KNJIŽEVNA KRITIKA: Geneza zla

IVANA Spahić napisala je svoj prvi roman "Svitanje" (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Novo Sarajevo, 2023), za koji je dobila 1. nagradu "Zlatna sova". Knjiga je značajan doprinos kulturi sećanja i otvara važna pitanja ponerologije - istraživanja zla.

Foto: Privatna arhiva

Junakinja Mara Medan, koja je kao devojka, zajedno sa svojim bližnjima i drugim seljanima, završila u Prebilovcima, u jami, u koju je većina žrtava živa bacana, avgusta 1941. godine, kada su 54 srpska domaćinstva tog sela zauvek ugašena, sada iz tog sveta, iz specifične pozicije, a nakon stravičnog iskustva i sa velike vremenske distance, kao čisti duh svedoči o razmerama počinjenog ustaškog zla, nastojeći da ga bar delimično shvati - jer ono prevazilazi granice pojmljivosti. Čitajući roman, osećamo zapravo neprestano pulsiranje tog zla, njegovu dubinu i snagu koje, nesporno, plaše i opominju svako ljudsko biće.

Razmišljajući o genezi zla, analizirajući ga i na individualnom i na makrosocijalnom nivou, prebilovački stradalnici ostaju zbunjeni, u neverici. Taj fenomen nalazimo i u drugim knjigama koje se bave ustaškim zlom: u knjizi Miroslava Maksimovića "Bol", kao i u trilogiji Slavice Garonje "Povratak u Arkadiju", "Prusija, glasovi ispod paprati", "Šapati Male Vlaške", zatim u zbirci poezije Jelene Kovačević "Stradanje", kao i u nizu drugih knjiga koje sadrže tu tematiku.

Otkuda konstantna neverica nad nadolazećim zlom koje se s neminovnošću realizuje i pokazuje u fantazmagoričnim pojavima? Otkuda vera običnog čoveka koji zna da nije drugome počinio zlo, i koji mirno živi u svom domu, da mu se, bez obzira na sva upozorenja, ipak ništa loše neće desiti?

Foto promo

Ovo su, kako pokazuju i istorija, i literatura, i psihologija, i sociologija, znatno složenija pitanja nego što se čini. To svedoči i "Svitanje" Ivane Spahić. Na samom početku romana, kada suočavanje sa stihijom zla počinje, jednog Srbina ustaše sakate, seku mu tri prsta, kojima se kao pravoslavac krsti. Takođe, razbijaju ćirilicom ispisan natpis na prodavnici koju drži Marina porodica. Čitalac oseća da ne može a da ne zastane nad ovim momentima, ne može, i nema prava, da bude neodgovoran prema žrtvama i njihovim imenima, kao ni prema onima koji su ostali bezimeni. Takođe, oseća da nema prava da bude neodgovoran i prema sopstvenom pismu, kao jednom od segmenata idetiteta, nema prava da bude neodgovoran prema poništavanju žrtava, čiji se broj revizionistički umanjuje, čak i u matici...

No, nije "Svitanje" knjiga koja nam kazuje samo o demonskoj snazi zla. Ona govori i o tome kako je izgledao svakodnevni život prebilovačkih Srba, o tome da su i oni bili ljudi koji su želeli da žive obične, mirne živote: da seju, žanju, kose, da se zaljubljuju, da se raduju, da svetkuju, da rade, da vole... Marino kazivanje ubedljivo, koloritno, sa odsustvom patetike, predstavlja taj život, koji joj je na samom početku izmakao, i nužno mu naturalistički suprotstavlja sve dečje izlomljene lobanje, jamu i kosturnicu.

Nastojanje autorke "Svitanja" jeste da knjigom pruži utehu i smiraj dušama postradalih, što je eksplicirala u jednom od intervjua povodom Nagrade "Zlatna sova". Slobodni smo da kažemo, nakon dugogodišnjeg bavljenja ponerologijom i specifičnostima ustaškog zla - nema utehe i smirenja bez dubokog, iskrenog pokajanja zločinitelja koji nikada nisu bili kažnjeni.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Čovečanstvo se umorilo

20. 12. 2023. u 07:00

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: O životu žene

13. 12. 2023. u 07:15

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Lepota i smrt

29. 11. 2023. u 12:00

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Iskustva grada

23. 11. 2023. u 10:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije