NASILNICI IDU U PRITVOR, USVOJENE SVE ŽALBE VJT U BEOGRADU: Preinačna rešenja sudija za prethodni postupak, i Kristal Met Dejmonu do 30 dana

KAKO nezvanično saznajemo, usvojene su sve žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uložene na prvostepena rešenja sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu kojima su bili odbijeni predlozi za određivanje pritvora osumnjičenima za nasilje prema pripadnicima policije na neprijavljenim javnim skupovima u prethodnom periodu!

Foto D. Milovanović

 Naime, krivična vanpretresna veća Višeg suda u Beogradu usvojila su žalbe tužilaštva i preinačila prvostepena rešenja, tako što su dvojici osumnjičenih odredila pritvor do 30 dana da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovili krivična dela.

U pritvor će, kako saznajemo, ići Veljko M. koji se tereti da je šutirao načelnika PS Voždovac i (40) i Marko M. (39) poznati tviteraš pod imenom Kristal Met Dejmon, jer se sumnja da je napadao policajce na neprijavljenom javnom skupu. 

Obojicu tužilaštvo tereti za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu.

Takođe, delimičnim usvajanjem žalbi VJT u Beogradu, krivično vanpretresno veće suda je dvojici osumnjičenih za isto krivično delo, Jovanu Đ. (19) i Nikoli K. (18), izreklo mere zabrane posećivanja svih javnih skupova (prijavljenih i neprijavljenih), kao i obavezno javljanje policiji jednom mesečno.

Još odluka po žalbama tužioca, kako saznajemo u Palati pravde, očekuje se naredne sedmice. 

Podsetimo, prošle sedmice četvoro sudija Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu zauzelo je stav da neće da određuje pritvore na predlog VJT-a u Beogradu osumnjičenima za napade na policiju na neprijavljenim javnim skupovima jer smatraju da tužilaštvo nije dalo pravilnu kvalifikaciju krivičnog dela.    

Sudije za prethodni postupak su tako sve nasilnike pustile na slobodu bez ikakvog odlučivanja o razlozima za pritvor, dajući sebi za pravo da odlučuju o kvalifikacijama krivičnih dela, iako za to nisu nadležne, što je srećom, ispravljeno pravosnažnim odlukama krivičnih vanpretresnih veća. 

U obrazloženju jednog od pravosnažnih rešenja krivičnog vanpretresnog veća (koje čini troje sudija Višeg suda u Beogradu) u koje je naša redakcija imala uvid, navodi se da su osnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i da su sudije za prethodni postupak pogrešile kada su odbile predloge za pritvor i osumnjičene pustile na slobodu.  

Veće je ukazalo da shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) javni tužilac rukovodi istragom, prikuplja dokaze i kvalifikuje krivično delo, te da sudsko preispitivanje osnovanosti naredbe o sprovođenju istrage ili određenih dokaznih radnji u ovoj fazi postupka nije dozvoljeno.   

U odluci veća je navedeno da je sudija za prethodni postupak vezan činjeničnim stanjem u spisima predmeta i ceni da li iz dokaza proizlazi postojanje osnovane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo, te da nije vezan pravnom kvalifikacijom javnog tužilaštva, već samo ceni da li postoji odgovarajući stepen sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoї dužnosti.    

Ukoliko nađe da postoje dokazi takvog kvaliteta iz kojih proizlazi postojanje osnovane sumnje - kao preduslova za određivanje pritvora, da je neko lice izvršilo krivično delo, sudija dalje utvrđuje postojanje razloga za određivanje pritvora propisanih ZKP.

Zbog toga je, prema mišljenju krivičnog vanpretresnog veća, sudija za prethodni postupak POGREŠIO kada je u konkretnom slučaju zaključio da ne postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršno krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, s obzirom da je (sudija) našao da policijski službenici ne mogu imati svojstvo oštećenih za ovo krivično delo jer nisu učesnici skupa, već da se u nedozvoljenim radnjama okrivljenog eventualno mogu steći elementi bića krivičnog dela napad na službeno lice u vršenu službene dužnosti.     

Veće je dalje ukazalo da okolnost da li policijski službenici u konkretnom slučaju imaju ili nemaju status učesnika javnog skupa, u ovom trenutku nije od presudnog značaja za utvrđivanje postojanja osnovane sumnje, imajući u vidu činjenično stanje iz spisa predmeta.

Nadalje je veće ukazalo da iz spisa predmeta i prikupljenih dokaza proizlazi da je okrivljeni vršio nasilje na javnom skupu, a ne kako je to sudija za prethodni postupak ocenio - da je okrivljeni napao službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Veće ističe da “eventualne nedozvoljene radnje (okrivljenog) predstavljaju vršenje nasilja na javnom skupu, aktivnim učešćem u fizičkom sukobu”. 

- Stoga, a imajući u vidu da krivično delo iz čl. 344a spada u grupu krivičnih dela protiv javnog reda i mira, čiji je zaštitni obekat javni red i mir, te da iz činjničnog stanja proizlazi da je okrivljeni vršio nasilje prilikom javnog skupa, a ne krivično delo protiv državnih organa čiji je zaštitni objekt pravilno funkcionisanje državnih organa i obavljanje određenih poslova iz njihovog delokruga, i to pre svega organa uprave, veće nalazi da postoji osnovana sumnja kao preduslov za određivanje pritvora - zaključeno je u pravosnažnom rešenju.

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu je prošle sedmice reagovalo povodom iznenadne promene dosadašnje prakse sudija prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i u dopisu im ukazalo da je potpuno nejasno zbog čega mu je dostavljen zapisnik sa sednice Odeljenja sudija za prethodni postupak sa zauzetim stavom, "imajući u vidu da tužilaštvo u svom radu postupa isključivo na osnovu Ustava i zakona Republike Srbije, a ne na osnovu stanovišta sudija za prethodni postupak koja nemaju nikakav obavezujući karakter i koje deluje kao da ga odlikuje promenljivost i prilagodljivost trenutnim društvenim okolnostima".

Tužilaštvo je takođe ocenilo da sačinjavanje pomenutog zapisnika ima za svrhu isključivo njegovo eksploatisanje u medijima kritički nastrojenim prema Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, imajući u vidu da je stav sa sednice dan ranije objavljen na portalu Nova. rs, sa anonimnim izvorom.

VJT u Beogradu je, kao i veće koje je usvojilo njegove žalbe, na stanovištu da sudija za prethodni postupak prilikom odlučivanja o pritvoru nije i ne može biti vezan pravnom kvalifikacijom postavljenom od strane javnog tužioca, već stanjem u spisima predmeta i dokazima koji se nalaze u spisima. 

Osvrćući se na konkretna krivična dela koja su povod ovoj nesaglasnosti - Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. i Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a Krivičnog zakonika, tužilaštvo je napomenulo da su paradoksalne odluke sudija za prethodni postupak kojima su odbijeni predlozi za pritvor, jer sud zauzima stav da je izvršeno daleko teže krivično delo (po zaprećenosti kazne) od onog koje je kvalifikovao javni tužilac, dok uopšte ne odlučuje o razlozima za određivanje pritvora u smislu odredbi ZKP-a, odnosno predloga stavljenog od strane javnog tužioca.

- Ovakav pravni stav sudija za prethodni postupak čini još spornijim to što su u prethodnom periodu u apsolutno istim pravnim situacijama donosile odluke o određivanju pritvora, pa čak i potvrđivale sporazume o priznanju krivičnih dela, kada im očigledno ovakva pravna kvalifikacija nije bila sporna - podsetilo je VJT u Beogradu. 

Istaklo je da je u svakom od konkretnih slučajeva reč o radnjama lica koja su preduzete tokom neprijavljenih javnih skupova, sa elementima nasilja kao bitnog elementa radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 344a Krivičnog zakonika, te da je u ovoj najranijoj fazi postupka, u kojoj se radnje osumnjičenog lica cene sa praktično najnižim stepenom sumnje, pogrešno donositi odluku ispravnosti pravne kvalifikacije tužioca, koja je u fazi istrage ili preduzimanja dokaznih radnji podložna izmeni.       

Kao primer apsurdnosti pravnog shvatanja sudija za prethodni postupak, tužilaštvo je podsetilo da svakodnevno procesuira lica osumnjičena zbog krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 Krivičnog zakona, te da bi, logikom ovih sudija - oni mogli da odbijaju predloge za određivanje pritvora podnete od strane tužioca jer smatraju da nije izvršeno to krivično delo koje je u nadležnosti višeg suda, već na primer, krivično delo iz člana 246a stav 1 ili 2 Krivičnog zakonika, koje je u nadležnosti osnovnog suda, iako postoje svi razlozi za određivanje pritvora u smislu odredbe člana 211 stav 1 tačka 1. do 4.

(Odredba 246. se odnosi na proizvodnju i preprodaju droge, dok se 246a odnosi na daleko lakše krivično delo - neovlašćeno držanje droge za ličnu upotrebu).

Preporučujemo

Hapšenja i istraga

0 5

UHAPŠEN BLOKADER U NOVOM SADU: Udarao policiju pesnicama ispred Filozofskog fakulteta

27. 08. 2025. u 19:16

Hapšenja i istraga

18 22

OVAKO JE UHAPŠEN BLOKADER: Srećko I. kamenicama gađao pripadnike Žandarmerije u kordonu (VIDEO)

29. 08. 2025. u 19:02

Republika Srpska

0 0

PRETNjE SUDIJI? Hapšenje u Kozarskoj Dubici

24. 08. 2025. u 20:59

Hapšenja i istraga

0 1

MUP SAOPŠTIO: Uhapšen zbog bacanja bombe na stambeno-poslovni kompleks u Kragujevcu

21. 08. 2025. u 19:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije