Dodatak Kultura

KNJIŽEVNA KRITIKA - Kroz vekove - na granici

Slađana Ilić

03. 10. 2024. u 07:40

NOVI roman Mirka Demića "Nebeska divanhana" (Laguna, Beograd 2024), je roman o granici.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Кроз векове - на граници

Foto: Privatna arhiva

O složenosti tog pojma i raznolikosti njenog shvatanja i doživljavanja svedoči šest paralelnih priča koje se unekoliko dodiruju, ali i razlikuju. Njihove dodirne tačke zasnivaju se na univerzalnim istinama, dakle, na onome što je nepromenljivo i sasvim izvesno, i što se u istorijskom ciklizmu, nažalost, potvrđuje, a to je da svako novo povlačenje granice podrazumeva rušenje one koja koja joj je prethodila i koja se do tog trenutka nekome činila pravednom, a nova, neminovno, "počinje da priziva nova prekrajanja i docrtavanja". Protezanje bilo koje granice uvek uslovljava neslaganje jer je povučena "na nečiju korist i na nečiju štetu". S obzirom na to da živimo u zemlji između Istoka i Zapada, ali i u zemlji i Istoka i Zapada, o čemu je izvrsno pisao antropolog Bojan Jovanović (studija "Srbija Istoka i Zapada"), dakle, uvek na granici, kroz vekove svedočimo kakva je sudbina ljudi uslovljena tom činjenicom.

Foto promo

Različitost priča koje čine ovu knjigu proističe iz perspektive junaka pripovedača, kao i iz društvenopolitičkog i socijalnog statusa junaka o kojima se pripoveda. Nemalu ulogu u svemu tome ima i svaka od kultura kojoj junaci pripadaju. Na osnovu njihovih sudbina u prilici smo da razumemo kako je izgledao svet 17. i 18. veka na Balkanu, ali i znatno dalje, od carskog Beča do Stambola. U jezgru priča je konkretan događaj mir između Austrije i Otomanske imperije, sklopljen u Sremskim Karlovcima 1699. godine. Po atmosferi, složenosti istorijskih činjenica i događaja, i pozicijama junaka, iako je reč o drugom pripovedanom vremenu, ovaj roman u naše sećanje priziva svet jednog drugog romana - "Travničke hronike".

Čitajući "Nebesku divanhanu" u prilici smo da uočimo liniju, koja nikako nije granica, a koja svedoči o kontinuitetu visokoestetskog stvaralaštva o razlikama. Pomenućemo tek nekoliko značajnih imena koja joj pripadaju: Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić, Goran Petrović, Mirko Demić.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

MLADIĆI ROĐENI OVE GODINE ĆE PRVI U VOJSKU: General Mojsilović otkrio sve detalje o služenju vojnog roka
Društvo

1 20

MLADIĆI ROĐENI OVE GODINE ĆE PRVI U VOJSKU: General Mojsilović otkrio sve detalje o služenju vojnog roka

NAČELNIK Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović rekao je u emisiji "Takovska 10" da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze. Suština je da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije, svaki dan i svaku godinu koju čekamo, gubimo generacije mladih vojnika, rekao je general Mojsilović. U jednoj klasi računamo do 20.000 vojnika-regruta, na godišnjem nivou, dva i po meseca po pet hiljada njih u jednoj klasi, odnosno ciklusu, rekao je Mojsilović uz napomenu da će prvo biti regrutovani mlađi vojnici, počev od 2006. godišta.

25. 09. 2024. u 22:01

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Osetljiva izdaja - 58. BITEF
Dodatak Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Osetljiva izdaja - 58. BITEF

IMERZIVNI projekat o Čelsi Mening, američkom vojnom analitičaru (analitičarki), čijom zaslugom je svet saznao istinu o američkim ratovima i torturi u vojnim logorima(zatvorima), Irena Ristić i Đorđe Živadinović Grgur zasnivaju na multimedijalnom, višeznačnom pristupu materijalu, koji bi mogao da bude i špijunski film, na tragu Le Karea:

03. 10. 2024. u 06:00

Politika
Tenis
Fudbal
GINEM, USTAJEM, BORIM SE - TO JE SVE ŽIVOT: Andrija Milošević je naučio da mora biti ratnik da bi opstao u današnjem svetu (VIDEO)

"GINEM, USTAJEM, BORIM SE - TO JE SVE ŽIVOT": Andrija Milošević je naučio da mora biti ratnik da bi opstao u današnjem svetu (VIDEO)