NIJE SAMO PAPIR, KARTON I PLASTIKA: Šta sve može da ide u energanu po novim pravilima

KADA se u javnosti pomene spaljivanje otpada, prva asocijacija je obično dim koji kulja sa deponija, neprijatan miris i slika procesa koji deluje prljavo i haotično. U stvarnosti, ono što se dešava u modernim energanama nema veze sa tim prizorom.

foto: Dragan Kujundžić

Termalni tretman otpada je, pre svega, industrijski proces sa jasnim pravilima, tehnologijom koja se meri senzorima i filtrima, i bezbednosnim standardima koji su u mnogim evropskim zemljama stroži od onih koji važe za klasične industrijske pogone.

Šta zapravo predviđa novi Zakon o upravljanju otpadom

Radna grupa koja je učestvovala u izradi novog Zakona o upravljanju otpadom u Srbiji, a koji je nedavno i usvojen, pošla je od ideje da otpad može da bude resurs, ali samo onaj deo koji nije opasan i koji više nema reciklažnu vrednost.

Zakon zato precizno definiše mogućnost uvoza i korišćenja goriva dobijenog preradom komunalnog i industrijskog neopasnog otpada, odnosno, materijala poput plastike, papira, tekstila koji više nema upotrebnu vrednost, ali i drveni otpad, guma i koža, naročito kada su kontaminirani impregnirani ili mešani sa drugim elementima, pa reciklaža nije opcija.

RDF i SRF goriva: kako funkcioniše sistem u Evropskoj uniji

Posebnu kategoriju čine goriva dobijena iz otpada, pre svega RDF i SRF, koji nastaju preradom nereciklabilnih frakcija neopasnog komunalnog i industrijskog otpada i koriste se širom EU u energetici, cementnoj i proizvodnoj industriji.

Ideja nije da se takvi materijali, podložni reciklaži, ne guraju u peći, već da se u sistem uključi ono što ne može ponovo u proizvodni ciklus, ali može u energetski. Značajne količine papira, stakla i tekstila se ne recikliraju i završe na deponijama, dok se deo sirovina uvozi na tržište, što ukazuje na slabu razvijenost cirkularne .

Takav koncept u Evropskoj uniji postoji decenijama. RDF (Refuse Derived Fuel), gorivo dobijeno iz nereciklabilnog neopasnog otpada, koristi se u industriji i energetici upravo zato što omogućava dve velike pobede u isto vreme, smanjuje količinu otpada na deponijama i istovremeno proizvodi energiju uz manji ugljenični otisak.

Evropska praksa pokazuje da se spaljivanjem RDF-a ne „spaljuje budućnost“, već se zatvara rupa u sistemu reciklaže i otvara stabilan izvor energije za fabrike, cementare, toplane i kogeneraciona postrojenja.

Podaci Evropske komisije bili su među ključnim argumentima u raspravi: oko 500 postrojenja u EU danas proizvodi energiju kroz termalni tretman RDF-a i drugih oblika neopasnog I opasnog otpada , dok je u 2023. godini oko 58 miliona tona ovog otpada iskorišćeno za dobijanje energije.

To nisu marginalni pilot-projekti, već ozbiljna industrija koja radi u okviru zelenih politika Unije. Članovi radne grupe, među kojima i predstavnici Privredne komore Srbije i privatnih kompammnija, posebno su isticali da ovaj resurs u industrijskoj primeni doprinosi smanjenju emisija CO₂, što je u skladu sa klimatskim ciljevima i nacionalnim interesom Srbije da diversifikuje izvore energije i smanji zavisnost od deponija i uvoza klasičnih goriva.

Za razliku od onoga što uglavnom zamišljamo, energanene gutaju sve.

Postoje jasne granice: opasne hemikalije, baterije, elektronski otpad, azbest, eksplozivni i radioaktivni materijali ne ulaze u standardne spalionice, već u potpuno odvojene sisteme za tretman opasnog otpada.

Medicinski otpad, mulj i specijalni slučajevi termalnog tretmana

U te sisteme za spaljivanje idu samo materijali koji su prethodno prošli rigoroznu pripremu, merenje i odobrenje, a sam proces sagorevanja odvija se na temperaturama koje uništavaju organske zagađivače i patogene, uz filtraciju dimnih gasova u nekoliko faza.

U pojedinim zemljama, ali u posebnim, specijalizovanim energanama, termički se obrađuje i medicinski otpad, naročito onaj koji nosi biološki rizik, infektivni materijal, hirurški ostaci, farmaceutski otpad bez citotoksičnih svojstava, pa čak i delovi životinjskog otpada iz veterinarskih i klaničnih sistema, ukoliko su prethodno klasifikovani kao neopasni. Kanalizacioni i tretirani mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda takođe se može spaljivati, ali samo nakon sušenja i stabilizacije, jer je njegov cilj smanjenje volumena i uništavanje organskih ostataka uz proizvodnju energije.

Kada se sistem postavi, dobit imaju i industrija i građani

Takva postrojenja su ključ za izlazak iz ekološkog lavirinta koji opeterećuju brojne naše gradove. Ideja je jednostavna, ali ambiciozna: umesto da se smeće gomila na deponijama, ono bi se spaljivalo, čime bi se dobijala toplotna i električna energija, smanjilo zagađenje, a troškovi upravljanja otpadom bi se dugoročno eliminisali.

Zato EU termalni tretman tretira kao dopunsku infrastrukturu tamo gde reciklaža nije moguća. Srbija se danas nalazi u tački gde mora istovremeno da rešava pitanje rasta količine nereciklabilnog otpada i pitanje energetske sigurnosti. Termalni tretman neopasnog otpada kroz RDF nije zamena za reciklažu, već dopuna sistemu tamo gde reciklaža prestaje . Ili nije moguća.

Evropska iskustva i argumenti domaće stručne javnosti pokazuju da, kada se proces postavi po standardima, otpad postaje stabilan izvor energije, deponije se smanjuju, a emisije CO₂ padaju, što je dobitak i za industriju i za građane.

Na kraju, ne bi trebalo da nas na to tera zakon, već treba to da uradimo jer je životna sredina preopterećena. 

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

ŠTA DONOSI ZAKON O UPRAVLjANjU OTVADOM: Da li predviđa efikasnije razdvajanje tpada

29. 12. 2025. u 11:06

Politika

0 0

RECIKLAŽNI CENTRI KAO KLjUČ Rešavanje problema otpada u Srbiji

25. 12. 2025. u 10:54

Ekonomija

0 1

SVAKI GRAM OTPADA U EU SE STROGO KONTROLIŠE: Šta to znači za Srbiju?

29. 12. 2025. u 15:52

Ekonomija

0 0

Sunoko najavio početak setve šećerne repe

12. 03. 2026. u 11:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije