NEMA OPRAVDANJA ZA KAŠNJENJE SUBVENCIJA: Ministar poljoprivrede uputio oštre kritike na račun uprave za agrarna plaćanja

POŠTOVANjE preuzetih obaveza, posebno rokova isplate subvencija, od ključnog je značaja za očuvanje poverenja između države i poljoprivrednika. Odstupanja od dogovorenog nisu prihvatljiva, bez obzira sa koje strane dolaze. Efikasna i transparentna isplata subvencija jedan je od prioriteta u radu Ministarstva poljoprivrede. Želimo da svaki dinar državne podrške stigne tamo gde je najpotrebniji - na selo, na njivu, u štale, voćnjake i vinograde naših vrednih domaćina.

Foto Tanjug/ Iva Petrović

Ovo je juče poručio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić nakon radnog sastanka sa rukovodstvom Uprave za agrarna plaćanja, a sa ciljem unapređenja mehanizma podrške paorima. Nakon što je preuzeo kormilo jednog od najosetljivijih resora, ministar je uputio oštre kritike na račun rada ove institucije koja se bavi subvencijama u poljoprivredi. On je zatražio i hitno raspisivanje javnog poziva za podsticaje za kupljeno deklarisano seme, kao i aktiviranje subvencionisanih kredita za poljoprivrednike.

- Ovi koraci su morali biti sprovedeni pre početka prolećne setve - istakao je Glamočić. - Neophodno je da do kraja godine napravimo jasan kalendar javnih poziva za 2026. i da poljoprivrednici već na početku godine znaju šta ih očekuje, po uzoru na praksu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

I agroanalitičar Goran Đaković ukazuje na problem sa subvencionisanim kreditima za paore koji još nisu krenuli i prilično kasne. Jedan od od prioriteta novog ministra je, kako dodaje, da on taj proces pokrene.

- Ne znam zbog čega je došlo do kašnjenja, neki svaljuju krivicu na banke, drugi na ministarstvo - kaže Đaković. - Bilo kako bilo, novi ministar mora hitno da reaguje i da to pitanje reši kako bismo mogli dalje da nastavimo sa sezonom. Poljoprivrednici ne mogu da odgode setvu, ona se dešava uvek u aprilu, ali da li će biti 1, 15. ili 20. aprila zavisi samo od vremenskih prilika. Poljoprivrednici su morali da nabave seme, kao i đubriva za prihranu, tako da pretpostavljam da su već značajan iznos uzeli kod komercijalnih banaka, što je bilo nepovoljno, tako da se iskreno nadam da će bar moći da refinansiraju te kredite.

Ministar je nakon jučerašnjeg sastanka ukazao na ozbiljne propuste u radu Uprave za agrarna plaćanja, naročito u domenu organizacije, arhiviranja predmeta i ukupnog funkcionisanja službe, dodajući da je te probleme uočio i dok je obavljao funkciju savetnika predsednika Republike Srbije. Fokus će biti, kako je naglasio, na praćenju realizacije budžeta i poštovanju rokova isplate.

- Neprihvatljivo je da je realizacija podsticaja na današnji dan tek 14 odsto - istakao je Glamočić. - Rezultati se moraju meriti podacima, a ne izgovorima. Komunikacija sa poljoprivrednicima mora biti stalna i suštinska, a ne formalna.

On je ocenio da je Srbija suočena sa brojnim izazovima, poput poremećaja u proizvodnji svinjskog mesa.

- To nam ukazuje da moramo strateški jačati prehrambeni suverenitet zemlje - ocenio je ministar. - Ipak, važno je napomenuti da je Srbija u boljoj poziciji od većine suseda kada je reč o poljoprivrednoj stabilnosti.

Stručnjaci su izrazili uverenje da će Glamočić postići rezultate, naročito u oblasti stočarstva u kojoj je on stručnjak.

- Očekujem da će novi ministar posebno dati svoj doprinos u konačnom zaustavljanju pada stočarske proizvodnje, odnosno da će uticati da se ona podigne kako bismo kompenzovali uvoz i da se smanji uvoz - rekao je agroanalitičar Goran Đaković.

I predstavnici Udruženja "Agroprofit" nedavno su ukazali na probleme u domaćoj proizvodnji. Oni su zatražili da se oformi uprava za stočarstvo u otvorenom pismu koje su uputili predsednici parlamenta Ani Brnabić, a povodom izbora nove vlade Srbije.
- Ovu upravu imaju sve stočarski napredne zemlje - naveli su iz ovog udruženja. - Pad stočarstva je brojčano veliki, posebno u svinjarstvu. Uvozimo više od 400.000 prasadi godišnje, jer su nestručno odobravane dozvole za uvoz na štetu domaćih proizvođača. Davana je saglasnost na uvoz 100.000 tovljenika bez datuma realizacije i to je omogućilo obaranje cena kod domaćih odgajivača.

Iz "Agroprofita" su ukazali da je slična situacija i s mlekom i da nije tačno da imamo viškove.

- Imamo selektivan otkup od strane mlečne industrije, na štetu malih proizvođača - naglašavaju u ovom udruženju. - Oni imaju više mleka u ponudi od velikih farmi i potrebno ih je sačuvati.n

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije