POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Драгана Бошковић

27. 11. 2024. u 07:45

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Демонско држање за разум

foto privatna arhiva

Posle Platonove "Odbrane i smrti Sokratove", samo sarkazam može da baci novo svetlo na Sokratovu mudrost i žrtvu. U predstavi "Ućutkivanje Sokrata", filozof, za koga je proročica rekla da je "najmudriji u državi", optužen da negira stara božanstva, hvali nova i kvari mladež, prikazan je kao (bosonogi) hodočasnik, od koga sugrađani zaziru i pokušavaju da izbegnu susret s njim, čuvajući duševni mir od njegove mudrosti i težine.

Baš to čini građanin Eutifron (živahni, upečatljiv Jugoslav Krajnov), koji stupa u dijalog s Sokratom samo zato što ne uspeva da ga izbegne ispred suda... Porota od pet stotina i jednog građanina Atine će, posle varljivog kolebanja i neefikasne Sokratove odbrane, odlučiti da je kriv i osuditi ga na smrt.

Bojan Dimitrijević Sokrata predstavlja kao živog čoveka, sklonog uživanjima, sumnjičavog prema "neistraženom" životu. Eutifron, koji će zdušno pokušati da mu pomogne na sudu, biće ismejan, pa će se uvređeno distancirati od Sokratove namere da, svojim sarkazmom i kritikom atinskog društva, oličenom u bogovima, presudi sam sebi.

Dovođenjem u sumnju etičnosti svega što su osnove građanskog društva, ali i prirodnog ljudskog poretka (pravda, pravo, ljubav, vernost, potkupljivost, čast dostojanstvo, porodica, ...), Sokrat postaje neprijatelj i politički protivnik vlasti, manipulatorima koji vladaju masama strahom od osvete licemernih božanstava. Nimalo zabrinut za svoj život, Sokrat se podsmeva i slepilu građana, koji ne shvataju da su manipulisani, ali i samom sebi, zato što preterano ozbiljno promišlja svet i sebe u njemu. Zasnovana na neprestanom sukobu mišljenja (Sokrat-Eutifron, Zatvorski stražar-Sokrat, Aspazija-Ksantipa), Brentonova drama o Sokratovoj jasnoj nameri da popije kukutu i umre, pre nego što će da živi protiv svojih načela, stiže u završnicu, gde se u "dans makabru" filozofog odlaska pojavljuje Demon, sa kojim on potvrđuje svoje postojanje tvrdnjom, da, ako je "precrtan", onda je zaista i postojao, pa nije samo "demokratska" smrt ono po čemu će ga pamtiti.

Foto Bitef teatar

U pomalo neobičnoj podeli, u kojoj bi trebalo da su Sokrat i Aspazija sedamdesetogodišnjaci (ona je nekada bila njegova ljubavnica, a sada je "spiritus movens" napredne demokratske misli), a Eutifron i Ksantipa mladi ljudi, reditelj, Nebojša Bradić skreće realističku priču ka saspensu "sudske drame". Bojan Dimitrijević Sokrata ne prikazuje kao starca, koji vremenom stiče mudrost, nego gotovo kao Hrista, koji propoveda pravičnost i etiku, razum i razložnost, a pre svega mogućnost da se raspravlja bez represije. Jelena Stupljanin, kao Aspazija, ima jasnu politikantsku vertikalu, prožetu feminizmom, u kojoj njena ženstvenost aktivizam čini šarmantnim. Sanja Ristić Krajnov ubedljivo i strasno, kao Ksantipa, nosi ideju žene kao majke i stuba porodice, ali je i stalni kritičar Sokrata zbog njegove beskompromisnosti, bez osvrta na dobrobit porodice... Nebojša Bradić "Utišavanje Sokrata" režira kao savremno zbivanje, u kome Demon zamenjuje superviziju božanstava, jasno ukazujući na obavezu da se svako, ko "zna da ništa ne zna" (što je bolno savremena istina) "dogovori" o istini i pravdi sa demonom u sebi samom. Čak i pre smrtnog časa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

POKAZAO JE NEPOŠTOVANJE: Legenda Juventusa kritikovala Vlahovića (VIDEO)