SVAKI GRAM OTPADA U EU SE STROGO KONTROLIŠE: Šta to znači za Srbiju?

IAKO je nedavno usvojen Zakon o upravljanju otpadom, čiji je cilj usklađivanje sa propisima i standardima EU, pojedina rešenja još uvek izazivaju pažnju, pa i nedoumice, posebno ona koja se odnose na uvoz neopasnog otpada za energetske svrhe.

foto: Dragan Kujundžić

Razlog za sumnju treba tražiti u dosadašnjoj praksi neadekvatne kontrole onog domaćeg zbog nedostatka inspektora, zbog čega i nedostatka selekcije završavao uglavnom na nesanitarnim deponijama i zagađivao životnu sredinu. Ipak, čini se da razloga za brigu nema za taj uvozni otpad, više bi trebalo za onaj domaći, jer će on dolaziti iz zemalja EU, OECD-a, potpisnicama Bazelske konvencije, koja reguliše prekogranično kretanje otpada, u kojima postoje stroge procedure i rigorozna kontrola svakog grama koji kreće ne samo put Srbije, već u bilo koju drugu državu.

Drugim rečima, kontrola se obavlja u svakoj državi kroz koju se transport obavlja i svaka od njih proverava složenim laboratorijskim kontrolama dokumentaciju tovara koji se kreće kroz njihovu državu.Upravo u ovom delu Zakona, preuzeti su primeri dobre prakse iz EU i njenih standarda, koji sprečavaju svaku moguću zloupotrebu jer se predviđa nulta tolerancija za nepoštovanja ne samo srpske već i evropske regulative. Pri tom kako je zakonodavac objasnio, uvoz otpada je privremena mera, dok u Srbiji ne zaživi razdvajanje i korišćenje komunalnog otpada kao energenta. Dok ne zaživi, za svaku uvezenu količinu RDF -a, goriva iz neopasnog otpada (neopasan otpad od plastike, papira, tekstila..), traži se odobrenje Ministarstva zaštite životne sredine.

Drugim rečima, uvoznik aplicira za svaku tonu i na osnovu licence koju dobije, proverava se osnovanost zahteva i uslova kojim se neće ugroziti životna sredina. Kontrola tih tokova obavljaće se po standardima EU, što znači da će ona biti u svim državama kroz koji se transportuje gorivo iz neopasnog otpada za energiju.

Ova mogućnost otvara vrata energetski intezivnoj industriji da u nedostatku lokalno proizvedenog RDF-a ga uveze i smanji svoje štetne emisije ali i ublaži posledice energetske krize koja je evidentna na globalnom nivou. Za one koji ne znaju energetski intenzivna industrija obuhvata privredne grane i kompanije kod kojih je energija ključni resurs, odnosno čini značajan deo ukupnih troškova proizvodnje, ponekad više i od 40 posto. Tipični predstavnici su cementna industrija, čeličane i metalurgija, hemijska i petrohemijska, industrija papira i celuloze, staklarska industrija i industrija keramike i građevinskih materijala.

Praksu korišćenja RDF, goriva iz neopasnog otpada, uveliko koriste mnoge države u Evropi, koje u nedostatku svog, prinuđene su da ga uvoze. Tako je Danska, 2024. godine uvezla 119.000 tona, Švedska, 2023. 774.000, a Nemačka iste godine 176.000 tona. Ovo su zvanični podaci koje je u skupštinskoj raspravi navela i ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov.

- Ovim Zakonom uvodimo mogućnost uvoza neopasnog otpada za energetske svrhe, čime se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, jača konkurentnost domaće privrede i ispunjava zahtev CBAM mehanizma, što znači manje zagađenja, stabilnije cene energije i više mogućnosti za domaće kompanije. To rešenje daje doprinos cirkularnoj ekonomiji koja je važan stub Zelene agende. Drugo, može da smanji troškove u industriji i poveća konkurentnost, jer koristi postojeće kapacitete cementara koje već imaju tehnologiju za upotrebu ovih goriva. Treće, podržava usklađivanje sa EU regulativama i obavezama u pristupnom procesu. Četvrto, zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima doprinosi boljem kvalitetu vazduha, a ima značaj i u kontekstu klimatskih politika i novih trgovinskih pravila.

Takođe, u ovom momentu, analiziramo i lokacije u lokalnim samoupravama koje u ovoj fazi nisu obuhvaćene regionalnim centrima za upravljanje otpadom, sa najboljim potencijalom za postavljanje mobilnih postrojenja za termičko tretiranje otpada. Važno je istaći da sva ova rešenja nisu prečica već podsticaj da ubrzamo izgradnju domaćeg sistema - objasnila je Pavkov.

Dok se taj domaći sistem ne izgradi, uvozićemo neopasni otpad za energetske svrhe, iz zemalja EU koje ga godinama imaju I koji je zasnovan na strogim standardima I kontrolama kako državnih tako I nezavisnih institucija . Upravo zbog toga sumnje da je ovakvim rešenjem Srbija otvorila vrata EU da se otarasi svog otpada , netačne su jer je on deficitarna roba I u nekim njihovim državama , zbog čega ga uvoze . Drugim rečima, uvoz je apsolutno bezbedan i u Srbiju, kao potpisnici Bazelske konvencije ne može stići bez provera svih zemalja kroz koje se transportuje jer i mali propust bi doveo do enormnih kazni operatera i gubljenja licenci za rada.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

"NIKO OD POTROŠAČA NIJE OSETIO NEGATIVAN UTICAJ" Bocan-Harčenko: Gaspromnjeft i NIS Srbije nastavljaju snabdevanje Srbije gorivom

29. 12. 2025. u 16:52

Ekonomija

0 2

OD VIZUALIZACIJA DO REALNOSTI: Delta District u fazi intenzivne gradnje

29. 12. 2025. u 15:48

Ekonomija

0 1

SRBIJA JE IT SILA REGIONA: Desetostruki rast za samo deceniju

29. 12. 2025. u 15:43

Ekonomija

0 18

"BIĆEMO JEDNA OD NAJBOLjIH ZEMALjA U EVROPI " Vučić otkrio kolika će stopa rasta biti sledeće godine

29. 12. 2025. u 15:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije