Ekonomija

ŠEĆERANE KILOGRAM PLAĆAJU POLA EVRA: Vlada Srbije sprema dodatne subvencije za veću proizvodnju šećerne repe

Ј. Субин

29. 10. 2022. u 11:25

DRŽAVA će dodatno subvencionisati proizvodnju šećerne repe sa 6,8 miliona evra. Taj novac će biti uložen u veću proizvodnju, jer svi u regionu zavise od Srbije.

ШЕЋЕРАНЕ КИЛОГРАМ ПЛАЋАЈУ ПОЛА ЕВРА: Влада Србије спрема додатне субвенције за већу производњу шећерне репе

Foto Z. Jovanović

Naša zemlja trenutno jedina ima dovoljne količine šećera, a rezerve iznose 12 miliona kilograma. Inače, u poslednjih 20 godina, Srbija je sa 15 došla do samo četiri aktivne šećerane.

Trend drastičnog opadanja gajenja šećerne repe počeo je poslednje dve godine da se menja. Nekada je u Srbiji "kraljica ratarskih kultura", kako zovu šećernu repu, bila na više od 100.000, a sada je ima na 25.000, a najviše 40.000 hektara.

- Ovogodišnji rod još nismo počeli da vadimo, sada to rade veliki kombinati, a mi manji ćemo za koji dan - ispričao nam je Miloš Margan, poljoprivrednik iz Crepaje, koji sa porodicom gaji šećernu repu na 50 hektara.

- Tada ćemo znati i prinose, ali je činjenica da je potražnja porasla. Od prošle godine je krenulo interesovanje da raste i sada se nastavlja. Raste cena, pa je i to jedan od razloga. Ranije smo na većoj površini imali šećernu repu. Prošle godine smo imali 65 tona po hektaru, prljave šećerne repe, koja izađe sa njive. Od toga, plative repe bude oko 30 tona.

Kako nam je ispričao Margan, tek kada se repa izvadi, odsecaju se glave, i uzorkuje se procenat šećera u njoj. Što je bolja šećernost to je veća isplata. Postoje i premije, ali svako smanjenje digestije - procenta šećera, umanjuje isplatu.

- Videćemo ove godine kako će da krene sa repom, ranije smo je imali na nekih 70 hektara - objašnjava Margan.

- Mi radimo sa direktno sa šećeranom, oni nas pokrivaju tokom sezone. Kada je izvadimo, njima ide njihov deo, posle predavanja repe. Ove godine su, navodno, izašli sa otkupnom cenom od 50 evrocenti za kilogram. Prošle godine je bilo od 36 do 40 za kilogram. Sve zavisi i od prinosa. Najmanje polovine repe se odbaci, da se dođe do onog dela koji se plaća.

Šećerna repa, troši zemlju najviše od svih ratarskih kultura, pa se svake godine menjaju oranice gde se ona sadi. Kako nam je Margan rekao, otprilike, na svakih pet godina, dođe ponovo na istu njivu. Zemljište na kojoj se ona gaji mnogo se đubri, jer ona dosta izvlači hranljivih sastojaka iz zemlje. Posle repe, na te oranice, uglavnom, dolazi kukuruz, jer može delimično da iskoristi deo đubriva koji je ostao u zemlji. Njive moraju dobro da odmore od repe, ali i od bolesti koje napadaju repu.

Skupa setva

JESENjA i prolećna setva koštaće za 50 odsto više nego prošlogodišnja. Seme i herbicidi poskupeli su za nekih 10 procenata, ali cena đubriva raste u nebesa. Veštačko đubrivo je poskupelo i za 200 odsto u odnosu na lane, objašnjava nam Miloš Margan.

- Za više od 100 hektara koje obrađujemo, u sezoni potrošimo oko 40 tona đubriva - kaže Margan. Mere koje se sprovode na pumpama, jesu nam olakšavajuća okolnost, ali to je samo za 20 odsto naših potreba.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani

ZDRAVA HRANA SVAKOG DANA: MAXI platforma posvećena zdravoj ishrani