SRBIJA VELESILA PO ŠLJIVOVICI: Ove godine, biće ubrano upola manje šljive nego lane, ali kazani neće biti prazni

SA oko 49 miliona stabala šljive, koliko se veruje da ih ima na 244.000 hektara pod ovom voćkom, ove godine će prema sadašnjim procenama stručnjaka, biti ubrano između 180.000 i 200.000 tona požegače, stenleja, čačanske lepotice, rane i najbolje.., što je skoro upola manje nego lane.

FOTO: Privatna arhiva

Pozni prolećni mraz negativno je uticao na rod u šljivicima širom Srbije, pa tako ima područja, gde je potpuno podbacio, a u pojedinim regionima radi se o šteti koja je procenjena na oko 30 procenata.

U junu, kada prođe faza cvetanja, i kada voćka odbaci deo (višak) roda, ističu stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku, videće se koliko je ploda ostalo na granama i tada će se tačno znati koliki će biti prinos.

- Srbija nikada nije bila ispod 180.000 do 200.000 tona ubrane šljive, što je, zapravo, minimum. Kada je dobra godina, onda se rod meri sa pola miliona tona - rekao nam je dr Branko Popović, viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku. 

- Problema sa klimatskim promenama u svetu izražavaju i veliki proizvođači, koji su i južnije od nas, poput Španije, Italije, Grčke i juga Francuske. Kod njih se događa da po tri do četiri godine nemaju da uberu ni šljivu ni kajsiju, jer ih prolećni mrazevi oberu.

Dr Popović, ipak, ističe da je šljiva je i dalje vodeća voćna kultura u Srbiji. Raduje ga što se svake godine podižu novi šljivici, te što se sve više kupuju sadnice išto se zanavljaju stari šljivici.

- Ono po čemu smo sigurno velesila u svetu je proizvodnja šljivovice. U Srbiji više od 80 odsto roda šljive ide u kazane za pečenje rakije, što se ne dešava ni u jednoj drugoj zemlji. Rumunija nas prati sa 50 procenata od ukupnog roda koji završava u destilerijama, dok Mađari i Bugari izdvoje tek 15 do 20 odsto za rakiju - kazao nam je dr Popović.

- Dobra stvar kod nas je što je sve više registrovanih destilerija, i trenutno ih je oko 1.200.

Tome su značajno doprinele subvencije države. Mogu slobodno da kažem da je kvalitet šljivovice danas znatno bolji u odnosu na pre 20 ili 30 godina. Danas u fri-šopovima imate domaće rakije koje se mogu pazariti za 20, 30 evra, pa čak i za 1.000 evra po litri.

Za stare "mučenice", koje su duže odležale u buradima, izdvaja se i do 400 evra. Fali nam još malo boljeg međunarodnog marketinga i naša šljivovica će dostići popularnost poput viskija ili konjaka.

Prema podacima Privredne komore Srbije, registrovane destilerije godišnje proizvedu oko 50 miliona litara rakije. Izvoz našeg nacionalnog žestokog pića raste godinama, a procena je da je vrednost izvoza dostigao 35 miliona evra.

Pored proizvodnje u registrovanim destilerijama, veruje se da još toliko, odnosno oko 50 miliona litara šljivovice proizvedu srpski domaćini u tradicionalnim kazanima, a najviše ih je u Rasinskom, Moravičkom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu. Rakija se najviše izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nemačku i SAD, ali je počela da se izvozi i Azerbejdžan, Litvaniju i Letoniju.

Proizvođači dobre "mučenice" kazali su nam da velikih tajni pri pečenju rakije nema, te da se u kazan za rakiju stavlja ona šljiva koju bi čovek pojeo, bez truleži.

- Ne može da se napravi dobra rakija, ako nema dobre šljive, a to je upravo crvena okrugla ranka, a zatim madžarka koje, nažalost, sve manje ima. Ne zaostaju ni čačanska lepotica i rodna. Da bi rakija bila dobra, plodovi bi trebalo bi da ostanu na grani što je duže moguće, da dobro sazru, jer se na taj način dobija najveći procenat šećera. Plod koji je za rakiju treba da bude ukusan, sočan i pun, i takav treba da se stavi u kacu. Potom sledi vrenje i pečenje. Prvi prepek, ili takozvana meka rakija treba da odstoji određeno vreme, a onda se od nje pravi rakija koja mora da odleži u hrastovim buradima - objasnio nam je Cane Minić iz Trepče kod Čačka.

Minić je do sada osvojio sve nagrade na raznim domaćim takmičenjima za najbolju rakiju.

Njegova prepečenica se našla pred eminentnim stručnjacima Uneska, kada je na listi svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa odnedavno uvrštena i - rakija šljivovica.

U sušarama 5.000 tona

GODIŠNjE se u Srbiji proizvede oko 5.000 tona suve šljive, što je mala količina s obzirom na potrebe tržišta, posebno inostranog. Proizvođači navode da postoje veliki problemi oko izvoza suvih šljiva, da se susreću sa velikim poteškoćama oko proboja u inostranstvo, pa su obazrivi kada su u pitanju količine šljive koju suše, osim u slučajevima da unapred imaju dogovoren plasman. Uglavnom se oslanjaju na prodaju na domaćem tržištu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije