FIČ: Politička neizvesnost prepreka za ekonomiju Srbije, ekonomska politika dosledna

SLABLjENjE globalnih izgleda za ekonomski rast i kontinuirana domaća politička neizvesnost predstavljaju prepreke za srpsku ekonomiju, navela je rejting agencija Fič Rejtings u najnovijem izveštaju.

Foto: P. Milošević

U saopštenju agencije se navodi da se ipak očekuje kontinuitet u vođenju ekonomske politike Srbije, što bi, kako se ističe, trebalo da očuva napredak u kreditnom rejtingu, koji se odražava u pozitivnim izgledima za ocenu BB+.

Preliminarna procena BDP-a Srbije za prvi kvartal 2025. godine, koja pokazuje rast od 2,0 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ukazuje na značajno usporavanje rasta. 

Ovi pokazatelji su tokom 2025. godine ukazivali na usporavanje industrijske proizvodnje, stabilizaciju maloprodaje i slabljenje ekonomske klime, naročito u sektoru usluga.
Neto trgovina je bila jedan od faktora usporenog rasta u prvom kvartalu ove godine, s obzirom na to da je izvoz pao za 1,6 odsto izraženo u američkim dolarima, dok je uvoz porastao za 8,7 odsto. 
Ipak, kako se navodi, to verovatno ne objašnjava u potpunosti slabiji zamah rasta. 

Detaljna analiza doprinosa pojedinih komponenti BDP-a u prvom kvartalu, koja će biti dostupna početkom juna, pomoći će da se sagleda u kojoj meri su zabeleženi trendovi posledica domaćih, a ne globalnih faktora.

Fič je već u martu smanjio prognozu realnog rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu na 3,8 odsto, sa prethodnih 4,2 odsto iz januarskog izveštaja o rejtingu.

Ipak, u izveštaju agencije se navodi da je dosadašnji snažan privredni rast omogućio gotovo 80 odsto povećanje BDP-a po glavi stanovnika, izraženo u američkim dolarima, u periodu od 2018. do 2024. godine.

Ističe se da su spoljni zaštitni mehanizmi Srbije i dalje snažni, sa deviznim rezervama koje iznose 31,6 milijardi evra koje su međutim u prvom kvartalu 2025. smanjene za 894 miliona evra, usled neto prodaje deviza od strane Narodne banke Srbije u iznosu od 955 miliona evra. 

Ovo je rezultat povećane tražnje za devizama, uslovljene kombinacijom domaćih i spoljnih neizvesnosti, kao i sezonskim pritiscima na dinar.

Navodi se da je Skupština Srbije 16. aprila potvrdila imenovanje Đura Macuta za premijera a da je njegov prethodnik, Miloš Vučević, podneo ostavku u januaru nakon protesta izazvanih prošlogodišnjim urušavanjem nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi.

Iz agencije dodaju da su protesti trajali duže i bili rasprostranjeniji nego što je agencija očekivala u poređenju sa prethodnim protestima protiv vlasti.

Protesti vođeni od strane studenata fokusirani su na centralizaciju moći i korupciju, pre nego na pravce ekonomske politike, čineći značajnu promenu ekonomske politike manje verovatnom, u ovom momentu, navodi se u saopštenju.

Ističe se da su redovni parlamentarni i predsednički izbori zakazani za 2027. godinu, ali da se vanredni izbori ne mogu isključiti, s obzirom na to da je predsednik Aleksandar Vučić nedavno najavio mogućnost da se izbori održe već 2026. godine.

- Macut, lekar i akademik bez prethodnog političkog iskustva, nominovan je od strane Vučića, a sastav nove vlade snažno ukazuje na kontinuitet u vođenju makroekonomske politike, s obzirom na to da su brojni ministri, uključujući one zadužene za ekonomsku politiku, ponovo imenovani na iste funkcije - navodi se u saopštenju agencije.

Formiranje nove Vlade u skladu je sa ocenom Fiča iz januarskog izveštaja o rejtingu, prema kojoj bi uticaj trenutne političke situacije na makroekonomsku politiku trebalo da bude ograničen.

Ova politika, dodaje se, obuhvata dosledno vođenje fiskalne politike i podržava snažan privredni rast zasnovan na investicijama, jačanje deviznih rezervi i rast BDP-a po glavi stanovnika u poređenju sa prosekom zemalja sa rejtingom ‘BB’.

(Tanjug)
 

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

JABUKE DO 200 DINARA: Bogata ponuda voća i povrća na prestoničkoj pijaci Zeleni venac

10. 02. 2026. u 17:01

Ekonomija

0 1

NEMAČKI GRADOVI PRED BANKROTOM: Najveća kriza od Drugog svetskog rata

10. 02. 2026. u 16:19

Ekonomija

0 1

SIJARTO PORUČIO: EU razmatra uvođenje sankcija „Gaspromu”, „Lukoilu” i „Rosatomu”

10. 02. 2026. u 16:09

Ekonomija

0 1

ROK ZA IZMIRENjE VAŽNE OBAVEZE ISTIČE 18. FEBRUARA: Ko zakasni, platiće i kamatu od 16,5 odsto

10. 02. 2026. u 15:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije