PIJANISTA I PRONALAZAČ: Na probnom koncertu Radio Beograda pre sto godina nastupio i zaboravljeni Velizar Gođevac

POSTOJI nekoliko pretendenata na poziciju prvog radio prenosa u svetu, ali je opšte prihvaćeno da se prvi takav prenos odigrao 13. januara 1910. kada se direktno iz njujorškog Metropolitena začula arija Kavaradosija iz opere "Kavalerija rustikana" Pjetra Maskinjija u izvođenju Enrika Karuza.

Foto Iz kolekcije Zorana Živkovića

Kraljevina Srbija pristupila je Londonskoj konvenciji o radio-telegrafskom saobraćaju 1912. godine, ali je na prvi osmišljeni radio program čekala do 1924. godine. Tako Radio Beograd ove godine proslavlja veliki jubilej - 100 godina postojanja.

Kao prvi elektronski medij na Balkanu, Radio Beograd je počeo je sa radom istoga dana kada je krenuo sa regularnim emitovanjem i Radio Beč, 1. oktobra 1924. godine. Bilo je to samo šest meseci posle radio Pariza, a čak godinu dana pre Radio Tokija i Radio Moskve.

Ali pre ovog zvaničnog početka, 19. septembra 1924. održan je probni koncert Radio-telegrafske stanice preko odašiljača u Rakovici. Studio ove stanice nalazio se u holu nove palate Prve hrvatske štedionice, izgrađene u Beogradu 1922. koja i danas postoji na adresi Knez Mihailova 42. Kako saznajemo iz ondašnje dnevne štampe, dvočasovni program pripremio je za ovu priliku tadašnji direktor Opere Stevan Hristić, za emitovanje su bili zaduženi inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović, a program su izvodili članovi Opere i glumci Narodnog pozorišta u Beogradu. Sopran Ksenija Rogovska pevala je ariju iz "Toske", a tenor Žika Tomić Hristićevu kompoziciju "Behar".

Prvak drame Vitomir Cile Bogić govorio je odlomke iz "Sirana de Beržeraka" Edmona Rostana, kao i pesmu Jovana Dučića "Dubrovački madrigal", da bi potom koncertmajstor Beogradske opere Karel Holub odsvirao deo Mendelsonovog "Violinskog koncerta u e-molu".

Beogradska porodica sluša Radio Beograd, 1929. godine, Foto Dokumentacija Radio Beograda

Za ovu priliku je iz Beča posebno pozvan i jedan mladi pijanista, danas u potpunosti zaboravljen, koji se u ono vreme nalazio na početku izvanredne muzičke karijere. Bio je to Velizar Gođevac, rođen u Beogradu 1898. godne. Kao sinu uspešnog i imućnog beogradskog trgovca, bilo mu je omogućeno da gimnaziju završi u Parizu, studije klavira u Berlinu kod tada čuvenog Rudolfa-Marije Brauthaupta, a studije baletske muzike kod slavnih majstora Aleksandre Nikolajeve u Berlinu i Vjaceslava Svobode u Parizu. Velizar je radio kao korepetitor i dirigent u muzičkim i baletskim trupama širom Evrope i istovremeno držao solističke klavirske koncerte po evropskim metropolama. Bavio se i pronalazaštvom muzičkih instrumenata i patentirao jedan novi oblik gudala. U Beogradu je prvi put koncertirao u Narodnom pozorištu 1925, a zatim u dvorani Kolarčevog Narodnog univerziteta 1932, ali su njegovi sunarodnici još pre toga imali prilike da ga čuju tog 19. septembra 1924. posredstvom radio-talasa tokom probnog koncerta Radio Beograda kojom prilikom je odsvirao dve Šopenove etide. Danas se, nažalost, pominje samo po tome.

Inženjer Mihailo Simić, 1924. godine, Foto Dokumentacija Radio Beograda

Kako je probni koncert Radio Beograda izazvao veliko interesovanje publike, ponovljen je 26. septembra, a 1. oktobra 1924, takođe iz studija Prve hrvatske štedionice, krenuo je redovni radio program na Balkanu. Svakog utorka, četvrtka i subote od 18:45 do 19:45 prenošeni su uživo koncerti, čitane vesti, reklame, vodostanje i berzanski izveštaji.

Prva hrvatska štedionica u Knez Mihailovoj ulici, Foto Iz kolekcije B. Nakaniši i D. Gajića

Program je privremeno ukinut 1926. od strane Ministarstva PTT koje je delimično finansiralo rad stanice, ali je ponovo uspostavljen, sa velikim uspehom, 24. marta 1929. godine.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

POUZDANI, TIHI TUMAČ: Odlazak Bogdana A. Popovića (1936-2024), književnog kritičara, esejiste i urednika

07. 08. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 3

PAJIN BRAT SVETISLAV PRVI POD SRPSKOM ZASTAVOM: U istoriji Modernih Olimpijskih igara značajno mesto Momčilu Tapavici, Milanu Neraliću i oro

07. 08. 2024. u 17:10

Dodatak Kultura

0 0

PRIČA KAO PAMTIVEK: Drago Kekanović i reč o izgubljenom zavičaju, snazi sećanja i vrednosti i svetosti prošlosti

07. 08. 2024. u 05:00

Dodatak Kultura

0 3

BORA U "KOŠTANI" PISAO O SVOJOJ RODBINI: Šta krije porodično stablo Borisava Stankovića, jednog od najvećih srpskih pisaca

31. 07. 2024. u 13:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije