AFLATOKSIN I LAŽNI SIR POLJULJALI SU MLEKARSTVO: Intervju - Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede

NAJKRITIČNIJA tačka srpskog agrara trenutno je svinjarstvo, ali uz stabilne cene i malo strpljenja, ovaj sektor možemo oporaviti u narednih godinu ili dve.

Foto D. Milovanović

Kada sam pre tri nedelje preuzeo funkciju ministra, cena žive vage svinja bila je 160 dinara po kilogramu. Danas je 200 dinara, plus PDV. To je rezultat uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola i obaveze da se one dopunjuju podacima neophodnim za praćenje porekla i sledljivosti proizvoda. Naročito je važno u ovom momentu, pošto se u susednoj Mađarskoj pojavila opasna zarazna bolest životinja slinavka i šap.

Srbija, zemlja sa dugom tradicijom u svinjarstvu, našla se u apsurdnoj poziciji da uvozi svinjsko meso. Zato smo reagovali odmah, kako bismo stabilizovali tržište i zaustavili dalje poremećaje. Promene u izdavanju dozvola nisu restriktivne, već neophodne za uvođenje transparentnosti i zaštitu domaće proizvodnje, kao i zdravlja građana.

Ovo u intervjuu za "Novosti" kaže Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, i naglašava da naša zemlja ima najbolju prehrambenu sigurnost u celom regionu, ne zavisi od uvoza i šta god da se desi može da ima samodovoljnost u svim namirnicama.

- Kad imamo stabilnu cenu, ljudi će ulagati u sektor svinjarstva. Zato ćemo pooštriti i povećati broj inspekcijskih kontrola. Jer mora tačno da se zna za šta može da se služi zamrznuto meso, za šta rashlađeno, kako mora da se deklariše. Ne može da bude meso iz uvoza a da se ne naznači rok trajanja ili kada je uvezeno. Zbog dužine transporta, to meso u prodavnicama ne može da bude mlađe od sedam, a u većini slučajeva je deset dana. Znate šta je domaće, i starost jedan dan, a šta je sedam dana i dovode vas u zabludu.

Foto D. Milovanović

Prošlo je više od 12 godina od kada ste bili na čelu Ministarstva poljoprovrede, šta se promenilo?

- U poslednjih 30 godina u sektoru mlekarstva nikada nije bilo ovako loše. Iz više razloga. U Srbiji dajemo odlične podsticaje i podigli smo proizvodnju koja je porasla za desetak odsto. Prošle godine, međutim, desila nam se pojava aflatoksina koji prelazi u mleko i tu smo bili limitirani u izvozu. Ta vancarinska barijera koju je EU nametnula, zbog Amerikanaca, sad košta i nas. Ograničava nam izvoz, a s druge strane imamo enorman uvoz mlečnih proizvoda. Na prvom mestu to je "sir" koji u sebi sadrži palmino ulje i ne može se nazvati sirom, a nama prema nekim proračunima oduzima čak oko 25 odsto našeg otkupa mleka. To je napravilo zagušenje, tako da mi ovih dana imamo otkazivanja otkupa mleka od naših farmera. Zbog toga smo bili prinuđeni da napravimo red u izdavanju uvoznih dozvola, kako bismo koliko-toliko uspeli da stabilizujemo tržište.

Da li su još neke mere zaštite srpskog tržišta u planu, kada je u pitanju mlekarstvo?

- Farme moramo da digitalizujemo da bi mladi ljudi ostali na selu. Pripremamo i uredbu koja je u završnoj fazi i u narednih nekoliko nedelja biće usvojena na Vladi. Više neće biti moguće da vam neko prodaje picu sa sirom koji je od palminog ulja, a ne od mleka. I takav proizvod će moći da se nađe na tržištu, ali moraće da bude jasno označeno. Burek se, na primer, masovno pravi sa sirom od palminog ulja, čak i pavlaka u restoranima brze hrane. Ti proizvodi sa palminim uljem stižu uglavnom iz uvoza sa svih strane, a čak je počela proizvodnja i na našem tržištu. Ništa mi ne zabranjujemo, ali ne možemo da dozvolimo da neko misli da je detetu kupio sir, jer na etiketi krupnim slovima piše mleko, dok je ispod sitnim slovima naznačeno palmino ulje sa učešćem većim od 50 odsto.

Foto D. Milovanović

Aflatoksin je problem već godinama, da li će Srbija spuštati granicu kako bi joj se otvorila vrata EU?

- Rešavaćemo i aflatoksin ove godine. Ideja nam je da uvedemo u upotrebu dronova u zaštiti naših kultura, prvenstveno kukuruza kako bismo ga u odgovarajućoj fazi tretirali sa fungicidima. Na taj način postajemo konkurentni da naše mleko može da izađe na okolna tržišta, jer aflatoksin je taj koji nas blokira. Mi ćemo spuštati njegove dozvoljene granice, ali da se ne zavaravamo, nivo iznad 0,05 koji je dozvoljen u EU, imaju i Hrvatska i Mađarska, samo se o tome manje priča. Ne treba da budemo zabrinuti zbog toga što je kod nas dozvoljeno 0,5 aflatoksina, jer je to bezbedno po ljude. Zato veći deo sveta ima dozvoljen nivo od 0,5, ali kako smo zemlja koja ide ka EU ići ćemo ka snižavanju te granice.

Šta ste prvo uradili kada ste došli u Ministarstvo?

- Prvi dan sam imao dva sastanka sa dve najkritičije uprave. Najpre sa Upravom za agrarna plaćanja kroz koju prođe više od 90 odsto budžeta Ministarstva poljoprivrede i to su podsticaji za naše proizvođače. Od njihove efikasnosti zavisi naša poljoprivredna proizvodnja i zadovoljstvo poljoprivrednika i na kraju krajeva rezultat rada ovog ministarstva. Do tog dana kada smo imali sastanak, znači za tri i po meseca, bilo je isplaćeno 14 odsto podsticaja od mogućih sredstava. Od tada je prošlo tri nedelje i za to vreme je isplaćeno 18 procenata, što znači da smo više isplatili za tri nedelje nego za 3,5 meseca. Ukupna realizacija je 32 odsto. Svi moraju da budu svesni da je budžet nešto što se puni i prazni svaki dan. Nije budžet neka vreća para, sve to zavisi od priliva novca. Ono čega se ja pribojavam to su ove blokade jer se manje puni budžet. U suštini mi zasada nemamo problem, jer imamo mnogo više mogućnostu da povučemo pare od Ministarstva finansija i tu treba biti fer pa reći da sve to je moguće jer imamo ministra finansija Sinišu Malog koji je omogućio da sistem dobro funkcioniše i razume specifične potrebe poljoprivrede. Drugi sastanak je sa Upravom za veterinu koje vodi brigu o zdravlju životinja i ono što mnogi građani ne znaju to je da brinu i o svoj hrani, osim par izuzetaka za koje je zaduženo Ministarstvo zdravlja. Znači kompletna bezbednost i kvalitet hrane animalnog porekla, meso, mleko...

Na šta su žalbe poljoprivrednika najčešće upućene?

- Najviše se žale na kašnjenje u isplati podsticaja. Taj problem se desio u momentu kada je otvoren e-agrar preko noći. Sve je urađeno vrlo brzo, ne vodeći računa o prosečnoj starosti našeg poljoprivrednika, s obzirom na to da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi. Da ne pričamo o gazdinstvima lociranim u brdovitim krajevima, ruralnim sredinama gde ljudi nisu bili dovoljno digitalno pismeni. Čak i mlađim poljoprivrednicima bilo je teško uvesti obavezu da sve završavaju preko e-agrara, ali svakim danom ide to sve bolje. Ovlastio sam moju posebnu savetnicu Milicu Janković da preuzme ulogu i u tome koordinira sve stručne službe, kojih ima 33 na teritoriji Srbije i da maksimalno pojednostavimo i rešimo probleme.

Foto D. Milovanović

Novac iz IPARD fondova ne koristimo dovoljno. Šta se može učiniti da naši proizvođači lakše dođu do bespovratnog novca?

- Kod IPARD fondova bilo je određenih propusta. Tu ćemo morati da radimo da napravimo pomak da počne efikasnije da se isplaćuju ta sredstva. Predstoje nam i razgovori sa evropskom komisijom da vidimo oko tih granica između nacionalnih i IPARD mera. Zato što imamo propise, nešto što se finansira iz nacionalnog budžeta ne može iz IPARDA i obrnuto. Nije to bio zahtev Evropske unije, već su naši to loše pregovarali i izveli. Na primer, kada je mlečni sektor u pitanju stavljena je granica od 29 krava i ko ima 30 krava mora da ide na IPARD. Farma sa toliko grla nema šanse da aplicira za IPARD, jer to su procedure koje su vrlo striktne i komplikovane, dugo traju i naša gazdinstva nisu spremna za to. Sugerisaćemo da se granice pomere, da manji budu finansirani iz budžeta, a da ona veća gazdinstva idu na IPARD.

Često se u javnosti pojavljuju informacije da se poljoprivreda ne isplati. Kako komentarišete ove tvrdnje?

- Odrastao sam na selu, išao sam u nadnicu da radim na njivi po celo leto. Kasnije sam se bavio proizvodnjom kupusa, imao farmu pilića i koka nosilja, dok god grad nije stigao do Futoga i kada sam morao da ugasim živinarsku proizvodnju. Svi bolje žive, činjenica je da puno rade, ali da ima zarade - ima. Srbija je među najstarijim nacijama u Evropi, posebno među poljoprivrednicima. Zato mi idemo na uvođenje novih tehnologija, jer niko neće teške poslove da radi. Konkretno u mlekarstvu to je uvođenje robota za mužu, gde smo stavili granicu od 70 krava kad se isplati uložiti u tog robota. Imamo raznih načina kroz koje može da se olakša posao, ne radi se isto kao što su nekad radili naši stari.

Ali, neće biti lako.

Razmišljamo da uvedemo da se ne isplaćuju iste subvencije malim gazdinstvima u ruralnim sredinama i ostalim krajevima. Naredne godine planiramo da se izjasne da li će da budu komercijalno ili nekomercijalno gazdinstvo. Za one koji se opredele za nekomercijalni deo, mi bismo za njih napravili paket sredstava koja bi bila isplaćena odjednom, od nekoliko stotina hiljada dinara, da oni mogu da žive. Biće propisano da moraju da imaju određeni broj ovaca, krava... Da im damo mogućnost da imaju neku svoju malu preradu, da ostanu da žive na selu. Svi poljoprivrednici i veliki i mali imaju svoju ulogu. Veliki nam čuvaju prehrambenu stabilnost, mali čuvaju sela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije