GODINAMA TRPEO ŽENINA VREĐANJA I PONIŽAVANJA, PA JE UBIO: Pukao zbog upaljenog svetla, policajac u penziji Željko Delibašić izneo odbranu u sudu

KRIV sam. Svestan sam da moram da izdržim kaznu koju mi sud odredi, ako mi to zdravlje dozvoli. Ali, kako da preživim to što sam svom detetu, koje sam toliko želeo, stavio teret na leđa i beleg da joj je otac ubio majku. To sebi ne mogu da oprostim.

FOTO: Arhiva novosti

Ovo je u Višem sudu u Beogradu iznoseći odbranu rekao i rasplakao se na kratko Željko Delibašić (62), kojem se sudi za teško ubistvo supruge Ankice (57) 2. juna 2024. godine u stanu u Rakovici. On je priznao da je ubio suprugu, ali osporava pravnu kvalifikaciju da je počinio teško ubistvo. Prilično iskreno i potresno, povremeno i sa drhtavim glasom pričao je o njihovim odnosima u braku i šta je sve dovelo do toga da počini tako strašan zločin.

- Prvo da se izvinim mojoj ćerki, nisam želeo i hteo da uradim tako nešto. Šta mi se desilo tog kobnog dana ne znam. Sramota me i stid da u ovim godinama odgovaram za tako nešto. Radeći kao policajac 33 godine, noseći tu uniformu, štiteći red i živote građana nisam ni u snu mogao da pomislim da ću uraditi tako nešto - kazao je Delibašić.

On je rekao da se sa Ankicom upoznao 2001. godine i da ga je zvala da u junu odu po đačku knjižicu njene ćerke iz prethodne veze. Napetost koju je tada osetio u školi, jer je Ankica bila neprijatna prema direktorki zbog plaćanja ekskurzije, osećao je, kaže, posle tokom celoga života sa njom.

- Nikada sa njom nije bilo razgovora i dogovora, radi se šta ona kaže. I ja se sada pitam zašto nisam odmah otišao. Ali imao sam 38 godina, problema sa depresijom i javila mi se želja da imam dete, pa sam nastavio da se viđam sa njom. Brzo smo se venčali i dobili ćerku. Našao sam stan u Bulevaru na čuvanje i tu se useljavamo, a ona je bila presrećna, jer smo u centru grada, a imala je komleks niže vrednosti - kazao je u sudu Delibašić.

Rekao je da mu je posle preminuo otac i da je očev deo kuće pripao njemu, a u drugom delu je živeo brat sa porodicom, ali Ankica nije htela ni da čuje da idu da žive u Borču.

- Zašto nisam uzeo dete i otišao ne znam. Ona tada nije radila i ja ostajem u tom braku. Uzeo sam kredit za stan 2007. godine i kupio ga u Rakovici, jer ona nije htela da kupimo jeftiniji u Batajnici, a ja nisam mogao da je ubedim. Tražila je da kupim taj u Bulevaru, ali to nije bilo moguće, jer je stan bio pod sporom. Plata mi je bila 50.000 dinara, a plaćao sam ratu za kredit 300 evra plus režije i da živimo sa dvoje dece. Kako? Morao sam onda da radim i dodatne fizičke poslove - ispričao je Delibašić.

Kazao je da ga je žena stalno vređala zbog intimnih odnosa, godinama bila netrpeljiva prema njemu i provocirala ga i da je naknadno shvatio da je ona prihvatila da bude sa njim, jer nije imala kuda sa malim detetom, jer joj se stariji brat oženio.

- Nikada se nije racionalno ponašala u kući. U sred dana nama su sva svetla bila upaljena. Komšije mi kažu, tebi izgleda drugi plaćaju struju. Jednom sam joj rekao da ću polupati sve prekidače. Kada smo prodali kuću u Hrvatskoj i sredili tu u Borči, otac mi je od ostatka tih para kupio auto.  Ona ga je uporno parkirala ispod tuđe terase, pa su ga ljudi stalno zasipali jajima i paradajzom, a ona se svađala i psovala. Kažem joj parkiraj negde drugo, ali nije htela. Ja nisam mogao da dođem u kuću zbog te silne netrpeljivosti. Odem na Banovo brdo, pa sedim celu noć u brvnari, ne znam šta ću. Kako da odem sada, jer imam i kredit i dete, a brat mi isplaćuje novac za taj moj deo kuće - naveo je Delibašić. 

On je rekao da je posle i Ankica počela da radi u pekari, gde je imala malu platu, a od 2008. godine u knjižari i da je zarađivala nešto i od šivenja, ali nikada nije htela da plati nijedan račun ili nešto za kuću, već je te pare trošila na šminku i na sebe. Nikada sa njima, kaže, nije ručala, već bi uzimala tanjir i jela sama.

- Žešći problemi počinju 2022. godine kada se ona zapošljava u "Junajted medija grupi" na Košutnjaku na određeno vreme kao krojačica odeće za snimanje "Granda". Upoznala je novo društvo i proradio joj je kompleks. Pre toga je dala otkaz u knjižari, a ja sam našao vilu na Senjaku da je održavamo, ja dvorište, a ona unutra šta treba. Tada me napada, unosi mi se u lice, govori da sam ljiga, da sam nula od čoveka, da sam nesposoban. Ona je celog života pila, a od tada dolazi kući sa posla sa dvolitarkom piva, flašom vinjaka ili pelinkovca. Pila je svaku noć. Ja ujutru nađem samo praznu flašu. Molili smo je i ja i ćerka da ne pije, da se leči. Nije htela. Bacala je na mene tanjire, stolice, tražila je incident da je napadnem. Ćerka je bila u kući nekoliko puta kada se to dešavalo - ispričao je okrivljeni.

On je rekao da je da bi smirio situaciju podigao keš kredit, kada mu se smanjila rata za stambeni kredit i pare dao Ankici da kupi auto na svoje ime, jer ona nije bila kreditno sposobna.

- Ona nije htela da uzme neki jeftiniji auto od 1.500 evra da joj služi da se preveze, već je tražila skuplji. Kupili smo "opel korsu". Rekla je da će mi plaćati ratu za auto i taj svoj auto više nije parkirala ispod one terase. Onda je ona pregradila stan plakarom, koji je stavila u dnevni boravak. Rekao sam joj da mi auto otplati dok traje kredit za stan, da onda sve izmirimo i da se razilazimo - naveo je optuženi.

On je kazao da celog života nije mogao da se suprotstavi Ankičinim histeričnim napadima i agresivnosti i da za to nije imao psihičke snage.

- Ćerka je počela da studira, da radi i da izlazi i Ankica je krenula da je napada zbog društva i sa kim izlazi. Krajem septembra 2023. godine čujem raspravu između njih dve. Ja sam bio u trpezariji, gde spavam od 2009. godine, kada sam se vratio posle operacije vena i tu boravim u kući. Ankica je koristila dnevnu sobu, a deca su imala svoju. Spavao sam prvo na nekom pomoćnom krevetu, a onda sam 2015. godine kada sam otišao u penziju od otpremnine kupio krevet. Ćerka tada ulazi u trpezariju sa modricama na vratu i kaže mi "tata, zvala sam policiju, davila me". Dolazi policija, ja u šoku, ne mogu sebi da dođem, ni da im kažem kako se zovem. Ankica pijana, a policija tu pravi grešku i ubeđuje moju ćerku da je ne tužimo, a Ankicu nisu odveli ni na trežnjenje - ispričao je Delibašić.

On kaže da su posle toga išli u vilu na Senjaku da rade i on je čekao ispred zgrade da ga poveze autom, a ona je prošla pored njega i pokazala mu srednji prst.

- Ona je išla autom, a ja peške. Radio sam u vili još mesec dana i dao otkaz. Onda je ona došla sa predlogom da se razvedemo kao ljudi, njoj auto i mašina za šivenje, a stan delimo po pola. Otišli smo kod pravnice u opštinu i ona nam je otkucala taj ugovor i trebali smo onda da odemo do suda, ali je Ankica zgrabila te papire i otišla kući. Nije htela da odemo i sporazumno se razvedemo. Tražio sam joj da prodamo stan i podelimo pare i otišao sam u agenciju za nekretnine da dam oglas, a žena je tamo videla da ga nisam nikad uknjižio na sebe, već da se vodi na prethodnog vlasnika. Ankici sam tražio da pripremi papire da to završimo, a ona mi je govorila: "Bedo jedna, uzeće ti sve, ostaćeš ko zadnji goljo na ulici". Tražila je da ona od prodaje stana uzme 80.000 evra, što nije bilo realno i što nije pola - ispričao je ovaj bivši policajac.

Kazao je da mu je 24. maja 2024. godine Ankica na stolu ostavila raširenu opomenu pred tužbu za razvod braka, da se iseli iz stana u roku od osam dana, da ostavi veš mašinu, a ona će nastaviti da plaća ratu za stan ili će ga tužiti.

- Nisam verovao šta čitam. Taj dan sam ceo bio uznemiren, u haosu, radio sam dostavu i ne znam kako sam vozio auto. Pošto Ankica ne razgovara sa mnom, ali kada prođe kraj mene kaže samo "skloni se seljačino", moja kuma koja je advokat je zvala, govorila joj da se dogovorimo, da se ne tužimo, ali joj je ona odgovorila da ima advokata i prekinula vezu. Odem tad kod advokata kojem sam dao uknjižbu za stan i on kaže stan po pola, auto njoj i trećina para sa računa i to pošalje njenom advokatu. Tri dana posle dobijem papire da je stan uknjižen na moje ime - navodi Delibašić.

On kaže da je 2. juna palanirao da ode kod druga u Boleč i kada je ustao rano ujutru i spremio se, video je da su svetla svuda u kući upaljena.

- Odem u dečiju sobu i uzmem bejzbol palicu, uđem preko terase u dnevnu sobu gde je Ankica spavala i razbijem prekidač. Tri puta sam ga udario. Ona ustaje i govori: "Šta radiš to budalo jedna?" "Jel` sam budala što plaćam račune? Što nisi ti platila?" Ona je rekla "jesam" i iznervirala me. Pokušao sam da je udarim palicom po zadnjici, ali se odbranila nogama, pa sam je po nogama udario.  Kažem joj "što nisi platila uknjižbu i porez", a ona mi odgovori, "imaš mog advokata". Tu gubim razum i udaram je jače palicom, a ne mogu da joj priđem od stola. Ne sećam se koliko sam je puta udario i gde je ta palica završila, da li sam je bacio ili mi je ispala kda sam je udario. Ona viče, "upomoć" i seda na trosed. Vidim da gleda u pravcu trpezarijskog stolića pored mene i vidim tamo njene šarene tanjiriće i crni kuhinjski nož. Uzmem taj nož i bacim se na nju. Nož je završio u predelu grudi. Ne znam šta radim i koliko to traje. Nisam ničega svestan do momenta kada ulazim u kupatilo i vidim da sam krvav. Sve to vreme imam neku maglu i sivilo pred očima - priča detaljno čega se seća Delibašić.

On kaže da je skinuo tu odeću majicu i trenerku, ubacio ih u veš mašinu, istuširao se, obukao i nije imao šta drugo nego da ode u policiju.

- Tamo sam rekao da smo se posvađali zbog svetla, a posle deset minuta kada sam došao sebi, priznao sam šta se desilo i stavili su mi lisice na ruke. Kada sam ušao u kupatilo, Ankicu više nisam pogledao, nisam bio svestan da sam je ubio, to sam shvatio tek u policiji. Ne znam kako to da objasnim. Ona je bila ubeđena da ja njoj ne mogu da naudim, a i ja sam bio. Nikada nisam digao ruku ni na nju, ni na dete, niti sam pokušao. Ja sam bio dobar čovek - kazao je Željko Delibašić.

On je priznao da je nedozvoljeno držao pušku, koju je doneo sa ratišta, a koja je pronađena u plakaru u crnoj kesi na terasi. Po zahtevu svog branioca Vilijama Paspalovskog nije odgovarao na pitanja suda i tužioca.

Suđenje Delibašiću nastaviće se krajem aprila.

 BORBA SA DEPRESIJOM

OKRIVLjENI Željko Delibašić je rekao da se od 1992. godine leči od depresije kada je bio na ratištu u istočnoj Slavoniji. On je inače Slavonac iz Okučana. Drugi slučaj depresije mu se javio 1998. godine kada se vratio iz akcije čišćenja takozvane OVK kod Dečana na Kosovu i Metohiji. Tada nije mogao ni sa kim da razgovara i odlazi kod psihijatra u MUP-ov dom zdravlja, koji mu daje tarpiju.

- Treći put mi se javila 2012. godine kada mi je na poslu pukao čir i došao sam kući, a Ankica kaže to je stomačni virus, nisam verovao da neće da mi pomogne da odemo do lekara. Celu noć sam krvario i kada sam u pet ujutru pao u nesvest zvala je Hitnu pomoć. Operisam sam i bio sam u bolnici mesec dana. Kada sam 2015. godine otišao u penziju molio sam je da mi pomogne oko službenog telefona da prebacim brojeve iz imenika, a ona mi kaže: "Šta će ti te seljačine?" Ja sam tada bos u šorcu i majici istrčao napolje i tada mi se prvi put pojavila ta magla i sivilo, koje sam imao kada sam je ubio. Ona je zvala policiju, koja me je vratila kući, ali me nisu odveli u bolnicu - ispričao je Delibašić. 

Sud je odredio da se uradi dopunsko neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog Delibašića na okolnosti uračunljivosti i eventualnog izricanja neke mere bezbednosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije