Ekonomija

POČETAK DEINDUSTRIJALIZACIJE NEMAČKE: Temelj ekonomije doveden u pitanje

Новости онлине

07. 11. 2022. u 21:15

SAMI temelji nemačkog ekonomskog modela proteklih meseci dovedeni su u pitanje. To je postalo posebno uočljivo posle početka rata u Ukrajini. Kakva je budućnost Nemačke kao zemlje industrije?

ПОЧЕТАК ДЕИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ НЕМАЧКЕ: Темељ економије доведен у питање

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Dosadašnje poslovanje nemačkih firmi svodilo se na jednostavnu formulu: uvoz sirovina i istovremeno proizvodnja delova u zemljama gde je radna snaga jeftinija, pa onda sve to u Nemačkoj sklopiti u vredan proizvod koji može skupo da se proda na svetskom tržištu.

Ali, sada je za industriju baziranu u samoj Nemačkoj, osim skupe radne snage, tu još jedan problem: sve skuplji energenti.

To u suštini znači da bi još više trebalo proizvoditi u inostranstvu:

- Prostor Nemačke izložen je sve većem pritisku - konstatuje Jup Cencen iz nemačke Industrijske i trgovačke komore (DIHK). To se vidi i po tome što su knjige sa narudžbinama sve praznije.

Nema povratka na staro

Industrijska proizvodnja u razvijenim zemljama zapadne Evrope odavno se smanjuje, a u tom trendu je, doduše nešto manje, i Nemačka. Industrijska proizvodnja je recimo 2016. davala 22,8 odsto BDP-a te zemlje, a prošle godine samo 20,8 procenata.

- Kada se za desetak godina budemo osvrnuli na ovu energetsku krizu, videćemo da je to bio početak još brže deindustrijalizacije Nemačke - Erik Hajman iz Dojče banke veruje da je upravo ova sadašnja kriza s energentima - prekretnica.

Urlih Kater iz Deka-banke je uveren: "Firme kojima je za pogon potrebno mnogo energije i koje sada smanjuju proizvodnju, neće više nikada povratiti proizvodnju na nivo pre krize." One će, dodaje, silom prilika svoju proizvodnju premestiti u zemlje gde su energenti povoljniji - pa čak i u Severnu Ameriku, uprkos tome što je dolar trenutno i više nego skup.

Računica jeste jasna, ali tu je i dilema: i u Nemačkoj i u čitavoj Evropi se shvatilo koliko je bolno biti zavisan od uvoza - od lekova i farmaceutskih proizvoda, pa do čipova i proizvoda visoke tehnologije.

Čak i u tekstilnoj industriji su uvideli kako je veliki rizik kada se čeka kontejner s robom za sledeću sezonu koji će možda da dođe na vreme, a možda i neće. U svakom slučaju, i političari i privrednici govore da bi proizvodnju trebalo vratiti u Evropu.

Šta, dakle, da se radi? Mnoge male firme koje ne posluju na globalnom nivou tu uopšte nemaju izbor. Povrh toga, tu je i proces automatizacije proizvodnje, a to podrazumeva da će opstati samo one firme koje imaju sredstva za velike investicije - ali s manje radnih mesta.

Mnogo toga više neće moći da ostane onako kako je bilo, a čak i kad je reč o tržištu Kine. Urlih Kater recimo upozorava da i ta zemlja želi bitno da smanji svoj uvoz.

Ni Nemačka nije ono što je nekad bila

Opasnost za industrijski prostor Nemačke leži i u ogromnim teškoćama sa infrastrukturom.

Jerg Kremer iz Komerc-banke upozorava da se već godinama uočava "erozija kvaliteta industrijskog prostora Nemačke": putevi i pruge su dotrajali, informatička mreža je lošija nego u nekim mnogo siromašnijim zemljama, a tu su i naizgled nesavladivi problemi u okretanju održivim izvorima energije.

Doduše, da može drugačije vidi se po brzini kojom Nemačka gradi terminale za tečni gas.

U svakom slučaju, vremena jeftine energije neće se vratiti, a cenu će neminovno da plate mala i srednja preduzeća, pre svega u onim privrednim granama gde se troši mnogo energije, smatra Erik Hajman iz Dojče banke: "Prilagođavanje na novo doba u snabdevanju energijom biće preveliki izazov, na kojem će neke firme morati da propadnu."

(Dojče vele)

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI:

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HITNO SE OGLASIO KREMLJ Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: To niko ne treba da radi!

HITNO SE OGLASIO KREMLj Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: "To niko ne treba da radi!"