DO POVERENJA KONTROLOM NA LOKALU: Kako lokalne zajednice prate uticaj rudarstva na životnu sredinu i zdravlje

S OBZIROM na važnost kritičnih sirovina za zelenu tranziciju nema sumnje da će rudarstvo biti izuzetno važno i u budućnosti.

Promo

Zato je jedna od aktuelnijih tema kako ova industrija može pridobiti veće poverenje javnosti, imajući u vidu da su savremene tehnologije znatno povećale bezbednost, a uticaje na životnu sredinu svele na minimum.

Na konferenciji Look Up, koja je krajem novembra održana u Beogradu, dr Džoslin Frejzer sa Univerziteta Britanske Kolumbije istakla je da su najefikasniji načini uspostavljanja dijaloga sa zajednicom oni koji aktivno uključuju građane, kreirajući prostor za saradnju i zajedničko upravljanje određenim aspektima rudarskog projekta. Kao dobar primer saradnje kompanije i zajednice ovaj globalno priznati ekspert za društvenu odgovornost navodi participativni monitoring životne sredine:

- Ovaj pristup podrazumeva da predstavnici lokalne zajednice takođe prikupljaju i analiziraju podatke o životnoj sredini. Takav model, zasnovan na transparentnosti i saradnji, ima potencijal da unapredi poverenje između rudarskih kompanija i lokalnog stanovništva, obezbeđujući da projekti budu održivi i odgovorni prema okruženju.

Podrška kompanija

OSNOVNA ideja je da zajednice, uz podršku kompanija, dobiju priliku da aktivno učestvuju u nezavisnom praćenju uticaja rudarskih aktivnosti na ključne aspekte životne sredine, kao što su voda, vazduh i biodiverzitet. U praksi, ovo uglavnom znači da kompanije pokrivaju troškove praćenja, ali ne utiču na dodelu sredstava, što omogućava zajednici da angažuje nezavisne stručnjake. Korišćenje savremene merne opreme i primena međunarodnih metodoloških standarda obezbeđuju kredibilitet podataka.

U mnogim zemljama, participativni monitoring je postao standard za odgovorno rudarstvo. Dobri primeri dolaze iz Latinske Amerike, gde su zajednice u Peruu uz podršku rudarskih kompanija i nevladinih organizacija sproveli zajednički monitoring vodnih resursa. Slični modeli primenjeni su u Kanadi, gde su zajednice starosedelaca aktivno uključene u praćenje uticaja na biodiverzitet u oblastima bogatim prirodnim resursima.

Korist za sve

SLIČNA saradnja je predviđena i za projekat "Jadar". Ako bude realizovan, a to će biti moguće samo ukoliko studija procene uticaja dokaže bezbednost po životnu sredinu, planirano je da se lokalna zajednica uključi i aktivno prati parametre životne sredine za vodu, vazduh, zemljište, biodiverzitet i kulturno nasleđe. Lokalna zajednica bila bi u prilici da angažuje nezavisne stručnjake koje oni izaberu, a koji bi pratili stanje životne sredine uz korišćenje savremene merne opreme i primenu međunarodnih metodoloških standarda, izveštavali o kvalitetu podzemnih i površinskih voda, koncentraciji čestica i gasova u vazduhu, stanju flore i faune, ali i očuvanju arheoloških i istorijskih lokaliteta u okolini. Troškovi nezavisnog praćenja išli bi na teret kompanije.

To znači da bi se uporedo odvijalo praćenje koje vrši kompanija i ono koje nezavisno vrši lokalna zajednica. Na ovaj način bi se dodatnim mehanizom direktno iz lokalne zajednice kontrolisao rad kompanije, koja je u zakonskoj obavezi da obezbedi potpunu usklađenost za zakonskim zahtevima i standardima EU.

Dr Džoslin Frejzer ističe da ovakav model saradnje donosi korist svim stranama.

- Članovi zajednice sticanjem novih veština doprinose očuvanju životne sredine, dok kompanije kroz ovaj proces grade osnovu za buduću saradnju i prepoznaju potencijalne nesuglasice koje mogu otkloniti na vreme - jasna je dr Frejzer.

M-50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije