VODIČ "NOVOSTI": Šta nam je potrebno za legalizaciju - Svaki objekat biće precizno evidentiran i upisan na vlasnika

NACRT Zakona o legalizaciji kojim bi čak 4,8 miliona "divljih" objekata trebalo da uđe u legalne tokove, naći će se na dnevnom redu Vlade Srbije u petak, a nakon toga biće upućen u skupštinsku proceduru. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je juče da se očekuje da zakon "Svoj na svome" stupi na snagu u oktobru.

D. Novković

Prema njenim rečima dva su cilja i razloga za donošenje ovog propisa.

- Prvi cilj je da svaki objekat koji će biti evidentiran i koji je već evidentiran na raznim digitalnim platformama bude upisan na nekog vlasnika - naglasila je Sofronijevićeva. - Dakle, najveći broj naših građana, koji sada već faktički koristi te nepokretnosti, postaće i stvarni vlasnici svojih nepokretnosti. S druge strane, država će dobiti preciznu svojinsku evidenciju na svojoj teritoriji, rešiće imovinsko-pravne odnose koji se i po više decenija nisu mogli rešiti, ali će imati i mogućnost da bolje planira prostor i da bolje zaštiti javni interes kroz zaštitu područja javnih namena, zaštite prirode i zaštite kulturnih dobara. Dakle, i za državu, i za građane, i za privredu ovaj zakon bi trebalo da donese dobro.

Kao drugi razlog donošenja navela je prevenciju, odnosno, sprečavanje nove bespravne gradnje:

- Ovim zakonom se uvodi nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju od dana stupanja na snagu zakona, što znači da se po sili zakona takvi objekti upisuju u korist Republike Srbije, a o daljoj sudbini takvih objekata da li će biti rušeni ili iskorišćeni za neko opšte dobro, za neki vrtić, za neku školu, odlučivaće Vlada Srbije.

Istakla je da ovaj zakon nije nov i da se o njemu razmišlja već skoro dve godine, ali nije postojala kompletna digitalizovana baza podataka.

- Srbija sada prvi put formira digitalnu platformu, gde su evidentirani svi izgrađeni objekti na teritoriji Srbije - rekla je ministarka. - Mi samo čekamo da nam opštine dostave i svoje digitalne planove kako bismo ih posložili na tu digitalnu platformu.

dmah po stupanju na snagu zakona sve opštine dobiće digitalnu platformu na kojoj moraju u roku 30 dana da ucrtaju sve ono što je bitno za odlučivanje.

I ministar finansija Siniša Mali očekuje da će se novi zakon o legalizaciji, koji će rešiti to pitanje bez komplikovane procedure i za manje novca, što pre naći u parlamentu kako bi što pre bio usvojen i počeo da se sprovodi.

- Građani će moći digitalnim putem da prijave nekretninu koju žele da legalizuju, a država će taj proces završiti u rekordnom roku. Od devedesetih godina pa do danas, ukupno je rešeno 320.000 predmeta u legalizaciji, a mi hoćemo sada ove milionske probleme da rešimo u narednih par meseci - rekao je Mali. - Nije ideja da se to pitanje rešava po kvadratu nekretnine, već je plan da građani za nisku sumu novca legalizuju.

Ukoliko imate kuću na selu, živite u kući, ali imate i ostavu, i štalu i pomoćni objekat, sve to se legalizuje za 100 evra. Ne 100 evra po kvadratu, nego za ukupno 100 evra.
Dodao je da ukoliko građani imaju kuću u prigradskim naseljima, legalizacija će ih koštati 200 evra po objektu.

- U centru gradova, u zavisnosti od broja stanovnika, maksimum je do 1.000 evra po objektu, ali 1.000 evra za legalizaciju objekta na Terazijama ili u Knez Mihailovoj - naveo je Mali. - Decenijama unazad nije postojala ni velika spremnost da se neko uhvati ukoštac sa legalizacijom. Mislim da je mnogo važno za nas da bude uređeno nešto što je odavno trebalo da bude uređeno i da ljudi budu svoji na svome.

Novom zakonu o legalizaciji najviše su se obradovali građani koji su krenuli u ozakonjenje svojih kuća ili stanova, jer oni najbolje znaju koliko je ta procedura trenutno komplikovana i papreno skupa. Novim propisom, kako je najavljeno, napokon će se napraviti razlika u ceni legalizacije u zavisnosti od lokacije.

- Legalizacija 20 dograđenih kvadrata u selu na Staroj planini trenutno košta kao i legalizacija na Terazijama - kaže nam Mirjana S. iz Beograda. - Prema mojoj računici, da bih završila ceo postupak oko legalizacije kuće koju sam nasledila od oca, potrebno mi je skoro 2.000 evra. U tom selu, za te pare, možete da kupite kuću i veliko dvorište. Obradovala sam se ovom zakonu i zbog toga što proces nije nimalo jednostavan i šta god da uradite, potreban vam je još jedan papir, još jedna saglasnost i tako ukrug. S obzirom na to da tih 20 kvadrata nisu legalni, ušla su u proces traženja dozvola za gradnju.

Za sve kvadrate koji su nikli posle 2015. godine do kada se primenjivao Zakon o ozakonjenju, potrebno je brdo dokumenata i brdo para. Najpre za informaciju o lokaciji, koju izdaje opštinska uprava potrebno je bar 5.000 dinara. Onda je obavezno idejno rešenje koje radi projektant, koje košta od šest do osam evra po kvadratu. Za zahtev za lokacijske uslove, koje takođe izdaje opštinska uprava, potrebno je 10.000 dinara. Projekat za građevinsku dozvolu koju radi projektant staje oko 10 evra po kvadratu. Zahtev za građevinsku dozvolu uprava opštine ili grada izdaće za oko 30.000 dinara. Na to treba dodati i oko 10.000 dinara za polisu osiguranja, a prijava radova u opštini je oko 5.000 dinara. Geodetska firma mora da uradi snimanje temelja i to je izdatak od oko 20.000 dinara.

- Završetak objekta u konstruktivnom smislu, odnosno snimanje visine objekta kako su mi objasnili u opštini je oko 20.000 dinara - kaže Mirjana. - Za upotrebnu dozvolu potreban je Elaborat izvedenog objekta, instalacija i to je trošak od oko 20.000 dinara. Kod lokalne uprave taksa za upotrebnu dozvolu je oko 5.000 dinara, koliko iznosi i uknjiženje objekta.
Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je da će za građane biti važan najavljeni novi zakon o legalizaciji objekata u Srbiji, jer više neće morati da razmišljaju da li će im objekat biti srušen. Kako je rekao, nova mera je korak u dobrom smeru.

- Najvažnije za najveći broj ljudi je činjenica da neće više biti u stendbaj aranžmanu u kome uvek neko može da im sruši objekat - istakao je Savić. - Ljudima koji su s one strane zakona, njima je to svejedno, a oni koji rade sve u životu po zakonu, za njih je to jako važno. Taj strah koji postoji da ti neko može srušiti objekat i da neko ostane na ulici je ovim eliminisan.

On je rekao da država u procesu legalizacije objekata može da računa na dve vrste prihoda - od procesa legalizacije i od naplate poreza za legalizovane objekte.

- Mera može da doprinese ekonomiji Srbije na najmanje dva načina. Jedno je novac koji će se dobiti od legalizacije i drugo, objekat koji je legalizovan, na njega će se svakako plaćati porez - naveo je on. - Zahvaljujući donošenju mere o legalizaciji objekata građani moći da koriste legalizovane objekte kao hipoteku za uzimanje kredita što će indirektno uticati na ekonomsku aktivnost u državi. Sada ćete moći taj objekat koji ste legalizovali da koristite kao hipoteku za uzimanje kredita, a kad uzmete kredit, bankarski sektor ima neki posao jer, kada uzmeš kredit, onda ćeš ga negde potrošiti. To je nešto što svakako utiče na ekonomske aktivnosti.

Prema njegovim rečima, nova mera o legalizaciji može da naiđe i na određene poteškoće prilikom sprovođenja jer, kako je naveo, sumnja u spremnost katastarske službe da obrade sve prijave koje građani budu podneli.

- Prvo, nisam siguran da li su uopšte katastri osposobljeni da mogu da sve te prijave, iako je to elektronski, uredno prime i obrade - rekao je Savić. - Dodatno je to što neki naši građani, pogotovo stariji, ne znaju da koriste računar. To su teški problemi. Ne verujem da će se proces završiti u roku od dva meseca, ali bez obzira na to nova mera korak u dobrom smeru. Ovde je rok dva meseca. Nema apsolutno nikakve šanse da se to završi. Čak bih rekao, da će možda jako mali deo da se završi u tom vremenu. Prvo, neki ljudi će razmišljati, neki ljudi će pripremati neke papire.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije