"SVE POČINJE SA PTICAMA, A ZAVRŠAVA SA DEVASTACIJOM ZEMLJIŠTA I VODA!" Alternativni izvori energije: Prednosti i nedostaci

RAT u Ukrajini, sankcije ruskim energentima, rastuća potrošnja u Aziji, sukob velikih sila oko gasa i nafte, kao i ambiciozni klimatski ciljevi koje su sebi zadale najrazvijenije ekonomije, zajedno su doveli do toga da je energija postala i političko oružje i ključ opstanka privreda. Evropa ubrzano zatvara termoelektrane na ugalj, menja svoju strategiju prema nuklearnoj energiji, ubrzava izgradnju LNG terminala i interkonektora, a istovremeno forsira zelenu tranziciju, često brže nego što tehnika i infrastruktura mogu da isprate. U takvom okruženju, zemlje poput Srbije, koje zavise od uvoza energenata i istovremeno pokušavaju da sačuvaju privredni rast i socijalnu stabilnost, nalaze se pod posebnim pritiskom.

FOTO: Novosti

Upravo o tome u svojoj kolumni piše profesor Dr Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On analizira prednosti i nedostatke alternativnih izvora energije, razbija pojedine mitove i ukazuje na to da prava rešenja ne leže samo u prelasku na nove energente, već i u naprednijim tehnologijama, racionalnijoj potrošnji i promeni načina na koji kao društvo posmatramo razvoj.

Alternativni izvori energije

Proizvodnja energije i energenata i njihova upotreba zahteva vrlo zametne i složene tehnološke postupke koji su skoro po pravilu u jakoj koluziji sa životnom sredinom i njenom zaštitom. Recimo, svi postupci, bez izuzetka, za proizvodnju električne energije. Radom termoelektrana, sagorevanjem uglja, emituju se sumporovi oksidi kao osnova za stvaranje hemijskog, odnosno PM čestica. Takođe emituje se CO2, kao gas staklene bašte. Hidrocentralama se u velikom zahvatu narušava prirodni ambijent i eko-hemijske ravnoteže uspostavljane kroz geološko vreme koje se meri milionima godina. Nuklearne centrale su uvek pod rizikom akcidenata sa nemerljivim posledicama. Stvaraju i veliku količinu nuklearnog otpada. S druge strane, upotreba nafte, odnosno njenih derivata, daje rizik u mnogim fazama.

Prvo, mogućni su akcidenti na naftnim poljima. Zatim u toku transporta nafte do rafinerija, tokom prerade, u toku transporta gotovih proizvoda, i konačno samom upotrebom. Prirodni gas jeste najprihvatljiviji. Lako se transportuje i sagoreva bez ostatka do CO2 i H2O. Alternativnim izvorima energije čine se pokušaji da se umanji problem. Međutim, ni u toj oblasti nije sve bezopasno i u potpunosti prihvatljivo. Posebno kada su u pitanju vetro parkovi. Regioni u kojima se oni postavljaju skoro u potpunosti postaju izolovani. Tu je život ljudi nezamisliv, a radom vetrenjača se uništava biodiverzitet. Sve počinje sa pticama, a završava sa devastacijom zemljišta i voda.

Solarna energija je za sada prihvatljiva. Međutim, solarni paneli se prave od polimera, plastičnih materijala koji su nedegradabilni. Kada se potroše oni koji su sada u upotrebi (vreme trajanje je oko 15 godina) otvoriće se veliki problem njihove degradacije. Njihovo recikliranje je gotovo nemogućno.

Ostatak od poljoprivrednih proizvoda (na primer: kukuruz, paradajz, duvan, koštice iz voća), ili upotrebljena plastika, jesu dobra sirovina za dobivanje tečnih proizvoda sa karakteristikama naftnih derivata i “biočara” sa karakteristikama uglja. Međutim, njihova prerada se najvećim delom zasniva na pirolitičkim tehnikama koje zahtevaju energiju (najčešće fosilnih goriva), a upotreba nosi sa sobom sve one rizike koje nose i naftni derivati i ugalj.

Male hidroelektrane su pogubne po živi svet u malim vodotokovima, a vrlo često i za sam njihov opstanak.

Dobivanje vodonika iz vode je relativno prost postupak u laboratoriji. Vodonik je gas koji gori. Međutim, preveliko trošenje vode u tu svrhu narušilo bi ekohemijske ravnoteže na planetarnom nivou.

Geotermalne vode su energent koji je skoro bez nedostatka. Posebno zbog toga što upotrebljena voda može da se vrati u prirodnu sredinu.

Stručnjaci i naučnici koji se bave govirima dobrim delom su mišljenja da je upotreba alternativnih goriva dobrodošla. Međutim, s njima se ne rešavaju svi problemi.Verovatno ni većina od njih. Mnogo veći pozitivni prodori su u poboljšanju tehnika za njihovo dobivanje i korišćenje, kao i u smanjenu potrošnje. Ovo poslednje duboko zadire u druge segmente društava, jer u dobroj meri zahteva korenitu promenu filozofije življenja čoveka na planeti Zemlji.

(Blic)

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

VANREDNO OBRAĆANjE MINISTARKE ĐEDOVIĆ HANDANOVIĆ: Verujem da ruska strana u dobroj veri pregovara o prodaji NIS-a

05. 12. 2025. u 20:56

Ekonomija

0 1

HITAN SASTANAK: Đedović Handanović o snabdevanju tržišta naftnim derivatima (FOTO)

05. 12. 2025. u 17:41

Ekonomija

0 0

JAVNI DUG SRBIJE: Na kraju oktobra dostigao 38,166 milijardi evra, odnosno 43,1 odsto BDP-a

05. 12. 2025. u 17:24

Ekonomija

0 0

SLABLjENjE NA TRŽIŠTU KRIPTOVALUTA: Bitcoin i Ethereum beleže dnevni gubitak

05. 12. 2025. u 16:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije