Ekonomija

DAROVIMA NA NETU PRAZNE KARTICE: Bez obzira na mnogobrojne mere zaštite, iza onlajn kupovine i dalje se kriju zloupotrebe

Д. Матовић

17. 09. 2024. u 15:17

SVE se danas može naručiti "onlajn", od patika do kućnog ljubimca. Ubrzani razvoj elektronske trgovine i digitalnih platformi doveo je do toga da je plaćanje preko interneta postalo uobičajeno za veliki broj naših građana. Mada su prednosti ovog načina plaćanja očigledne - brzina, praktičnost i "kupovina iz fotelje", mnogi se i dalje pitaju koliko su njihovi podaci sigurni kada obavljaju "onlajn" transakcije karticama.

ДАРОВИМА НА НЕТУ ПРАЗНЕ КАРТИЦЕ: Без обзира на многобројне мере заштите, иза онлајн куповине и даље се крију злоупотребе

U Narodnoj banci Srbije za "Novosti" kažu da bezbedna kupovina na internetu, pre svega, podrazumeva odgovorno ponašanje korisnika platnih kartica:

- Učestale su pojave lažnih nagradnih igara na društvenim mrežama, SMS porukama i preko imejlova, gde se korisnicima nude nagrade u različitim iznosima, iza čega stoji zloupotreba platne kartice ukoliko im se dostave podaci o njoj.

Korisnici moraju da znaju da se bilo kakve promocije i druge pogodnosti, ne organizuju na društvenim mrežama, već da ih obezbeđuju banke ili poznati trgovci i da se uvek plaća na standardni način. Nikada se neće zahtevati od korisnika da unosi ili dostavlja podatke o platnoj kartici kako bi ostvario određenu pogodnost, posebno ne preko društvenih mreža. Zahtev za unos PIN-a direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka. Savetujemo i da se ne šalju foto-kopije platne kartice ili drugog dokumenta mejlom, u inboks stranice na društvenim mrežama ili slično. Banke nikada ne traže da se mejlom ili porukom dostavljaju ili menjaju podaci, potvrđuje lozinka, izvršava plaćanje...

NBS slučajeve prevare odmah po evidentiranju prijavljuje Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Ministarstvu unutrašnjih poslova - Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala:

- U slučaju da korisnik sumnja da je njegova kartica kompromitovana prilikom onlajn kupovine, neophodno je da se bez odlaganja javi svojoj banci i blokira kartica ili blokira karticu kroz aplikaciu elektronskog odnosno mobilnog bankarstva. Nakon što korisnik obavesti banku o zloupotrebi, dalji rizik izvršenja transakcija prelazi na banku koja je izdala platni instrument. Neophodno je da građani pokažu odgovornost i odgovarajući stepen pažnje, tako što neće putem lažnih stranica, imejlova ili anketa ostavljati svoje podatke. U situaciji kada korisnik platne usluge pokaže krajnju nepažnju, on snosi sve troškove, odnosno gubitke koji nastanu izvršenjem neodobrenih platnih transakcija.

Dodatna jednokratna lozinka

OD 6. maja sledeće godine svi pružaoci platnih usluga u našoj zemlji imaće obavezu da, kao i izdavaoci platnih kartica i kao prihvatioci platnih kartica primenjuju pouzdane, odnosno dodatne autentifikacije za transakcije na internetu. Primena takozvane 3DSecure korisnicima omogućava dodatnu autentifikaciju prilikom plaćanja na internetu. Naime, korisnik, u toku transakcije dodatno potvrđuje transakciju pomoću lozinke ili broja koji je dobio od svoje banke, u zavisnosti od načina autentifikacije koju njegova banka koristi - jednokratna lozinka, broj dobijen SMS porukom ili elektronskom poštom i slično.

Uvek je sigurnije, kažu u NBS, ograničiti sredstva sa kojima će korisnik raspolagati u onlajn kupovini. Jedan od načina, koje mnoge banke nude, jesu kartice isključivo namenjene za kupovinu na internetu. A, da li postoji zakonska obaveza da banke u Srbiji nadoknade štetu klijentima u slučaju malverzacije prilikom onlajn plaćanja, u NBS kažu:

- Kod gubitka ili krađe platne kartice, kao i u slučaju zloupotrebe kartice, odnosno podataka sa kartice napravljena je jasna podela rizika. Ovom podelom daju se zakonske pretpostavke odgovornosti koje se mogu oboriti. Dakle, uspostavljeno je osnovno pravilo po kojem je rizik podeljen tako što korisnik snosi gubitak do 3.000 dinara, a sve preko toga snosi banka. Ako banka ima dokaze da je korisnik postupao prevarno ili da je sa grubom nepažnjom postupao u zaštiti sigurnosnih elemenata kartice, ostavio je svoju lozinku ili pin, onda on snosi gubitak. Dakle, pretpostavka odgovornosti je na banci, ali banka može dokazati (i posredno) da se korisnik nije pridržavao tih obaveza, što je dovelo do zloupotrebe kartice. Ako banka to dokaže, korisnik snosi celokupan gubitak. A, ukoliko se utvrdi da korisnik nije postupao prevarno i sa krajnjom nepažnjom, banka je dužna da korisniku vrati sredstva na račun.

U NBS ističu da treba kupovati samo na proverenim sajtovima i sa proverenih uređaja:

- Adresa veb-stranice na kojoj se nalazi formular za unos podataka o kartici mora da počinje s "https", a ne treba unositi podatke ukoliko je simbol katanca označen crvenom bojom, ili ukoliko pretraživač izbaci upozorenje da sertifikat nije validan. Uvek treba proveriti da li se radi o registrovanom prodavcu ili prodavcu koji posluje u sivoj zoni. Kupci treba da budu oprezni sa prodavcima čija je internet prodavnica nova, nemaju komentare drugih kupaca ili prodaju proizvode po neuobičajeno niskim cenama. Podaci o prodavcu mogu se proveriti i na sajtu Agencije za privredne registre.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

26. 12. 2024. u 07:44

Svet

0 0

A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara

PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.