 radnih mesta do 2030. u Srbiji.
OČUVANjE
Pokretanje biznisa u oblasti reciklaže tekstila, baterija, otpadnih vozila, plastike, povećalo bi BDP za 1% i doprinelo očuvanju životne sredine - Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.
Jedinstveni projekti u Šapcu i Prahovu
Fabrika "Eliksir Zorka" iz Šapca koristiće otpad kao alternativnu sirovinu u procesu proizvodnje NPK đubriva, kaže za „Preduzetnik“ Igor Radoš, direktor "Eliksir enerdžija".
• 100.000 tona kartonske
ambalaže i papirnog otpada
se reciklira
• 85 % otpada završi na više
od 150 velikih deponija
• 3.500 divljih smetlišta ima
u Srbiji
• 5 % otpadnih voda se
prerađuje
• 80.000 tona odeće se proda
godišnje
• 90.000 tona industrijskog
otpada se godišnje deponuje
Domaći poslovni sistem "Eliksir grupa", koji zapošljava više od 1.500 radnika u fabrikama mineralnih đubriva i fosforne kiseline u Šapcu i Prahovu, radi na primeni novog poslovnog modela kako bi se racionalizovala potrošnja prirodnih resursa i postigla energetska efikasnost.
- Uspostavljajući kruženje sirovina u proizvodnom procesu minimizujemo potrebu za odlaganjem otpada koji izlazi iz naše proizvodnje, ali i značajno smanjujemo korišćenje resursa uključujući i energiju, tako da su benefiti po životnu sredinu višestruki“ - objašnjava Radoš.
Pokrenuli su i dva kapitalna projekta u industrijskom kompleksu Prahovo - izgradnju postrojenja za termički tretman industrijskog i nereciklabilnog otpada, i instalaciju postrojenja za pirolizu otpadnih guma. Potencijal vide i u korišćenja pepela od spaljivanja mulja iz prečišćavanja komunalnih voda.
I reciklažom odeće do profita
Više od 5.000 tona tekstilnog otpada završi na deponijama u Srbiji. Zbog sadržaja veštačkih boja i sintetičkih vlakana, tekstil predstavlja jedan od najvećih zagađivača prirode. Ulaganjem u izgradnju reciklažnih pogona stvorile bi se nove mogućnosti poslovanja i zapošljavanja.
- Zasada, u Srbiji postoji mogućnost jedino za tretiranje tekstilnog otpada određenim hemijskim sredstvima kako bi se nakon toga spaljivao u cementarama i na taj način se koristio kao neka vrsta energenta“ - kaže Nemanja Jovanović iz Udruženja za tekstil, odeću, kožu i obuću Privredne komore Srbije. Za početak, bilo bi dobro da se u svim većim gradovima postave kontejneri za odlaganje odevnih predmeta.
Evropska unija obavezala je članice da do 2025. uvedu odvojeno prikupljanje tekstilnog otpada. Ovo pravilo će skoro izvesno važiti i za kandidate za članstvo.
Dalji razvoj reciklažne industrije podrazumeva zajednički napor države, privrede, civilnog sektora i građana, kao i prilagođavanje postojećih modela finansiranja i bolje upravljanje tokovima otpada, kaže Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.
PONOVNA UPOTREBA
Ključno je uspostaviti finansijske mehanizme koji podstiču reciklažu i korišćenje otpada kao alternativnog goriva
kako bi se povezao lanac proizvodnje
i ponovne upotrebe - Igor Radoš, direktor "Eliksir enerdžija"
Imamo rešenje
PKS i Tehnološki fakultet su osmislili program zbrinjavanja tekstilnog otpada. To podrazumeva termičko, hemijsko i mehaničko tretiranje, a neupotrebljivi deo bi se spaljivao na oko 2.000 stepeni. Jedino postrojenje u zemlji za obradu tekstilnog otpada je kompanija „Stejpak“ iz Bačkog Petrovca. Planiraju nova ulaganja u tehnologiju i proširenje centara za prikupljanje tekstila.
- Imamo centar za prikupljanje tekstilnog otpada u Aleksincu, a očekujemo otvaranje još jednog u Arilju“ - kaže Dragan Milojković iz „Stejpak - a“.
Naslov
Investicije u reciklažne pogone su izuzetno velike,
ali su u kratkom roku isplative - Nemanja Jovanović, Udruženje za tekstil, odeću, kožu i obuću PKS
Digitalna platforma za cirkularnu ekonomiju
Privredna komora Srbije pokrenula je i Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju namenjenu privredi i predstavnicima državne uprave i lokalne samouprave i stručnoj javnosti. CE-HUB platforma predstavlja izvor znanja i aktivnosti namenjenih prvenstveno privredi Srbije, kako bi se okrenula zelenim investicijama
PANIKA U PRIŠTINI: Kikl dobio mandat za formiranje nove austrijske vlade, za njega Kosovo nije država
LIDER krajnje desničarske Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbert Kikl dobio je danas mandat za formiranje nove austrijske vlade, a njegova stranka uputila je prošle godine predlog rezolucije austrijskoj Skupštini kojom zahteva da se parlament izjasni protiv priznanja tzv. Kosova.
06. 01. 2025. u 19:41
OVO JE UBICA IZ JAGODINE: Vlasnik kafane i drugi muškarac ga tukli, on se vratio sa "škorpionom" i zapucao (FOTO)
NAPADAČ koji je večeras ubio vlasnika kafane u Jagodini Dejana Mihajlovića (55) i ranio još jedno lice je Saša Milosavljević Babac (47), koji ima debeo dosije, a osuđivan je za više krivičnih dela, pokušaj ubistva, nasilje u porodici.
06. 01. 2025. u 21:25
NIJE SAMO NOVČIĆ: Šta se još stavlja u božićnu česnicu
ZNATE li šta sve može da se ubaci u česnicu i čime je dopušteno zameniti novčić?
05. 01. 2025. u 10:17
Komentari (0)