INTERVJU - ZORAN AVRAMOVIĆ O knjizi "Crnjanski - političke i druge asocijacije"

S PROLEĆA 1932. kritikuje nervanotežu odnosa srpske i strane knjige. Odmah posle 1945. godine, srpsku kulturu kolonizuje jugoslovenstvo i internacionalni komunizam

Foto M. Anđela

NAŠEG velikog književnika prati mali zvučni odjek, za života i u njegovom rajskom naselju. Nekada su izmišljene ocene političke ličnosti Crnjanskog bile prepreka za jubuleje. I sa promenom društvenih i političkih prilika nisu se korenito promenila sećanja na pisca. Svaka godišnjica se obeležavala uz veliki trud njegovih poštovalaca.

Tako je protekla i ova godina, skromno. Možda je to i deo globalnog potiskivanja knjige na račun drugih medija, pre drugih slike.

Odgovara ovako, za "Novosti", Zoran Avramović na pitanje da li je naša kulturna javnost dostojno obeležila 130 godina od rođenja Miloša Crnjanskog (1893-1977). Avramović je nedavno u "Službenom glasniku" objavio knjigu "Crnjanski - političke i druge asocijacije".

Koliki je značaj Crnjanskog u istoriji naše književnosti?

- On nije mogao da ne bude u samom vrhu srpske književnosti. Nije mu dopuštao njegov dar za jezik, za rečenicu što je priznao i Ivo Andrić. Crnjanski oslobađa jezik u poeziji i proznim oblicima. Mnogi proučavaoci književnosti su ukazali na lirsku snagu reči, na osoben doživljaj postojanja, na karakterizaciju muških i ženskih likova, na sliku i značenja srpskog stranstvovanja i seoba. To je ono novo što je uneo u srpsku književnost, a što su nisu osporili ni njegovi politički protivnici, pre i posle rata.

Foto promo

Kako ste došli na ideju za knjigu "Crnjanski - političke i druge asocijacije"?

- Knjiga je sloboda, čita se na svoj način. U rečima postoji asocijativna dinamika i čitalac treba da je otkrije. Crnjanski je bio plodan politički pisac uz to i sa nekim dužnostima u spoljnopolitičkom aparatu Kraljevije Jugoslavije. Saznajnu radoznalost je budilo pitanje: da li njegova javna društvena misao ime neki značaj u našem vremenu ili je ostala u okviru međuratnog razdoblja? Na takva razmišljanja nas podstiču značajne knjige pisane u daljoj i bližoj prošlosti: neknjiževni zapisi Gogolja, Dostojevskog, Tomasa Mana. Kao i socijalnih mislilaca od Platona do Marksa.

Ima li sličnosti u ondašnjim i sadašnjim političkim prilikama koje su određivale sudbinu srpskog naroda?

- Izdvojio sam jedanaest tema koje odjekuju i u našem vremenu. Neke društvene i političke strukture su nepromenjene, menjaju se akteri. Reč je o državi, vlasti, inostranom faktoru, srpskom pitanju, Evropi i slovestvu, mentalitetu, odnosima između intelektulaca, ljubav nekad i sad. Rekao bih da su sve ove teme značajne za razmišljanje o odnosima srpskog naroda sa drugim nacijama u Evropi ali još i više za upoznavanje samih sebe; gde smo kao nacija pravili velike političke greške.

Zašto je klevetan Crnjanski?

- I to je deo kulturnog i nacionalnog samosaznanja. U klevetanje za fašističku ideologiju, uključili su se književna i politička zavist, zloba i neznanje ali zapanjujuća je činjenica da su to "obrazlagali" i proučavaoci književnosti, profesori, kritičari. Nije bilo osporavnja ove etikete sve do devedesetih godina (ali nisu bila prekinuta). I to je ona lakoća izricanja suda o drugima koju treba da ispravi napor saznanja nas samih.

Zašto smatrate da je 1932. najava kolonizacije srpske kulture?

- To je pitanje kulturnog identiteta. S proleća 1932. Crnjanski kritikuje nervanotežu odnosa srpske i strane knjige. Odmah posle 1945. godine, srpsku kulturu kolonizuje jugoslovenstvo i internacionalni komunizam. Jedno od najbolnijih mesta kolonizacije srpske kulture u socijalističkoj Jugoslaviji tiče se ponižavajućeg statusa srpskog jezika i pisma. Posle jugoslovenstva čeka nas evropski put - nova kolonizacija ili novo "majmunisanje inostranstvu". Dugoročno gledano, zapadnoevropska (EU) kultura je usmerena na promenu temeljnih odrednica malih istočnih kultura. To su ti kulturni odjeci prošlosti koje vidimo danas.

Foto arhiva

Kako je pisao o srpskoj kulturi, o srpskom stanovištu, kako o slovenstvu i evropskim vrednostima?

- Jedno srpsko stanovište vezano je za idejnopolitičke teme u "Idejama" (srpstvo u Jugoslaviji), a drugo, šire shvatanje obuhvata vrednosti tradicije, kulture, značajne ličnosti i ustanove države, vojske, crkve. U književnim i neknjiževnim delima oblikuje etnopsihološku i kulturološku razliku između Latina, Germana, Zapada i Slovena, Srba.

Kritički piše o američkim, zapadnim vrednostima u kojima preovlađuje materijalizam.

Ima li nekog saznajnog značaja između njegove misli i trideset godina mučenja Srbije, NATO bombardovanja i otimanja Kosova i Metohije 2008. godine? Ima, i te kako.

Šta nam donosi poglavlje "O Nemačkoj i Hitleru"?

- To je deo njegovog služevnog pisanja o trojci diktatora međuratne Evrope: Hitleru, Musloniju, Franku. Moje pitanje je da li danas imamo diktatore u Evropi. Nemamo. Ali postoje neke dalekosežne odluke zapadnih političara u demokratiji koje su diktatorske. Kada je Klinton ili kada je Toni Bler naredio da se bombarduje Srbija ("ja sam doneo odluku") zar to nije primer diktatorske odluke? Tekstovi Crnjanskog, nisu samo osvetljavanje ličnosti diktatora u totalitarnim državama između dva rata. Treba ih razumeti i kao opomenu da se takve strukture ličnosti kriju i u demokratijama.

Kako biste opisali njegov politički lik?

- Delio je konzervativna uverenja (odbrana države), monarhista, antikomunista (pretnja državi i naciji), ali uočavao je problem srpstva u jugoslovenstvu. "Za 15 godina jugoslovenskog bridža od Srba se tražilo sve a nije se davalo ništa", piše 1934. godine. Video je jasno da je problem u politici odnos razuma i emocija, reči i dela, ciljeva i sredstva, predviđanje događaja. A ušao je u politički život zato što je u ovoj delatnosti video ključnu odgovornost za sudbinu nacije i države. I on je tu odgovornost primio, bez ustezanja i prikrivanja.

Negovani novinarski jezik

Zanimljiv je pogled na ovog pisca kao novinara?

- Ogledao se u više novinarskih žanrova. I tu se potvrđuje njegov dar za jezik, dar opažanja društvene, političke i kulturne stvarnosti, vrlina poštovanja činjenica. Možemo li povezati novinarstvo Crnjanskog sa našim vremenom, jedan vek kasnije? U njegovo vreme, dominatan medij bile su novine (pojavljuju se u XVII veku), a danas se ova delatnost seli na elektronsko polje informisanja. U savremenomom medijskom društvu nema oduševljenja za negovani novinarski jezik, za precizna opažanja stvarnosti, kao i za smireno, nepristrasno opisivanje činjenica.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

JEDNIM OKOM NA VUKA, DRUGIM NA NjEGOŠA: Drugo kolo sabranih dela akademika Mira Vuksanovića u izdanju Arhiva Vojvodine

13. 12. 2023. u 07:45

Kultura

0 0

DALI - SPASILAC: Dvobroj časopisa "Gradac" posvećen genijalnom slikaru

06. 12. 2023. u 07:25

Dodatak Kultura

0 0

SLEPO POLjE ŽIKE I FJODORA: Povodom 90 godina od rođenja i 25 godina od smrti Velikog režisera i pisca Živojina Pavlovića (1933-1998)

29. 11. 2023. u 07:45

Dodatak Kultura

0 0

VREDI TI ŠAMAR SABRANIH DELA: Godinu dana od odlaska velikog srpskog pesnika Rajka Petrova Noga (1945-2022)

29. 11. 2023. u 07:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije