NOVI REKORD CENE ZLATA: Centralne banke povećavaju rezerve

CENE zlata dostigle su novi rekord u četvrtak, pri čemu su fjučersi na zlato na berzi Comex skočili za 1,5 odsto, nakratko premašivši novi prag od 3.000 dolara (2.764 evra) po unci, prvi put u istoriji.

Foto: pexels.com

Spot cena zlata porasla je za 1,9 posto na 2.988 dolara (2.752 eura) po unci, dosegnuvši još jedan istorijski maksimum.

Zlato se smatra tipičnim sigurnim utočištem, a njegova cena ove godine porasla je za više od 13 odsto zbog sklonosti investitora ka sigurnijim ulaganjima, slabljenja američkog dolara i povećane kupovine centralnih banaka.

Naglo raste potražnja za sigurnim utočištima

Potražnja za sigurnom imovinom naglo je porasla zbog ekonomskih i političkih neizvesnosti povezanih s Trampovim carinama i rastućih geopolitičkih tenzija. Globalni ekonomski izgledi pogoršali su se zbog eskalacije pretnji carinama između SAD-a i drugih zemalja.

Američki predsednik Donald Tramp, naime, uveo je jedinstvenu carinu od 25 posto na uvoz čelika i aluminijuma, što je podstaklo kontramere iz Kanade i Evropske unije. Takođe je zapretio uvođenjem carine od 200 posto na evropsko vino i druga alkoholna pića kao odgovor na plan EU-a da uvede carine na uvoz američkog viskija. Iako se očekuje da će sveobuhvatni trgovinski rat podstaći inflaciju, veće trgovinske prepreke i deglobalizacija mogli bi usporiti globalni ekonomski rast, piše Euronews.

Dublji trgovinski sukob mogao bi dodatno pojačati inflatorne pritiske, dok bi istovremeno oslabio ekonomski rast, stvarajući uslove za stagflaciju – scenario koji je istorijski bio povoljan za zlato kao sredstvo očuvanja vrednosti.

Američki dolar slabi

Dodatno, oslabljeni američki dolar i očekivanja o skorijem smanjenju kamatnih stopa Federalnih rezervi takođe su podstakli rast cene zlata. Indeks američkog dolara (DXY), koji meri vrednost američke valute u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta, pao je za više od 5 posto u odnosu na svoj godišnji maksimum iz sredine januara.

Zabrinutost oko američke ekonomije verovatno će dovesti do nižih kamatnih stopa, a nedavni podaci o inflaciji, niži od očekivanih, dodatno su učvrstili očekivanja tržišta da će smanjenje kamata doći u junu, a ne u septembru, kako se ranije predviđalo. Dolar bi mogao nastaviti slabiti u odnosu na druge valute grupe G10 zbog promene sentimenta investitora. Međutim, ovaj trend možda neće potrajati ako Federalne rezerve zadrže čvrst stav, budući da bi eskalacija trgovinskih tenzija mogla dodatno pojačati inflatorne pritiske.

U međuvremenu, jačanje evra takođe je dodatno oslabilo američki dolar, podstaknuto optimizmom oko mogućih promena fiskalne politike unutar Evropske unije, što je dovelo do preusmeravanja kapitala iz američkih tržišta.

Centralne banke smanjuju udeo američkih državnih obveznica

Centralne banke povećale su svoje zlatne rezerve, dok su istovremeno smanjile udele u američkim državnim obveznicama. Trampove carinske i fiskalne politike usmerene na smanjenje budžetskog deficita izazvale su zabrinutost oko sposobnosti SAD-a da servisira svoj dug.

„Trampove trgovinske i poreske politike podstiču preusmeravanje kapitala u zlato, dok centralne banke nastoje da smanje izloženost američkim državnim obveznicama zbog rastuće zabrinutosti oko američkog duga i sposobnosti američke ekonomije da ga otplati“, napisao je Kajl Roda, viši analitičar tržišta u Compital.com-u, u e-poruci za Euronews.

Investitori prelaze u defanzivni način dok rizična imovina gubi na vrednosti

Investicioni fondovi povukli su kapital iz rizičnijih ulaganja, poput akcija i energetskog sektora, te ga preusmerili u defanzivnu imovinu, uključujući zlato, usled sve većih zabrinutosti oko globalnog ekonomskog rasta.

Imovina osetljiva na rizik, uključujući berzanske indekse i sirovu naftu, nastavila je padati. Investitori su takođe povukli kapital s američkog tržišta akcija, posebno iz sektora velikih tehnoloških kompanija, tokom proteklog meseca zbog zabrinutosti oko rasta. Indeks S&P 500, referentni američki berzanski indeks, ušao je u korektivno područje za ovu godinu, izgubivši 10 posto u odnosu na svoj rekordni maksimum iz februara. Očekuje se da će evropska tržišta akcija takođe završiti nedelju u padu zbog odjeka negativnih kretanja s Volstrita.

Referentni terminski ugovori za sirovu naftu, uključujući West Texas Intermediate (WTI) i Brent, pali su 7 odnosno 8 posto ove godine, dostigavši najniže nivoe od decembra 2021.

(Kurir)

Preporučujemo

Svet

0 2

BLUMBERG OTKRIO: Tajni potez Amerike protiv Rusije

14. 03. 2025. u 11:23

Ekonomija

0 0

RASPOLOŽENjE NA BERZI SE POBOLjŠALO: Bitkoin porastao za 2.5 odsto

12. 03. 2025. u 16:16

Ekonomija

0 2

EKONOMSKI SAMIT KOD TRAMPA: Predsednik SAD imaće sastanak s 100 izvršnih direktora najvećih američkih firmi

11. 03. 2025. u 17:50

Ekonomija

0 9

OBUSTAVLjEN DOTOK RUSKE NAFTE: Evropska zemlja u problemu

04. 03. 2025. u 15:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije