Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Muratov dvostruki jubilej

Дејан Ђорић

21. 11. 2024. u 11:00

PREMDA nije ni sa čim obeleženo, srpski slikar Marko Murat (Šipanska Luka pored Dubrovnika, 1864 - Dubrovnik, 1944) ove godine slavi dvostruki jubilej, 160 godina od rođenja i 80 godina od smrti.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Муратов двоструки јубилеј

Ivana Živić, Foti Privatna arhiva

Reč je o jednom od poslednjih naših slikarskih velikana, realista koji pripada nizu od Steve Todorovića, Paje Jovanovića do Uroša Predića i Stevana Aleksića. Posle njega nastupa estetika modernog slikarstva, manje strogog i zahtevnog u odnosu na stvarnost kao likovno polazište, mada se i u Muratovom opusu uočavaju uticaji plenerizma i impresionističko iskustvo rada u prirodi i izučavanja prirodnog svetla. To je kod ovog majstora dodatno izraženo njegovim mediteranskim osećanjem, slikama koje prenose atmosferu primorja, susret mora, kopna i sunca. Tako su i njegove ključne slike kao "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" (1899-1900), poslednji izrazi istorijskog slikarstva koje kod nas ishodi od Katarine Ivanović, između ostalog i analize čisto slikarskih problema proporcija i skraćenja figura na grupnoj sceni, kompozicije, prostornog odnosa figura i uloge svetlosti na slici.

Svesni značaja ovog poslednjeg velikog majstora srpskog slikarstva starog kova, stručno i nadahnuto su mu se obraćali i naši najveći likovni kritičari i istoričari umetnosti, u rasponu od Nadežde Petrović do Dejana Medakovića. Prva kritika koju je slavna slikarka i jedan od prvih novijih srpskih likovnih kritičara objavila, bila je "Izložba slika Marka Murata" 1904. godine, u Letopisu Matice srpske. Analitičan i iscrpan Medakovićev tekst o ovome našem slikaru katoliku objavljen je u tri različita izdanja njegove "Srpske umetnosti u XIX veku". Murat je bio svestan uloge srpskog elementa u dubrovačkoj istoriji i kulturi; još je profesor Jorjo Tadić radeći u dubrovačkom arhivu utvrdio da su sva starija dokumenta u njemu na ćirilici. Zato ovde pomenuta slika sa temom cara Dušana osim čisto likovnih vrednosti ima i istorijsku pozadinu podsećanja srpskog prava na Dubrovnik. Nadeždu Petrović je manje zanimala imperijalna ikonografija a više novina koju je Muratovo slikarstvo donelo, dah svežine i sunca u zagušljiv i potamneo svet slikarstva romantizma i akademskog realizma, bezbrojih ugledanja na antiku kao polazište i religijske i istorijske scene bečkih i minhenskih đaka. Umesto Kurbea i Lajbla, ona u analizi Muratove izložbe pomišlja na Segantinija, koji je usmerio evropsko slikarstvo ka suncu. Uočila je i veze Muratovog slikarstva ne samo sa istorizmom i plenerizmom već i sa simbolistima i prerafaelitima pa i sa jugendstilom, pominjući Beklina, Bern-Džonsa i Rosetija. Vreme na prelomu vekova bilo je u znaku sinteze starog i novog, pa Nadežda Petrović kaže: "Marko Murat je pesnik slikar, primorje ga načini sanjalicom, a potom pesnikom i slikarem". On je autor "Elegije" i "Proleća", cvetni majstor koji je zrakom svoje svetlosti probio tamu ateljea.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

ZAPREPASTIO RUSIJU: Dejan Stanković je uradio ovo - i Rusi su mu odmah izrekli jednu od najvećih kazni ikada!
Fudbal

0 3

ZAPREPASTIO RUSIJU: Dejan Stanković je uradio ovo - i Rusi su mu odmah izrekli jednu od najvećih kazni ikada!

Rusija je, otkako je Dejan Stanković preuzeo FK Spartak iz Moskve, prošla od stanja sumnjičavosti prema njegovim trenerskim kvalitetima (jer uvodni rezultati nisu bili dobri), preko istinskog oduševljenja (jer je nedavno savladan i "nesavladavi" šampion), do sleganja ramenima - jer je šampionska trka izgubljena. Srbin se ove sedmice onda pobrinuo za još jednu stvar koja je uzburkala ruske fudbalske strasti.

18. 05. 2025. u 13:11

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

GLUMAC NE SME DA PREZIRE PUBLIKU, BEZ NJE NE POSTOJI: Nela Mihailović, dobitnica Nagrade Žanka Stokić
Kultura

0 0

GLUMAC NE SME DA PREZIRE PUBLIKU, BEZ NJE NE POSTOJI: Nela Mihailović, dobitnica Nagrade "Žanka Stokić"

PRVAKINjA Drame Narodnog pozorišta Nela Mihailović postala je dobitnica Nagrade "Žanka Stokić", koju od 2003. dodeljuju Narodno pozorište, "Večernje novosti" i Grad Požarevac. Jednoglasnom odlukom žirija pripalo joj je izuzetno priznanje, sa obrazloženjem da je "obeležila pozorišni, filmski i televizijski život Srbije stvaralačkom zrelošću i bogatstvom umetničkog izraza".

18. 05. 2025. u 14:57

Politika
Tenis
Fudbal
JOŠ NIŠTA NIJE GOTOVO: Preokret u slučaju Luke Modrića, ovaj čovek je krivac

JOŠ NIŠTA NIJE GOTOVO: Preokret u slučaju Luke Modrića, ovaj čovek je krivac