"SVET UČI OD NAŠIH DEMINERA": Intervju - Vuk Radović, direktor Sektora za razminiranje "Millennium Team"
U PRAHOVU se trenutno radi na uklanjanju nemačke flote potopljene tokom Drugog svetskog rata, koja predstavlja ozbiljnu pretnju na međunarodnom plovnom putu. Više od 100 brodova je potopljeno u povlačenju nemačke vojske pred Crvenom armijom, a mnogi od njih nose eksplozivna sredstva koja ugrožavaju ne samo plovidbu, već i okruženje i ljudske živote...
Vuk Radović, direktor Sektora za razminiranje Millennium Team predvodi ovaj izuzetno složen projekat koji uključuje vađenje plovila i razminiranje pet kilometara plovnog toka Dunava. Izazovi sa kojim se on i njegov tim susreću su višestruki, pa su loša vidljivost zbog mutne vode, izuzetna brzina reke i kratka sezona podvodnih radova samo neki od faktora koji otežavaju ionako složene operacije.
*Projekat vađenja potopljenih brodova je izuzetno kompleksan. Šta su najveći izazovi?
-Da, iz mnogo razloga, čak je i pionirski. Nalazimo se tik uz rumunsku granicu, a Dunav je ovde izuzetno brz, sa fluktuacijama nivoa vode po sedam-osam metara. Imamo veoma kratku sezonu radova, najviše tri meseca godišnje za podvodne radove, u ekstremnim uslovima. Ipak, u ovoj godini smo uspeli da rešimo četiri plovila. Dva smo potkopali ispod kote 23,20, a dva smo izvadili. Jedan je bio čamac, a drugi nemački minolovac dug 14 metara, gde smo prilikom vađenja našli čak pet sanduka prepunih municije, ručne bombe i puške, i sve je uspešno razminirano.
*Da li postoji neki sličan projekat u svetu, koji bi vam pomogao u metodologijama?
- Niko ranije nije radio na međunarodnom plovnom putu sa ovolikim brojem potopljenih plovila punih eksploziva. Sličan primer postoji samo na Temzi, gde se jedno plovilo puno eksploziva još uvek nije pomerilo upravo zbog visokog rizika. A kod nas je situacija još složenija, jer imamo brodove bukvalno naslagane jedne na druge, a veliki deo njih je zatrpan sedimentom, što dodatno otežava rad. Mi smo pioniri u ovoj oblasti i faktički pišemo pravila o tome kako će se ovakvi projekti izvoditi. Osim vađenja plovila, razvijamo i metodologije kako da bezbedno izvodimo ove radove.
*Nedavno je upravo iz tog razloga u poseti Prahovu bila i delegacija vojnog instituta NR Kine. Imate li drugih poziva, sa drugih meridijana?
- Da, ove godine je održan međunarodni simpozijum za razminiranje i tu su bili predstavnici NATO-a i čuli su za našu metodologiju, videli slike, tehničke podatke i procenili da bi mogli da koriste naše metode i za svoje potrebe. Zbog toga smo pozvani da prezentujemo svoj rad na sastanku NATO-a blizu Bratislave, sada u novembru.
*Da li su i drugi projekti bili ovako složeni?
- Nijedan nije bezazlen, a svaki nosi svoju specifičnost. Međutim, jedan od najkomplikovanijih i najzahtevnijih projekata bio je u "Slobodi Čačak", gde su 2011. bile dve eksplozije u magacinu sa municijom. Oko 55.000 eksplozivnih ubojitih sredstava rasuto je po fabrici i okolini, gde se nalaze kuće i civili. Do sada smo završili čak 11 projekata u toj oblasti, ali čišćenje još traje. Kompleksni su bili i projekti čišćenja i vojnih kasarni i poligona, kao što su "Stevan Sinđelić", "Jugovićevo" i poligon za tenkove u Kragujevcu. A na Aerodromu "Niš" smo pronašli netaknutu avio-bombu od 250 kilograma još iz Drugog svetskog rata.
*Šta sve pronalazite na ovim projektima?
- Najčešće vadimo granate, avio-bombe, kasetne bombe i razne vrste mina. U Prahovu smo našli veliku količinu municije, a u Zrenjaninu, gde sada stoji fabrika "Ling Long", pronašli smo ogromne količine protivavionske municije, koje smo morali da uklonimo čak i tokom pandemije kovida.
*Koliko je to opasno zanimanje za vaše deminere?
- Veoma. Svaki dan im je glava u torbi. Imamo najbolju opremu – detektore, mašine za razminiranje, dronove, sisteme za geofizička ispitivanja, opremu za podvodno razminiranje – ali uvek postoji i faktor ljudske greške. Ipak, uslovi rada u Srbiji su daleko bolji nego u inostranstvu. Vode se mnogi ratovi i izmišljaju nove eksplozivne naprave, često improvizovane i veoma opasne. Zato se sve više naših deminera koji su radili u Siriji i Iraku vraćaju da rade kod nas.
*Kako ste vi došli u ovu priču?
- U Millennium Team sam od skoro samog osnivanja, već 19 godina, a na čelu ovog sektora sam sedam godina. Po struci sam inženjer informatike, ali sam prošao sve obuke za deminere. Uspeli smo da okupimo najbolji tim u regionu i stvorimo najveću kompaniju za razminiranje, ne samo u regionu, već i šire. Razminiranje je moj posao, ali sam i stalno aktivan u svojim hobijima. Bavim se i ronjenjem, vozim brod, motore i jedrim. Morate biti vojni tip za ovaj posao da biste ga voleli, a ja to svakako jesam.
Najvažniji projekti
• Nacionalni stadion: Očišćena površina od 875.064 kvadrata
• Fruškogorski koridor: Očišćena površina od 1.149.000 kvadrata
• EXPO Belgrade 2027: Očišćena površina od 1.239.582 kvadrata
• Fabrika "Ling Long": Očišćena površina od 969.900 kvadrata
• Sloboda Čačak: Očišćena površina od 605.874 kvadrata
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)