POGLED ISKOSA: LJubin trijumf

MALO je slikara u istoriji koji su do kraja života, u poznoj dobi slikali odlično, na nivou svojih najboljih ostvarenja. To nije pošlo za rukom Rembrantu, Ticijanu pa ni Leonardu ali jeste Engru koji nekoliko godina pred svoj kraj, kada je imao 82, ne samo da je slikao genijalno, već stvorio i remek-delo, možda najbolju svoju sliku "Tursko kupatilo".

Ljuba Popović, "Vrt uživanja"Foti Vladimir Miloradović

Mnogi srpski, posebno savremeni umetnici nisu umakli toj kobi uniženja svojih ideala, najčešće nesvesni šta rade, da poslednjim lošim slikama poništavaju one dobre. Miloš Šobajić se odricao svojih najboljih pariskih slika i glupo isticao samo sumnjive poslednje. Postoje i sve više ih ima, koji već posle četrdesete godine stvaralački veoma opadaju. Slično se, hteli to da priznamo ili ne, dogodilo i sa našim najboljim starijim slikarima magične figuracije, članovima grupe Mediala. Zato je iskusni galerista Ivan Mitić uz saradnju Slavice Batos, u dva veća prostora svoje beogradske Galerije ARTE mudro predstavio najbolje rane slike uglavnom većeg formata čuvenog srpsko-francuskog slikara, akademika i pisca esej o umetnosti Ljubomira Ljube Popovića (Tuzla, 1934 - Beograd, 2016). Zašto ARTE, Slavica Batos i Ljuba? Ivan Mitić je nizom najkvalitetnijih, pre svega slikarskih izložbi, postavio nov kriterijum u našoj galeristici koji ni muzeji ne mogu da dosegnu. Skoro svaku njegovu postavku prati obimna monografija, najboljih stranih i domaćih pisaca o umetnosti. Tako je i za Ljubinu izložbu koja se može videti do 5. decembra objavio knjigu velikog formata na 500 strana.

Slavica Batos, iskusni pisac tekstova o umetnosti, višegodišnji saradnik časopisa "Pečat", druga je Ljubina supruga, najbolji poznavalac njegovog opusa, nosilac autorskih prava i staralac o Ljubinoj arhivi. Za potrebe ove zahtevne knjige prevela je i neke tekstove sa francuskog a izbor tekstova, recenzija i napomena je njen. Objavljeni su najbolji tekstovi o ovome umetniku Alekse Čelebonovića, Žaka Kermoala, Ješe Denegrija, Živojina Pavlovića, Alena Žufroa, Dušana Makavejeva, Renea de Solijea, An Tronš i Andrea Pjera de Mandijarga. Sa iscrpnom "Hronologijom" Slavice Batos i naučnim aparatom, ovo je najstudioznija monografija koja je na srpskom izašla o nekom našem umetniku.

A ako se upitamo zašto Ljuba, odgovor je jednostavan. Njemu se možemo uvek vraćati i otkrivati nešto novo, upravo onako kako je slikao. Niko od njega, možda i na svetskom nivou, nije dublje ušao u figuraciju kao strukturu, bogatstvo detalja i slojevitost. To najbolje otkriva ova izložba i knjiga sa naslovom "Ljuba. Pariski uspon 1963-1983", koja ga predstavlja kao velikog slikara na svetskoj sceni, sa najboljim njegovim ostvarenjima. Sada se iznova ukazuje da je Ljuba ne samo najbolji kolorista u srpskoj, već i u svetskoj umetnosti druge polovine XX veka. Andre Pjer de Mandijarg je sa pravom zaključio:

"Slikar Ljuba, koga je slikarstvo iščekivalo posle tolikih oskudica".

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 1

POGLED ISKOSA: Sećanje na Radovića

27. 11. 2024. u 16:32

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Muratov dvostruki jubilej

21. 11. 2024. u 11:00

Dodatak Kultura

0 0

POGLED ISKOSA: Slika kao magični objekt

06. 11. 2024. u 09:00

Dodatak Kultura

0 1

POGLED ISKOSA: Popadićevo repozicioniranje realizma

30. 10. 2024. u 07:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije