U SILOSIMA 800.000 tona: Nema mesta za novi rod pšenice

J. SUBIN

29. 03. 2023. u 13:50

CENA srpske pšenice prošle nedelje bila je 23,5 dinara po kilogramu.

У СИЛОСИМА 800.000 тона: Нема места за нови род пшенице

Foto Tanjug

Za ukrajinsku je trebalo izdvojiti oko 16 dinara za kilogram. Srbija trenutno ima viškove od oko 800.000 tona pšenice, koje se mogu izvesti. I dok nadležni traže nova tržišta, pojedini zemljoradnici strahuju da bi cena mogla dodatno da padne, ali i da novi rod možda neće imati gde da stave. Ima i onih koji smatraju da je sada pravo vreme za izvoz i da ne postoje prepreke da se kvalitetno, srpsko, zrno otpremi u svet.

Predsednica Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović preporučuje da, bez obzira na geopolitičke okolnosti, najbolje prodavati trećinu pšenice pre žetve i isto toliko tokom, a trećinu samo čuvati posle završenih radova. Ne treba zaboraviti da je sporazum Rusije i Ukrajine, sredinom marta, svetskom tržištu obezbedio pšenicu po ceni od 16 dinara za kilogram.

- Razlika u ceni između naše pšenice i ukrajinske je značajna, imajuću u vidu troškove transporta do pretovarne luke Konstanca, koja je najznačajnija pretovarna luka za srpske žitarice i uljarice na putu ka svetskim kupcima - kazala je Savovićeva. - Kada pogledamo svetski bilans pšenice, potpuno je ista situacija u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, gde su količine dostupne za izvoz velike. Kod njih je još nezahvalnija situacija nego kod nas, jer se ukrajinska pšenica uvozi u zemlje EU bez carine. Uz to, imamo da je ruska pšenica najjeftinija u poslednjih 16 godina.

Kako je ispričala Savovićeva, Kina je posredan kupac srpske robe. Naše žitarice, preko Konstance, odlaze u Kinu, Južnu Koreju, Bliski i Daleki istok i Severnu Afriku.

I dok nadležni u našoj zemlji pokušavaju da otvore nova tržišta, poljoprivrednici podsećaju na okolne zemlje, kojima Srbija tradicionalno prodaje pšenicu.

- U silosima ima dovoljno mesta i ne treba zaboraviti da je prošla godina bila sušna - kazao nam je Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine. - Nekog izvoza je bilo, a nova žetva je još daleko. Pšenica i dalje izgleda kao trava, a žetva može da se očekuje tek za četiri meseca. Do tada mnogo može da se izveze. Dunav se sada neće smrznuti, a neće biti ni nizak vodostaj. Sada samo žele da nam obore cenu, a to tako ne treba da bude. Što se proizvođača tiče žetva je još daleko da bismo znali kakav će biti rod.

Prema rečima Kiša, to što ove godine imamo 10 odsto više površina pod pšenicom, ne znači ništa, jer je primena agrotehničkih mera i đubriva minimalna. Sigurno je da će zbog toga rod pšenice biti za više od 20 procenata manji.

- Sada je prilika da se izvozi baržama, što je najjeftinije - smatra Kiš. - Imamo mi tu i stalne kupce, Italija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. Napolju je skuplja pšenica nego kod nas, recimo u Mađarskoj. Ne možemo da gledamo kakve su cene sa ukrajinskom robom.

KUKURUZ DESETKOVAN


ROD kukuruza prošle godine bio je desetkovan sušom. Uz to, to je bila druga godina zaredom bez padavina i sa žegom.

- Za prolećne ratarske kulture rod je bio na nivou od 4,65 miliona tona, prenesene zalihe su bile 380.000 tona, izvoz je bio simboličan - istakla je Savovićeva. - Nismo izvezli ni 270.000 tona od početka tržišne godine. Sa pokrivenim domaćim potrebama na zalihama imamo oko 600.000 tona kukuruza dostupnih za izvoz i za prenesene zalihe.

ZALIHE


ZAPOČELI smo tržišnu godinu za pšenicu sa većim zalihama od uobičajenih zbog zabrane izvoza koji je trajao u periodu maj-jul. Prenesene zalihe od prošle godine su bile od oko 700.000 tona. Drugu god zaredom imali smo dobar rod pšenice, prošle godine 3,2 miliona tona. Trošimo na mesečnom nivou oko 150.000 tona pšenice. Od jula do februara izvezli smo 611.000 tona pšenice i brašna. Na zalihama imamo više od 800.000 tona pšenice, koja je dostupna za izvoz i za završne zalihe, objasnila je Savovićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice