MODERNE LUKE GRADE PRIVREDU I MAME TURISTE: Veliki serijal "Novosti" o ključnim investicijama u našoj zemlji

VODNI putevi u našoj zemlji decenijama su bili zadnja stavka na listi ulaganja.

Foto: Luka Smederevo

Srbija nikada nije koristila pun potencijal dveju velikih evropskih reka - Save i Dunava. Međutim, država je posle 30 godina pokrenula niz investicionih projekata u lučku infrastrukturu, koja je važna i zbog prevoza robe, ali i razvoja turizma i privrede uopšte.

Srbija ima 11 luka. Najviše ih je na Dunavu - osam, na Savi su dve i jedna na Tisi. Jedan od najznačajnijih industrijskih objekata opštine Negotin je Luka Prahovo, koja je osnovana za potrebe pružanja transportnih usluga industrijskom kompleksu IHP Prahovo i RTB Bor. Luka je povezana sa nacionalnom železničkom mrežom, dok je udaljena oko 150 kilometara od auto-puta E75. Kada bude izgrađen auto-put "Vožd Karađorđe" koji će ići od Beograda do Bora, udaljenost ove luke od najbližeg auto-puta biće manja od 40 kilometara.

Realizacija projekta omogućiće privrednim subjektima koji se nalaze u širem zaleđu luke veću upotrebu lučkih usluga. Proširenje luke Prahovo uključuje izgradnju dodatnih skladišnih kapaciteta i proširenje operativnog pristaništa i nabavku dodatnih portalnih dizalica. Raspisan je međunarodni tender za nadzor, izbor i izvođača za izgradnju. Rok za završetak projekta je 1. decembar 2027, a vrednost projekta iznosi 31 milion evra.

Od preuzimanja vlasništva nad lukom Novi Sad u maju 2019. kompanija DP World je pokrenula investicioni program vredan 35 miliona evra sa ciljem stvaranja jednog od najvažnijih poslovnih i trgovinskih čvorišta na Dunavu. Ove investicije uključuju i rekonstrukciju putničkog terminala na Dunavu od 500.000 evra, nabavku nove mobilne lučke dizalice, mašine za pakovanje đubriva, dva električna viljuškara i novog broda potiskivača "Albatros" koji je povećao bezbednost i efikasnost pretovara u luci.
U ovoj luci 2023. godine svečano je pušten u rad vertikalni kej dug 184 metra, u čiju je izgradnju vlasnik uložio oko sedam miliona evra. Zahvaljujući ovom projektu, moguće je opet uvođenje železnice u luku. Ova investicija je osnova za razvoj privrednih kapaciteta i transport robe iz Novog Sada ka svim destinacijama. Osim izgradnje novog i obnove postojećeg keja na Kanalu DTD, izgrađeno je i međunarodno putničko pristanište na Dunavu. Takođe je rekonstruisan železnički kolosek, investirano u novu opremu i modernizovanje pretovarne mehanizacije i skladišta, kao i u nove kranove i rekonstrukciju dizalica. U toku su pripreme za dalja ulaganja u proširenje vertikalnog keja, izgradnju silosa za žito i novog kontejnerskog terminala.

Radovi na obnovi prevodnice u Bezdanu i na ustavi i prevodnici u Šebešfoku, omogućiće da prevodnica bude u funkciji posle više decenija. Time će se obezbediti poboljšanje funkcionalnosti Velikog bačkog kanala za plovidbu, zaštitu od poplava, navodnjavanje i razvoj pratećih delatnosti kakve su turizam i rekreacija.

Proširenje kapaciteta luke Sremska Mitrovica izgradnjom naftnog i terminala za pretovaranje rasute robe, kao i povećanjem kontejnerskog prostora, počelo je 2023. godine. Sastavni deo ovog projekta je uređenje kritičnog sektora koji predstavlja jedan od pet kritičnih sektora za plovidbu na reci Savi. Luka se povezuje sa magistralnom prugom železničkog koridora Beograd-Ruma-Šid-granica sa Hrvatskom, kao i državnim putem IB-20 do auto-puta E70 i dalje do E75 i E80. Ovaj projekat će olakšati transport robe i doprineti regionalnom povezivanju i ekonomskom razvoju.

Foto: AUL

Podizanje kapaciteta za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi, omogućiće istovremeno prevođenje više od jednog plovila. Trenutne dimenzije prevodnice omogućavaju da se istovremeno prevodi isključivo jedno plovilo maksimalne dužine 85 metara i širine 12 metara, što uzrokuje ogromne gubitke vremena i novca za brodare. Prethodna studija opravdanosti sa Generalnim projektom usvojena je od Državne revizione komisije. Otpočela je izrada Studije opravdanosti sa idejnim projektom. Rok za završetak projekta je decembar 2025. godine. Procenjena vrednost projekta je 62 miliona evra.

Srbija je zemlja velikih nautičkih potencijala, pre svega zahvaljujući dvema međunarodnim rekama - Dunavu i Savi i mreži plovnih puteva u dužini od 1.000 kilometara. Plovidba kroz našu zemlju omogućava turistima upoznavanje sa različitim istorijskim epohama, kulturnim znamenitostima, tvrđavama, arheološkim lokalitetima i prirodnim bogatstvima.

- Trenutno je u našoj zemlji otvoreno deset međunarodnih putničkih pristaništa, i to sedam na Dunavu - u Novom Sadu, Zemunu, Smederevu, Kostolcu, Golupcu, Donjem Milanovcu i Kladovu, i tri na reci Savi - u Beogradu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici - kažu u Agenciji za upravljanje lukama. - Pre 20 godina u Srbiji je radilo samo pristanište i to u Beogradu, a danas se sa deset lokacija povezujemo sa Evropom i svetom. Kada je reč o broju putnika sa kruzera, Srbija je treća zemlja u Dunavskom regionu, posle Austrije i Mađarske. Našu zemlju sa reka obilaze turisti iz celog sveta - iz Amerike, Kanade, Meksika, Azije, zapadne Evrope. Agencija za upravljanje lukama svake godine beleži rast broja inostranih putnika sa kruzera. Tako je prošlogodišnja sezona završena sa 205.000 turista.

Otvaranje novih međunarodnih putničkih pristaništa i rast broja putnika pozitivno utiču na prihode od kruzinga, pri čemu se procenjuje da direktni i indirektni prihodi Srbije u nautičkoj sezoni dostižu deset miliona evra.

Kako bi se nautički potencijali Srbije dodatno unapredili, Agencija je inicirala razvojni projekat "Zaplovi Srbijom". Aktivnosti na projektu započele su u aprilu 2023, a u njegovoj realizaciji učestvuju najvažnije institucije naše zemlje, te projekat predstavlja primer dobre saradnje države na razvoju infrastrukture i turizma. Cilj projekta je izgradnja nautičke infrastrukture - marina i novih međunarodnih putničkih pristaništa kao i afirmacija linijskog i kanalskog vodnog saobraćaja, budući da Srbija ima i bogatu mrežu kanala u dužini od 680 kilometara.

Foto: Luka Novi Sad

Poseban akcenat projekta stavljen je na izgradnju marina, koje predstavljaju A klasu turizma i generišu brojne komercijalne delatnosti u zaleđu. Projektom je predviđena izgradnja pet marina na Dunavu - u Somboru, Smederevu, Velikom Gradištu, Golupcu i Kladovu.

U prve dve godine projekta ostvareni su značajni rezultati: otvorena su tri nova međunarodna putnička pristaništa u Zemunu, Šapcu i Sremskoj Mitrovici. U Šapcu je izgrađena infrastruktura međunarodnog putničkog pristaništa- pontona sa pristupnim mostom, čija je vrednost projekta 555.000 evra.

U tom periodu započeta je izgradnja marina u Velikom Gradištu i Golupcu, prošireni su kapaciteti međunarodnog putničkog pristaništa u Donjem Milanovcu, potpisan je ugovor o izgradnji međunarodnog putničkog pristaništa u Banoštoru, a nedavno je Agencija uspešno realizovala investiciju u čišćenje akvatorije buduće marine u Smederevu.

Na listi prioriteta je i izgradnja pontona za međunarodni, domaći i prekogranični linijski saobraćaj u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i Somboru i kanalski saobraćaj u Novom Sadu, Somboru, Apatinu, Odžacima i nabavku ekoloških čamaca. U toku je izgradnja pristaništa za posebne namene - marine u Velikom Gradištu. Rok za završetak projekta je decembar 2026, a vrednost projekta je 28 miliona evra.

- Očekujemo da će projekat "Zaplovi Srbijom" značajno doprineti unapređenju ukupnog nautičkog turizma u Srbiji, povećanju prihoda od ove privredne grane, podizanju vidljivosti kulturnih i prirodnih bogatstava naše zemlje i jačanju pozicije naše zemlje na nautičkim mapama Evrope i sveta - ističu u Agenciji za upravljanje lukama.

Čvorište u Beogradu

Među ciljevima projekta "Zaplovi Srbijom" je da se izgradnjom nove luke u Beogradu dobije multimodalno čvorište koje će omogućiti povezivanje drumskog, železničkog, vazdušnog i vodnog saobraćaja. Prema planu treba da povezuje reku sa auto-putevima E-70 i E-75, sa regionalni putem Beograd-Vršac i Beograd-Zrenjanin, zatim sa prugom Budimpešta-Beograd-Solun i Aerodromom "Nikola Tesla". Na ovaj način Luka Beograd će omogućiti povezivanje nekih od najvažnijih evropskih koridora, i to koridora "Rajna-Dunav", Koridora Orijent/istok - Mediteran, Mediteranskog i Baltičko-jadranskog koridora. Procenjena vrednost projekta je 300 miliona evra. U igri su bile tri moguće lokacije za novu luku. Prva se nalazi deset kilometara uzvodno od Pupinovog mosta, druga je u Krnjači i treća opcija je Luka Pančevo. Izabran je prostor kod Pupinovog mosta, u čijoj blizini je planirana i gradnja industrijsko-tehnološkog parka u Borči zajedno sa partnerima iz Kine.

Sutra: Milijarde evra u zdravlje Beograda

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije