OTPAD OD RUŠENJA I GRAĐENJA ZATRPAVA SRBIJU: Na "divljim" deponijama završava 100 miliona tona koje svake godine nastane, ima li rešenja

U SRBIJI se godišnje stvori oko 100 miliona tona otpada nastalog rušenjem i građenjem objekata, a pravilno se tretira i odlaže samo na dva mesta. Ovaj otpad, koji se u prirodnim uslovima gotovo uopšte ne razlaže, završava najčešće na "divljim" deponijama.

foto A. Popović

Dok se problem odlaganja građevinskog i ruševinskog otpada godinama "gura pod tepih", građani ga u međuvremenu ostavljaju na neuređenim deponijama, zaboravljajući da se takva vrsta otpada gotovo uopšte ne razgrađuje.

• Beton i cigla: u prirodnim uslovima se praktično ne razlažu. Stotinama, pa i hiljadama godina mogu da traju. Mogu se reciklirati isključivo mehaničkim usitnjavanjem.
• Malter i crep: u zemljištu su, poput betona, nerazgradivi.
• Staklo: u prirodi mu je potrebno više od milion godina da se razgradi.
• Metal (gvožđe, aluminijum): korodira i sporo se razgrađuje, a taj proces traje od 50 do 500 godina, u zavisnosti od uslova.
• Plastika (iz cevi, izolacija i sl.): zavisno od vrste, u prirodi se razgrađuje od 100 do 1.000 godina.
• Drvo: ukoliko nije hemijski tretirano, može istruliti za 5 do 20 godina; ako jeste impregnirano ili lakirano – truli decenijama.

Oko 100 miliona tona ovog otpada nastane svake godine

Preciznih podataka o tome koliko se godišnje stvara ovakvog otpada u Srbiji – nema.

– Na teritoriji Grada Beograda nastaje oko 10 miliona tona ovog materijala, dok je u Srbiji ta cifra oko 100 miliona tona. Ta procena potiče iz naših aktivnosti na terenu, obilazaka velikih infrastrukturnih radova, kao i iz broja izdatih dozvola i novoizgrađenih objekata. U obzir uključujemo i renoviranja, adaptacije i rekonstrukcije prostora – objašnjava dipl. ing. Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

U celoj Srbiji postoji samo dva mesta za pravilno skladištenje

Situacija je, kako navodi, po ovom pitanju u Srbiji veoma loša.

– Samo dva mesta u Srbiji imaju uslove za pravilno skladištenje ovog materijala, jer poseduju posebne lokalne planove upravljanja otpadom od građenja i rušenja. Oni su na vreme razumeli veličinu problema koji ovaj materijal stvara. Uz podršku Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu rešili su bar prvi korak – obezbedili su mesta za skladištenje i dalju obradu – kaže Bojović.

Na pitanje kako se sada postupa sa ovom vrstom otpada, a šta zakon nalaže, Bojović odgovara – "ne postupa se nikako".

– Postoji zakon o građevinskim proizvodima i načela cirkularne ekonomije, po kojima najmanje 70 odsto materijala mora biti reciklirano. Standardi novogradnje se ne mogu dobiti ukoliko se ne koriste reciklirani materijali. Kod projekata energetske efikasnosti najpre se radi pregled objekta i uklanjanje opasnih materijala.

Na gradilištu mora postojati stručno obučeno lice za ove poslove, ali ga još uvek nema. Ukratko, ponašamo se kao bogat naslednik koji odbacuje i ono što mu je korisno. Umesto da gradimo industriju reciklaže, mi prirodne resurse nastavljamo da eksploatišemo, dok materijal (otpad od rušenja i građenja) činimo neupotrebljivim – navodi Bojović.

Sistem kontrole ne postoji

Po njegovim rečima, kontrolni sistem nije uspostavljen, jer onaj ko treba da vrši kontrolu mora prethodno biti edukovan.

Dok nove zgrade vidljivo niču na mestima starih objekata, jednako je uočljivo i da uklanjanje tih starih objekata obavljaju firme koje kasnije grade nove. Bojović ističe da je takva praksa protivzakonita.

– Samo specijalizovane kompanije smeju uklanjati objekte. Tako je propisano i tako mora da bude. Mora se uraditi detaljan pregled objekta, sertifikovane firme treba da uklone opasne materijale, a selektivno rušenje je obavezno.

Takve poslove mogu izvoditi samo stručni timovi sa radnicima i inženjerima više struka, jer su ovi radovi veoma specifični i zahtevni. Da bismo ovakvu situaciju promenili, moramo primenjivati i stvarati primere dobre prakse, a ne kao do sada nastavljati sa lošom. Ovo je obaveza svake lokalne samouprave – zaključuje Bojović.

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković | Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Ekonomija

0 14

ODLIČNE VESTI ZA SRBE: Nova raspodela novca do kraja ove godine, proverite da li imate pravo na nju

24. 11. 2025. u 11:19

Ekonomija

0 15

NA SRPSKOJ PLANINI OTKRIVENE OGROMNE ZALIHE ZLATA: Mere se u stotinama tona

23. 11. 2025. u 12:40

Politika

0 1

DELEGACIJA SNS U KINI: Razgovori usmereni ka daljem jačanju partijske saradnje SNS i KPK

20. 11. 2025. u 17:31

Politika

0 2

VLADA SRBIJE: Usvojni predlozi zakona o upravljanju otpadom, izmene zakona o vojsci

20. 11. 2025. u 17:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije