GORE KILOVATE I DOK SPAVAJU: Ko su skriveni potrošači struje zbog kojih EU uvodi stroža pravila

Čak i kada se ne koriste, troše kilovate, samo zato što su stalno na izvoru struje. Svi elektronski uređaji koji imaju displej, kao što su televizori, laptopi, računari, veš-mašine, šporeti, mikrotalasne pećnice, ali i punjači, risiveri, ruteri... podižu račune za električnu energiju samo zato što su neprekidno uključeni u utičnice. Dok tako "miruju" potrošnja je mala, ali opet utiče na mesečne izdatke svakog domaćinstva.

Foto: Shutterstock

Zato je Evropska unija (EU) početkom maja počela sa primenom strožih pravila za potrošnju struje električnih uređaja u stanju pripravnosti, odnosno u "stendbaj" režimu. Cilj ove mere je smanjenje skrivene potrošnje energije, a time i smanjenje računa. Evropa je od 2008. ograničila i ovo rasipanje, a 2013. godine svoja pravila proširila je i na uređaje povezane s internetom poput pametnih televizora i set-top boks uređaja. Početkom maja ove godine uvedena su još stroža organičenja i na listi su se našli novi uređaji koji troše energiju i kada se ne koriste. To su vaj-faj ruteri, bežični zvučnici, ali i električne roletne, zavese..

Prema rečima Miloša Banjca, profesora sa Mašinskog fakuleta, ova pravila EU usmerena su prvenstveno ka proizvođačima i trgovcima električnih uređaja i elektronske opreme.

- Oni će imati obavezu da obezbede da njihovi uređaji u određenim režimima rada, odnosno "stendbaj" modu ili pripremnom periodu imaju drastično manju potrošnju električne energije nego što je to bilo 2009. godine - rekao je Banjac. - Dakle, oni su u zavisnosti od vrste uređaja, ograničeni na svega 0,5, odnosno jedan vat potrošnje energije u tom stanju.

Kako ističe, najveći skriveni potrošači struje su audio-vizuelni uređaji - televizori, risiveri, kompjuteri, štampači, odnosno sva IT tehnologija, ali i drugi tehnički aparati koji imaju displej, koji pokazuje neku informaciju. Oni troše kilovate i kada nisu u osnovnoj funkciji.

- Za sve njih su propisane kategorije koliko je dozvoljena potrošnja u tom modu spavanja, kada ne rade - istakao je Banjac. -.U odnosu na to kada ih koristimo, potrošnja energije u navodno ugašenom modu je minimalna. Televizor se u Srbiji prosečno gleda 5,5 sati, mada verujem da je nama uključen i mnogo duže. Kada ga isključimo uz pomoć daljinskog uređaja, on uđe u navodno ugašeni mod i pritom troši struju. Posebno se odnosi na rutere, risivere za komunikaciju vaj-fajem koji su uključeni 24 sata i kada se ta mala potrošnja energije pomnoži sa 8.760 sati godišnje, dovede do više kilovata na računima. Ipak, i dalje su to male količine energije i sa ovim cenama struje u Srbiji to nije nešto na šta bismo bili osetljivi.

On ističe da svi uređaji troše kada su uključeni, jer kroz magnetne namotaje prolazi mala količina električne energije. Kako kaže, punjač i kada ne puni telefon troši 0,2 vata na sat, a to znači da oko 1,7 kilovata godišnje može da se uštedi ako se isključi iz utičnice.

- Naša prosečna potrošnja struje je oko 300 kilovat-sati mesečno, pa je na godišnjem nivou ušteda minimalna - rekao je Banjac. - Ali ako se zna da svaka kuća ima više punjača, ušteda je naravno veća. Otud ovako veliki brojevi koje pokazuje Evropska unija, gde su izbrojali oko četiri milijarde takvih uređaja koji troše energiju i kada ne rade svoju funkciju. Među tim uređajima su čak i četkice za zube. Kada se ta mala potrošnja uporedi sa tolikim brojem uređaja, Evropa je došla do podatka da će prosečno od 2009. do 2030. kada bi trebalo da se preračuna ta potrošnja, svako domaćinstvo uštedeti oko 12 odsto energije samo na tome i da će mu račun biti za 230 evra manji.Cena električne energije kod nas je, međutim, niska sa prosečnim računom od 3.000 dinara i taj izdatak koji omogućava veliki komfor - od kuvanja, pranja, rashlađivanja, ne može se uporediti sa bilo kojim drugim.

Iako bi isključivanje iz utičnica donelo minimalne uštede stručnjaci to savetuju prvenstveno iz bezbednosnih razloga. Posebno tokom godišnjih odmora ili u vikendicama, u kojima se ne boravi duže vreme. Jer, dotrajale instalacije ili transformatorske jedinice mogu da izazovu požar iz čista mira.

- Nova direktiva eko-dizajna EU, kako se naziva, propisuje šta sve mora da stoji na proizvodu, kao što je oznaka kolika je energetska efikasnost uređaja, kom razredu pripada, od A plus do G, kolika je prosečna godišnja potrošnja tog uređaja - naglasio je Banjac. - To su preporuke kupcima da se na osnovu toga odluče. Obično su skuplji proizvodi koji su energetski efikasniji. Ova evropska pravila na našem tržištu nisu obavezujuća. Srbija ima međukorak - Energetsku zajednicu u Beču, sa kojima pregovaramo kada će pravila da stupe na snagu odnosno kada ćemo da prihvatimo direktive.

Srbija je prihvatila obavezu označavanja energetske efikasnosti uređaja. Banjac kaže da se u našoj zemlji proizvode aparati za evropsko tržište, po njihovim standardima, pa i naši potrošači usput dobijaju kvalitetnije uređaje od onih koji su propisani u našoj zemlji.

- Nova generacija uređaja moraće da ispuni visoke tehnološke zahteve i pravila koja se uvode - rekao je Banjac. - Tehnika se drastično menja. Televizori na primer, prvo je bila plazma, pa LED, a potrošnja je značajno smanjena. Ipak, sad smo krenuli u kontrapravac i povećavamo ekran. Što je veći ekran, veća je i potrošnja. Nekada su kompjuteri imali skrinserver da se zaštiti ekran, što se pokazala kao energetski neefikasno. Sada se više ne računa na svest potrošaća da će gasiti uređaje, pa se oni sami isključuju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije